Српски књижевни гласник

636 Српски Књижевни Гласник.

БЕЛЕШКЕ.

Издања „Времена“. — Београд је добио једно ново и модерно организовано књижарско и штампарско предузеће. Није потребно наглашавати да, у погледу штампарске вештине, Београд ни приближно није имао оно што би морао да покаже један културни центар, и да је далеко изостајао не само иза већих европских градова, него и иза других балканских престоница, као и иза нашега Загреба. Наши издавачи, поред све воље и улаганих напора, стално су се сударали са несавладљивим типографским тешкоћама, и ма да су често пута постизали примерне резултате, ипак нису били у стању да даду савршено. Наша књига стално је трпела због слабо развијене и неусавршене типографске индустрије. У томе, може бити, треба тражити и разлог што ни наша издавачка предузећа нису у своме раду показала више система и правилнијег, књижевнијег реда.

Овога пута су и технички и књижевни услови исправни. Велике, модерне, савршене техничке инсталације, које се по својој производној способности могу такмичити са европским штампарским предузећима, даће могућности да се решавају и најкомпликованији типографски проблеми. Најфинији резултати из области штампарске вештине моћи ће се код нас постизати. То, зацело, значи огромно за књижевни Београд, где је до сада било скоро немогућно чисто израдити ни најпростију књигу са илустрацијама у једној боји. О сложенијим тешкоћама није се могло ни говорити. Од исто толики велике важности је и чињеница да је и књижарско-издавачка страна предузећа организована по солидним књижевним руководним принципима, и упућена правилно. Под дирекцијом књижевника и књижевних стручњака, издавачки. рад ће истински да помаже развој само добре, праве литературе. Исто тако, не руковођен ни једино, ни на првом месту чисто трговачким обзирима, ни поглавито изгледима на корист, он ће, надамо се, да створи могућности бољих односа између писаца и издавача, и да побољша услове награде књижевничког рада.

Нова издања „Времена“ више но оправдавају сва очекивања. Пре свега истичу се преводи Шекспира од нашег песника Г. Светислава Стефановића, који се годинама бави Шекспиром, и чије студије, поткрепљене песничком интуицијом, треба да уроде огромним плодом: Шекспиром на нашем језику. И Г. Светислав Стефановић се доиста и подухватио џиновског задатка да на наш језик преведе целога Шекспира. Први резултати су већ ту: „Хамлет“ и „Отело“ су већ изишли у технички врло укусним и елегантним опремама. Следују: „Макбет“, „Богојављенска Ноћ“, и др. О самим преводима биће засебно речи у нашем часопису. Овога пута само једна констатација: преводи су у стиху, и то у т. зв. „јамбу“, али