Српски књижевни гласник

56 Српски Књижевни Гласник.

значи не хтети видети, не хтети, чак ни из просте радозналости, покушати разумети. У уметности, више но игде, мора се имати потребна ширина. Ако је уметност доиста најспонганији израз човеков, онда се мора поћи од принципа да је легитиман сваки напор да се што непосредније и што јаче и што свежије изрази оно тајанствено и дубоко интимно што се крије у уметниковој души. „Сви су људи слични, и сви су ипак тајне једни за друге“. И зар је допуштено спречавати човека да што расветљеније каже своју тајну 7 Они који, у принципу, неће да чују нове песничке изразе, у ствари не допуштају никакав напор да се оде даље од места на коме смо сада. Место тога, треба имати широке груди и проницљив поглед, и свакој, '" и најфантастичној уметничкој манифестацији наћи пос е из којих је поникла. Са добром вољом се да појмити со“ 'пто је појмљиво, а по оном старом адађију, разумети значи пола опростити, што ће рећи у пола примижи. Тај симпатичан став према свему што је ново први је услов за правилну еволуцију сваке уметности.

Одавно је речено да је све већ испевано за ових неколико хиљада година од када људи певају. Па ипак човек увек осећа потребу да нешто ново каже, и да из себе извуче нешто своје, чиме ће да се обележи од других, и што ће да га утврди у вечности. Главни мотиви и основне теме остају исти, и у томе смислу доиста може да се тврди да више ништа ново нема да се каже. Али људи исте ствари осећају различито, чак и онда кад се ради и о најосновнијим емоцијама. Те разлике су најчешће пута врло нејасне и некад невидиве и недокучиве. Што се дубље залази у старост човечанства и цивилизације, те нијансе у осећајима и расположењима све су финије, и све их је теже изразити. Отуда. је све теже бити прави песник. Још непрестано се пева врло много, и можда ће се увек много певати, али добрих песама све је мање. Емотивне тананости савремена човека све више измичу могућности да буду изражене досадашним поетским средствима. Још Виктор Иго је рекао, да је несрећа у томе што је реч увек стара, а емоција увек нова. Треба новим емоцијама наћи нову експресију. То је проблем којим се печали модерна поезија.