Српски књижевни гласник

58 Српски Књижевни Гласник. имали да руше штуру и укочену класичарску и рационалистичку књижевност.

И као што су романтичари, на супрот класичним узорима, пронашли били Средњи Век и народну поезију, тако и данашњи нови имају своје још даље угледе у уметностима примитивних, дивљих народа. Све је за њих данас извештачено и круто, цивилизовани човек је и сувише укалупљен у традиционалне шаблоне, и тако рећи није више у могућности да спонтано и непосредно изрази своју чисту емоцију. Примитивац је своја основна душевна расположења манифестовао у извесним уметничким експресијама, које нама данас изгледају наивне, грубе, можда чак и комичне, али које су несумњиво биле најнепосреднији израз његових душевних догађаја. Оне су биле чист израз побуда које су их изазвале, јер спољашње преокупације нису мењале спонтану експресију. Без обзира на спољашњи утицај који његова уметничка манифестација може да учини, не бринући се за т. зв. „техничко савршенство“ свога дела, примитивац је својом песмом, свирком, игром и т. д. најнепосредније изражавао душевна расположења. Данашњи револуционари хоће да се у уметности дела по строгој аналогији са примитивном уметношћу. Несумњиво је да савремени човек има да изрази бескрајно компликованије ствари од јужноамеричких црвенокожаца, али баш зато што су данашње наше побуде тако неухватљиво фине, оне измичу могућности да буду изражене освештаном експресијом. Илузорно је хтети тумачити нашу модерну душу кроз окамењене калупе. Увек ће остати нешто неизражено, сахрањено, у нама, и то оно што је баш ново, што је до сада неречено. Треба наћи ту апсолутну синтетичну експресију, и њом непосредно изразити голу емонију, онако како су то једино најпримитивнији људи могли.

Отуда данас у свима уметностима може да се констатује једно запрепашћујуће упрошћавање техничких средстава. Све најглавније уметности — поезија, сликарство, скулптура (архитектура чак), музика, и т. д. (једна од особина данашњега времена је да све уметности хоће да се обнове истим духом, и нови покрет је општи) — све најглавније уметности имају својих многобројних новатара у том правцу. Најнепосвећенији посматралац може да уочи чињеницу да уметничка дела нових стваралаца показују једну необичну сличност са