Српски књижевни гласник

Стражилово. 29

на цео један крај, са ког се вино слило, и смех, и дивна бестидност далека.

И, тако, без мора,

прелићу живот. мој зорама Фрушких Гора.

И, тако, без пића,

играћу, до смрти, скоком сретних, пијаних бића.

Лутам још, витак, са шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим, слутим: тишина ће стићи, кад све ово свене, и мене, и мене. МИЛОШ ЦРЊАНСКИ... Фиезоле, маја 192].