Српски књижевни гласник
Научни Преглед. 55
овом писцу. Глава о Драгојли Јарневићевој садржи пасаже преписане из књиге Г-ђе Аделе Милчиновић о истом писцу. Глава о А. Немчићу узета је из Шреплова увода одабраних дела Немчићевих, а глава о Мирку Боговићу из другог увода Шреплова у издању дела овога писца. Глава о Трнском узета је из једне пригодне брошуре ]. Милаковића о томе писцу. То значи да у овом одељку има осам преписаних глава поред увода.
После овог одељка из хрватске књижевности, долази одељак из српске књижевности: Вуково доба. Јасно. је да ће Г. Богдановић у овом одељку још пре чинити преписе. Он их је и чинио из Скерлића, као што је Г. Луначек већ приметио. Одиста, увод и главе о Мушицком, Видаковићу, С. Милутиновићу, Стерији (ова глава није ни забележена у садржају) узете су из Скерлића, али и главе о другим писцима овога одељка такође су плагијат, и ако не по Скерлићу. Оне о Вуку и Даничићу, на пр. узете су из једне расправе А. Павића о Даничићу; она о Његошу из Г. Решетарова увода Горском Вијенцу, а она о Бранку из познате Вуловићеве расправе. То је, наравно, све прост препис, и ако има и доста скраћивања. У овом одељку, према томе, све је препис; не треба се збуњивати што садржај даје још имена која ми овде не помињемо: она сва хватају две стране.
Понова долази један одељак из хрватске књижевности: доба апсолутизма. За увод већ је Г. Луначек констатовао да је „дословце преписан из књиге проф. Др. Николе Андрића Под апсолушизмом“. „Из те је књиге, каже Г. Луначек, узет и читав животопис Томборов.“ Ми ћемо сад додати и који су други „животописи“ узети. О Веберу н. пр. узето је из једне студије Ф. Марковића. О Јанку Јурковићу узето је опет из једне студије Марковића и друге Г. В. Дуката. О Луки Ботићу такође су писала двојица, Ф. Марковић и Павлиновић, и O00јица у уводу Ботићевим песмама; Г. Богдановић је узео и из једног и из другог. О Илији Округићу написао је Г. ]. Храниловић једну подужу студију; Г. Богдановић је њу преписивао кад је дао главу о овом писцу комедија. Наравно, све је чист препис у овом одељку као и у ранијем. Ваља приметити да се цео овај одељак састоји само из овога што смо поменули ; цео је дакле одељак плагијат.
Други део књиге има четири одељка. Омладинско доба („српски романтизам“) чини први одељак. Оно има свој увод и шест већих глава: о Љубиши, Милићевићу, Јакшићу, Змају, Л. Костићу и Шапчанину; остало су само кратке белешке.
Све је то, — приметио је у главном и Г. Луначек, — узето из Скерлића. И опет, дакле, цео један одељак плагиран. Други одељак — „Ново уставно доба у Хрватској“ — има
такође увод за који је Г. Луначек нашао да је узет из књиге