Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 627

И поред владине претње оставком, један део демократског клуба остао је при захтеву да Скупштина оптужи ђенерала Зечевића. Да би се постигла сагласност у клубовима владине већине, нашло се једно компромисно решење, много ближе полазној тачки владе него њеним опонентима из демократске странке. У суштини, влада је победила: њена већина била је обвезна да одбаци предлог оптужбе. Као накнаду, влада је пристала да пре гласања изјави: 1) да је министарски савет решио „да се изврши административна истрага по целој ствари и о раду свих органа који су суделовали у преносу и смештају регрута, и тога ради одредио је нарочити министарски комитет који ће истрагом руководити“; 2) да се влада не противи образовању скупштинске анкете.

1 априла завршен је претрес предлога оптужбе, и предлог је одбачен са 148 гласова. За оптужбу пао је 71 глас. Мора се забележити да је мањина овога пута била знатно већа него обично, и да је и један део посланика из владиних група гласао уз опозицију.

Скупштини није остало, дакле, ништа друго до да питање кривица за упропашћење регрута извиди једном анкетом. Према искуству које имамо у нашој парламентарној пракси са том установом, може се у напред закључити да ће и овога пута право контроле које припада парламенту над радом

владе, остати без санкције. ПРИВРЕМЕНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. МУ. МаззиКа: Ведре и Тамне Ноћи.

Данас је јасно већ и онима који нису у то веровали да су велики политички догађаји за време светскога рата направили један јаз, често врло дубок, каткад непремостив, између погледа, расположења, менталитета и циљева који су постојали и који сад постоје. То би у истој мери важило за књижевна и уметничка схватања као и за политичка, етичка или друга која. Та велика разлика, за коју се не би смело рећи да је напредак, али која извесно предста“ља један преврат, мораће, временом, бити подвргнута исцрпнијој критичкој анализи баш у интересу крупних друштвених, културних и књижевних питања. Несумњиво је једно: да се наша предратна књижевност и наша поратна књижевност — са врло малим бројем изузетака, или у случају кад су у питању исти аутори не могу познати, ни сложити, ни волети, ни ићи заједно. Јер, ипак, не могу имати права и Г. Троцки и Г. Клемансо, као што се не може видети паметан и поштен компромис између

40*%