Српски књижевни гласник

16 Српски Књижевни Гласник.

да му приступи никако. Само пуше и фрче као мачак побеснели. — Хаха! Кариера! Државна служба! Пензија! Хаха! Ни говора о томе, ни говора, драги мој! Све је то и онако при крају! Све ће се то једнога дана срушити!

— A ко ће то срушити, то ти мени реци Тако пита стари Крањчец очајно сина, спустивши глас за две скале ниже и огледавши се опрезно на прозоре, не : слушали могуће ко непозвани ово безбожно питање.

— Хаха! Како лудо питање, смеје се Рудолф седмогимназијалац, одликаш са пет изврсних, који импонира оцу ипак због тих пет изврсних, пак ипак не може да га потпуно порече у начелу. („Ваљда ипак имаде нешто на ствари, када та усијана глава у то тако тврдо верује“.) -

— Ко ће срушити2 Само ће се срушити! То је све тако труло да ће се само срушити од првог јачег ударца!

— Али ко ће ударити, синко, то ја тебе питам. Ко ће ударитиг7 Ти спаваш! Пробуди се, за Бога милога! Ти спаваш!

— Ко ће ударити Ја ћу ударити! Јеси ли ме чуог Ако нико други не удари, ударити ћу ја сам! Али нисам ја сам! Нас имаде много! Сви ћемо ми ударити! Модерно време ће ударити!

— Али! Смешна ствар! Са две компаније инфантерије вас растерају, све вас луђаке! Шта велим, две компаније! Сама градска стража вас растера, да вас ни девет мачака неће наћи! Јеси ли ме разумеог Сама градска стража! Девет мачака вас неће наћи! Девет ма-чака! Јеси ли ме разумеог

— А ко говори о инфантерији2 Ваљда ми нисмо солдати! Ваљда нећемо на твоје пандурске сабље и бајонете2 Као да нема другога средства борбе! А јеси ли био када у којој тискари2 Штог Јеси ли видео оне машине и она словаг Све ваше патроне у вашим пандурским пушкама не могу толико колико онака једна машина.

(Стари Крањчец био је већ много пута пленити новине по тискарама, и он неизрециво омаловажава све што је са тискаром, новинама, политиком и опозицијом у вези. Новинар, то је у мозгу надстражара Крањчеца човек који стоји на лествици ранговној много ниже испод чистиоца канала и захода. Најпре чистилац канала и захода, онда келнерице, онда дуго нико, и на концу новинар.)