Српски књижевни гласник

ГОДИШЊИЦА.

Вечерас је небо плачно и веје влажан југ.

Сећам се: овуда, лани, 14 новембра, прошао је трамвај жут и дуг

и прегазио дванаесттодишњу

Ружу апотекарову,

ону малу плаву к'о мала плава принцеза из приче о подвизима кнеза Холандеза.

И однесоше је у амбуланту да умре, и остаде на калдрми крвав траг као велика пурпурна лепеза,

да, да: крвав траг као велика пурпурна лепеза, као црвена тајна и црвено откриће.

И данас, на дан годишњице,

плачу и отац и мајка своју тужну срећу и пале воштанице

пред иконом Богородице...

Али ја, ја јој нисам био ни брат, ни рођак, ни друг, и зашто мене данас мори сећање на ладан удес мале покојнице 2

Вечерас је небо плачно и веје влажан југ. ГВИДО ТАРТАЉА.-