Српски књижевни гласник
10 Српски Књижевни Гласник. у мртвим стварима, него у животу, у човеку, у човекову раду.
Једна ниска средина ужива у томе да уништава наше радне способности, или да их примењује ни на какве, или ништавне или недостојне, сврхе. Права је средина само она која упућује човека на користан и смислен рад, на рад који он воли, због којега цени и сам живот.
Одузети човеку могућност слободног избора рада, спречити му да се посвети по својим склоностима, значи одузети му најлепше лице живота и врховну радост. — Рад по својој склоности је леп, лепши но и сам рад за рад (а овај долази увек такођер у вези са неком склоношћу, када се дубље погледа).
Једна виша душа стропоштана у поноре наше свакодневности очајала би и наружила себи лице када не би имала пред собом избор својега задатка и доследнога рада.
XIV
Велика наслада књига када не би значиле помрачавање наших најведријих појмова и радости. Но данас често ни књиге неће, не труде се да нам донесу истине. Једанпут их читамо са мистичким уживањем слога и облика, други пут са биоскопском радозналошћу, као новине; али где су књиге кадре да помладе и да препороде 7 Још се нађе по нека књига створена за рад мозга; но књиге за исијавање и значење лепоте ретке су више од свега.
Тешко писцима када хоће да заплићу, место да размршавају ! Ми не можемо да увидимо непосредно њихове користи. Књига би требала да служи пре свега за извежбање, H3Oштрење духа; она би морала да има своју плодност и своје обасјавање, изблескивањем у даљине и будућности.
Малим писцима је лако писати брзо и бележити ситнице ; њима ни време не може да помогне до гениалности. Но великим писцима се не жури; јер им брзина у раду не може ништа да допринесе у њиховој плодности.
Треба да читамо један избор ремек-дела да видимо како је добра проза ретка и тешка. Једна нам кратка антологија помаже да видимо како смо некада, и с најбољим духом и намерама, умели да будемо неправедни и уских погледа; у сваком случају, она открива како се лични укус мења, а мали број прокушаних дела остаје и одолева.