Српски књижевни гласник

16. Српски Књижевни Гласник.

Жинест је стезао овчице међу колена, са стражњим делом у ваздуху; просицао им је кожу једним старим шустерским ножем који. му је био позајмио баш сам Лодрел, затим је дохватао рукама и штројио животињу зубима, забацујући главом у назад и вукући, што је врло добар начин кад је човек вешт, као што је био Жинест.

Елем, тога дана, Лодрел посматраше подуже Жинеста како штроји овце. Лодрел је стајао, и у једном тренутку поче да дрхти на ногама. Затим, изненада, тако ми је причао Корбасон, дохвати нож и, док је Жинест стезао зубима заваливши главу, он му га зари у само грло, под вилицу. Корбасон просто није могао да се поврати. Изгледа да је Лодрел то урадио тако лако као неко који је само то радио целога свога живота.

Ax! господине, о тој ствари је испричан велики број глупости. Да, да, велики број. Лодрела су ухватили без тешкоћа. Он није ни бежао. Непрестано је понављао само ово:

— Kako је било одвратно оно што је он радио! Како је било одвратно !

Ви ћете, дабоме, рећи, као и ја, да један пастир има права да штроји овце зубима, и да то није разлог да га треба убити. Разлог, прави разлог, судије из Руана нису никад. могли сазнати. Ни Лодрел, први, није га знао.

Он се брзо и добро снађе у затвору, тако да је, кад се појавио пред судом, изгледао боље но икада. Изгледао је ослобођен некаква терета, излечен. Није ни покушавао ла се брани; не изусти, исто тако, ниједну реч која би га теретила. То вам је био човек о коме се није имало шта рећи. Нико из Бервила није сведочио против њега, на страну, наравно,

ударац ножем. Не узеше му главу, али га испратише у Ги-,

јану, где му сада мора бити више врућина него нама овде.

Занимљиво. је, господине, да тај несрећник није, тако рећи, ни мислио пред судом на своју ствар. Кад год би га опоменули на његов злочин, био би као запањен; није казивао ни јесам, ни нисам; није изгледао много убеђен да је OH дело извршио, и говорио је као неко кога изненада пробуде из сна.

Ах! доста сам вам већ напричао о томе Лодрелу. Могу ипак да вам кажем још једну ствар: људи из Лианкура сазнадоше из новина све појединости претреса у Руану. И oj,