Српски књижевни гласник

ПРОСЈАК У ПОДНЕ.

На улазу у цркву Светог Духа, погрбљен, укочен као суви пањ, просјак моли милост у верника зазивајући Мајку и распело,

и неко чудно светло пада на њ полупровидно и полубело —

(можда Hrpa сунца ил' ваздуха ил' облака једног сред зреника!)

Изгледа

као да се на склопљеним рукама сачинила нека хостија бледа, неко чудно свето божје шело

изложено новим мукама. ГВИДО ТАРТАЉА.

СТАРА ДЕВОЈКА.

На сивоме брегу изнад јесенских долова, вене један цвет · танак и бео.

Поред тебе су прошли твоји дани и твоје ноћи, стара девојко, и цео твој свет. И сада у јесенске ноћи, док скидаш вео и хаљине са свога ладнога тела, ти осећаш да неће више никада проћи оно што је прошло као тиха музика блага, као нујна мелодија драга поред твојих левојачких болова, и ти знаш да се твоја рука невина и бела узалуд ломи пут твога распела, док месечина јури поред твога прага — —

На сивоме брегу изнад јесенских долова вене један цвет

танак и бео. ГВИДО ТАРТАЉА-