Српски књижевни гласник

У. ПРЕДИЋ: ЦАР: ЛАЗАР. — ИЗ ЦИКЛУСА „ИМПРЕСИЈЕ“. —

Код ногу му лежи штит

и мач, у руци крст.

А он, охол, поносит,

и хладан, чврст, непоколебљив у својој вери, даљине гордо мери

сиве

што се до неба вуку. ·

Сунце у једном пригушеном звуку, изнемогло, меко, мре негде на западу, далеко.

И преко жутог злата

на руву му што сјаји, падају, као самртни трзаји, тешки велови скарлата.

А он слуша: бат... бат... бат...

То Векови, што греду у Неповрат, застану, да му се диве... Д. ВАСИЉЕВ.