Српски књижевни гласник

ИЗ КИНЕСКЕ ЛИРИКЕ.

ПОВРАТАК.

|МОНГ-КАО-ЈЕН ВРАЋА СЕ ИЗ ГЛАВНОГ ГРАДА, ГДЕ СЕ УЗАЛУД ТРУДИО ДА СЕ ИСТАКНЕЈ

Сјаших са коња и понудих га вином, за растанак.

Запитах га за смер његова путовања.

Он ми одговори: „Нисам успео да се истакнем у метежу престонице. Враћам се у гору Нанг-Хан да се тамо смирим.

Од сад, нећете више моћи да ме питате о путу.

Јер природа је непроменљива, а бели облаци су вечни“.

ВАНГ-ВЕЈ.

(Превео с француског Милош Црњански.) (УШ век пре Хр.)

ВЕЧНА СЛОВА.

Пишем стихове. Подижем главу и видим, кроз прозор, бамбусе што се њихају.

Они шуште као чесма. Небо се плави. Слова која пишем личе на пупољке шљива, расуте по снегу.

Мирис малих неранџа из Кјанг Нана ишчили, кад се

дуго држе у рукама. Ружама треба сунца. Женама треба љубави. Бића која стварам, ничега не требају, до само шум бам-

буса, и вечна су, вечна. ЛИ-ТАЈ-ПО.

(Превео с фрачцуског Милош Црњански.) (698-763.)