Српски књижевни гласник

Слике и Прилике из Недавне Дубровачке Прошлости. 41

филозофа. Те мисли и истине он је популаризирао, износећи их у облику ситних причица, красних, већином шаљивих анегдота. Јер умио је да се служи шалом као најзгоднијим средством за моралну поуку; то му је ишло лако, природно, као човјеку који другачије није знао. Свијет и његове ћуди сматрао је са филозофском смиреношћу, невољу с пуним предавањем судбини; у овом душевном стању безазлена иронија и шала ницаху без усиљавања. Његова честита, управ светитељска душа -мрзила је сваки конвенционализам; али ово га + je излагало жаокама свјетске злобе; готов да без обзира изобличи ма чију слабоћу, ишао је у пресрет жестоким нападима. Такав је био и пред сваком појавом бруталне силе; гледајући једном пред кнежевим двором поредану војску, рече пријатељу: „Знаш ли, синко, шта је тог То је сила створена силом да скршава силу“.

Дум Иван залазаше у све боље куће у граду; особито старе госпође вољаху га са његове веселе ћуди и оригиналног приповиједања ; нарочито пак старе владике, оне му бијаху најбоље пријатељице; у њиховој средини налажаху се најодличније „сикутарице“ (жене које су непрестано хвалиле стара времена: тако је некад било — зкси! ега! ...), од којих је слушао причања из времена дубровачке републике и француског доба. На тим присним сијелима његова се душа гријала и сабирала снагу да остане до краја млада. Вољаше га и млађи женски нараштај, с којим је збијао свакојаких шала, и лијепим дјевојчицама тужио се да није никад био сретан у љубави. На улици морао је отпоздрављати десно и лијево, поразговарати се с онима који га устављаху мимоходом, док би свратио у чувену „спичарију“ (апотеку) Рафа Шарића, састаниште свих бољих умова, духовитих беспосличара и лакрдијаша; ту би се неко вријеме задржао да се нашали и покупи све градске новости, па би пошао својим послом. Разумије се по себи да је његова популарност била изванредно велика, јер осим његове анђеоске доброте и до краја моралног држања, био је дубровачки патриот у пуном смислу ријечи. На постојећи политички поредак! није никад ни циглом ријечи нападао, али непрекидним спомињањем и слављењем прошле славе и моћи роднога града жигосао је мучке рђави систем. И у самој цркви, на проповиједаоници, мисао о домовини

1 Ово је писано 1915 године.