Српски народ

1

Ш СВИМА ПУТЕВИМА СВОЈИМ ЗНАЈТЕ ДА ВАШИ ПУТЕВИ ТРЕБА ДА БУДУ ПРАВИ. Неиања (XII век)

Ч—17^2

ПОШОШЛЛ 0(Уб0НН1ЈЛ/Л^ О Б О Ж И К У

ЛАЗИМО у нову го дину,. коју и даље прати рат, чи. ји пожар обухвата свих пет континената. Шта нам доноси ова иова година? Сва осећања и мисли оних, који воле ову нашу и апаћену дедовину, стреме ка овом питању. Ипак, међу њима преовлађује једно. Оно што произилази из сваког разумног посматрања и размишљања о овој џиновској борби идеја, светова и векова, о овој историској мени вредности и времена: животни опстанак Србије и српског народа, њихова боља судбина у скорој и даљој будућности. Како да се сачува, одржи у овим судбоносним временима наш мади, али ваљани српски народ. То је главно питање које се данас само собом намеће. Један ос врт на оно што се преживело, на наша тешка искуства и на оно што се дешава у свету, уноси довољно вере и улева довољно поуздања у бољу сутрашњицу српског иарода. Врше се и обављене су у све• ту велике измене. И у овом великом историском процесу једнога света који изумире и другога који се рађа иа његовчм рушевинама, има једна главна, тако уочљива појава. То је стварање европског јединства, изградња једне целе Европе, иезависне, самосталне, као геополитичке, привредне и културне радне заједнице свих евровскит народа. Сазнање и свест о тој иасушиој потреби сазрева све више и вамеђе се подједнако свима као главни предуслов, као заповест њеног опстанка, развоја и даљег иапретка како појединих европских народа тако и Европе као Селине. Данашња Европа се својом сопственом снагом развила у иеприступачну тврђаву која, како то показују догађаји токои године на истеку, одолева сваком налету с лева и десна. Тим вутем корачају данас европски народи, велики и мали, а Европа очишћена од утицаја старог система ваја из себе свој нови животни лик на чију сарадњу позвани су да сарађују сви иароди према својим могућностима. * Ни наш српски иарод ие ограђује се од овог великог збивања. Он хоће и даље да живи, да свој живот даље усаврши и развије, јер хоће да опстане и да нађе своје место под сунцем. Од Немањићске до модерне Србије српски народ дао је много од себе за европску ствар и посветио јој оно што је имао најбољег и најдрагоценијег. Борећи се кроз векове за сво] голи опстанак, он је показао велику животну способност и стваралаштво на духовном пољу. Био је то скроман, али знатан удео у прилог еврџпског културног стварања, који никада није бпо занемариван ни потцењиван. После великих патњи и искушења које је српски народ доживео, после избеглог грађанског рата у самој земљи, српски аарод дошао је к себи ш под мудрим вођством владе генерала

Недића приоиуо посжу да спас» оно што је за спасавање, да зацели ране које су за лечење. Усред саме ратне олује око њега, када је она прошла изнад његове главе, он је своју привреду аоново оснажио ш почео да је

диже. У не мањој мери, он је љубављу да милост зрачи са Бонационално и ку пурно ридио. ж "^' на сва Љ УД 0 и СВа

и нвублаженој — баш о Божићу нашем, кад иначе изгледа да МиЕЋ други Б откић ДО- лост у пуноћи својој највишој чекују Срби под З р ачи на све Љ уде и сва створетешком осудом. ња _ ј е р не З р ачи с Божића само Тај дан Милости д илост ве ^ и Истина, нераздељинајвише окитили су во и несливено . Милост би смгурнаши стари таквом но у кинупа еве осуде, да Исткна светлом и топлом не тражи Њ ихово одржавање.

Ударене су основе сопственог на

Осуда наша није дошла неочеа. кивано 6 одкосно 18 априла лан>Услед тога изглвда о Божит»у скв годнно. ционалног живота, На прагу нове као да су сви окови вв^ раски- 5ило је људи и пре тога који "су годинама указивали на неминовност њену ако продужимо ићи дотадашњим путем. Само ми не хтедосмо примити озбиљно те опомене. Њихов глас је сведок заслужене осуде. Јер да је само један човек једном узвикнуо ту опомену већ би то био доказ потпун, да ово што нас је снашло није случајно, није нити последица напрасите ћуди једног човека нити једног народа, већ одиста сасвим правична осуда изречена над нама са грехова наших. А није само један човек, нити су само двојица то чинили, већ је множина људи на множини места множину пута то понављала. Али отврдла срца, наше очи су гледале, а нису виделе, наше уши су слушале, али ми нисмо разумели. Отуда је дошао наш слом. Отуда наша осуда. • Највише нам међутим смета да ово видимо »квасац фарисејски«, онај од кога је Исус нарочито опомињао своје ученике, да га се чувају, јер је одмста то квасац смрти. Ми ту опомену Његову не разумемо као што је тада не разумеше ни његови ученици. ФариеејЈе међутим био стварно бољи од нас, јер није имао видљивог греха. Испунио је сав закон и све пророке потпуно. Само је једном греху главно место у срцу оставио. Оному због кога и Анјјели Божији могу пасти у »најдубљу таму« и постати сотонска војска. Направио је место гордости. Па је ставши пред Бога захваљивао што није као човек с видљнвим гресима који је истовремено у Храму Божијем био и пун скрушености молио за милост исповедајући своје тешке грехе. Фарисе) одв због тог а осуђен из Храма, а грешни цариник оде оправдан. Нама не да да видимо сво| стварни положој исти тај квасац нашем твлу. Ми мв видимо своје •фарисејски одлично замешен у , . грехове ве^ стално гледамо тугодине српски иарод изграђуЈУ- нути, све тамнице откључане, све Па се због тога чудимо како ћи своју нову државу и српски осуде заглађене. то да ми паднвмо под осуду а социјални поредак показује Б поп^Гн^те^ом^'^ други буду у бољем положа ЈУБожића под казном тешком. Фарисеј из Еванђеља је био спремност да уђе у нову европ- Отуда, баш поводом овог све- без видљивог гре ха, па је због ску заједницу за коју се бори тлог дана Милости, морамо ми- свог Г р ешног мерења пред Богом Велики Немачки Рајх у првом слити ° осуди нашој. е другим људима, осуђен. геду • Како ми, који имамо и још каОна) који Је донео Милост све- кве вепике и видљиве грехове, Прошла стара година развиЈа - ту доиео ј е нстовремено и Исти- да се пред Богом упоређујемо с ла се на српском просторном се- ну. Милост и Истина су тек кро- другим људима и народима? ктппу V смпслV смипивања н оа за-њ засијали свету. Јер. за Р с в није дешавало да ктору у смислу смиривања и ра- и Ј друкчијв- народи с мањв греха од нас бу да. Нова година указуЈе се под Повукла се и Милост и Истина од ду у нашим рукама по Божијој истим видом. Српски народ сво- грехопаденија људског. И најљу- дозволи, јер »свачему има врејим држањем и својим преданим базнија срца нису Милост после ме«? И зар смо заборавили р ■ салом ло'тлно слелећи сво \е по- тога У п У но * и осетили, и најпро- смо и сами дуго били у рука радом, лојзлно следећи своЈе по ницљивији умови Истину нису мо- чак и некрста »због голема на^ литичко вођство оличено у вели- тли у пуно^и видети. Ве^ су то сагрешења«? ком родољубу генералу г. Неди- наслућивали и назирали живећи Божија правда не мери чаш'телесним и законом мерилом. Бог постиже једнако правде природне. неједнакошку: комв је више де Отуда јв Онај који ]е о пуноки од тога више и тражи, а прем мена као члан нове заједнице времена донео свету Милост и коме је Господ био стрпљивији ^ европских народа која се изгра- Истину морао пасти као жртва његову греху тај мора бити стрн гтпапп С мипом и спо света без Милости и без Истине. пљивији у својој осуди. ђУЈе и с твара. С миром и спо- Дл>) путв св Истина и Ми . Шта вреди онда поглед на тукојством, као и самопоуздањем, лост нису повукли . Остали су у ђе грехове из наше јежевске и српски народ очекује и нада се свету као »мало квасца замеше- јазавичарске перспективе, кад ми бољим данима у новој години. ног у три копања брашна«, и не знамо и не можемо знати шта ето тај процес окваша- је све Господ коме дао ни коливања теста овога света ко је кога чекао? Милошћу и Истином тра- Али ако ово никад нећемо знаје век пуних двадесет ти с једне, — с друге стране, тазекова. Како сад о пра- кво мерење нам смета да видизнику Милости да забо- мо себе саме пред Богом, — да оавимо на Истину кад видимо праву дубину свога гресу Милост и Истина од ха и значај своје осуде. А без Њега и кроз Њега од тога ни наша осуда не може биовог дана поново заси- ти ни смањена ни ублажена. 1али свету? Јер нису људи само створења Отуда и потреба да Божија, с којима бива по Божиосуди — несмањеној јој вољи само, век су то слободразмишљамо о нашој на створења, која су самим тим

С ВЕРОМ У БОГА, ПОД МУДРИМ И ОДЛУЧНИМ ВОЋСТВОМ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ РОДОЉУБА ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА, СРПСКИ НАРОД УЛАЗИ У НОВУ ГОДИНУ 1943 СА НАДОМ У БОЉУ БУДУЋНОСТ Снимак „Српскж Народ"

позвата н а активну сарадњу ради изградње своје судбине. Није Бог наш као чамен гранитни на коме је од века уклесана неизмењива судбина поједигнаца и народа, већ је Бог Дух Свесиле Свемудрости и СвелЈубави, коме су ангели и људи сарадници у историјском процесу који је почео Стварањем а као ис-торија свршиће се Страшним Судом. Нијв тај процес ради самв историје веК ради мас н ради нашег ускрсавања и вазнесења у слави. Није дакле потребна Богу, ради Бога, наша сарадња, јер Његовој Сили, Мудрости и Љубави нема ко шта да дода, пошто је од века у пуноћи апсолутној, већ ради нас и нашег обожења, нашом слободном сарадњом по вољи Господњој. Јер једног и истог дана два разбојника за иста дела буду осуђена на исту казну и истог дана би казна и извршена: распети беху на крст. Али један оста осуђен до краја, јер не виде ни тада дубину свог греха, нити страха Божијег имаде његово срце, нити се смилостиви видевши трећег распетог на правди Божијој с њима грешницима, већ Му се још ругаше. А други св спасе. Отуда, да ли ће наша осуда бити замењена тежом, или пак ублажена, или сасвим опроштена, — или чак кроз прилике које нам она пружа ми будемо и прослављени, зависи од нас. И хвала Господу што нисмо стена која се креће само туђом снагом, ни друго које животно створење што непогрешно кре^в само слепи нагон, ве^ људи пуни слободе који, истина, можемо слободом себе бацити у адску таму, али и вазнети се у висине највише. Нису осуде за пропаст иашу, јер »неће Господ смрти грешника«, већ су осуде за добро наше, које често само тим путем можемо досегнути. Јер ето милостиви разбојник тек кроз осуду на крст узнесе се у славу. Војници што га спроводише, извршиоци казне што га на крст прибише, и народ што посматраше његов срам »смрти на крсту« не дођоше до његове славе — а он се ове доможе јвдном речју својом. У ствари не једном речју већ предубоким трајним процесом који се одиграо у једном само тренутку (за Бога је један трен као пет тисућа година и пет тису^а година као један трен) процесом који се показ^ао као: сагледањв свега свог пада злочиначког, страх Божији пред смрћу којом завршава живот пун грехова и љубав и самилост према праведнику невино распетом. А из тога видимо да ко хока казну да скрати или ублажи или претвори у славу тај мора у себи тај троструки процес да продуби и што га пре и дубље проживи, пре нс и осуда престати.

Д. В. Љотић

ћу, пружа поново јасне доказе законом свог схватања духа новог вре

МИНИЈАТУРА ИЗ МИРОСАВЉЕВОГ ЈЕВАНВЕЉА