Српски народ

ерпекм млрол Судбоносна одлука Услови српске обнове

ЕЛИКИ ратови као бођвњв и наш мвлосредни додир што јв и данашњи, са европским западом. Синови одувек су вођени нашег народа који су св школоиз дубљих, идео- вали у иностранству дошли су у лошких побуда. О- додир са тим матвриалистичким ва чињеница стоји схватањем сввта и живота, при-

БОРБИ аа национални препород српски народ пролазн данас кроз тешка искушења. Због тога само велико родољубље, племенитост и самоодрицање појединаца и читаопште заједнице

чак и онда, ако људи који у њи- хватили га и почели преса-ђивати ма учествују нису тога свесни, и- у нашу патриархалну и хришћанли бар не сви и не потпуно. Не- ску средину. Бркају^и појмовв посредни повод за рат и његов културв и цивилизацијв, они су првобитни циљ играју притом че- почели трубити како смо ми као вих група у корист сто сасвим споредну улогу. народ некултурни и како треба да спасе српски народ од пропаНије никаква случајност што јв да се угледамо на »културније« и У чин « га хорисним чланом на1 ^ 7 . ^ циЈе за будућа, сретнија временаданашњи рат обухватио свв кон- и »напредни,е« народв Запада С рбијв — која се и сама подиже из тиненте, читаву куглу земаљску. Ово је била основна и кобна згаришта и пеП ела своје некадашн>е По нашем мишљењу то је тако заблуда, у којој смо ми, Срби, славе ц ведичине, да би себи прокрчиморало бити стога, што читаво тако рећи све до јуче живели. ла П у Т ко ји ће јој дати достојно место данашње човечанствр преживља- Јер ма да је истина да смо ми у у Новој Европи, потребне су све ствава тешку и претешку кризу, која погледу материјалног напретка ралачке снаге и сва духовна добра ценије ни од јуче, ни од пре два- заостали за народима европског локупног нашег народа. десет, па чак ни од пре педесет запада, ипак је неистина да смо Са жалошћу морамо констатовати да година. Та је криза много стари- ми некултурни. Имали смо ми тв К °Д нас П0СТ0 Ј И известан ред људи, и. стина незнатан, нарочито интелигенЈа и много дубља него што то ,ош како високу патриархалну ције> који ^ д0 ^ овај узвишени човеку на први мах може изгле- културу, сво,у народну филозо- задатак садашњице> К оји им императивдати. Она се, како то Шпенглер фију, своје гледање на свет и жи- но налаже ИНТ ерес мајке Србије. каже, састоји у томе што живи- вот, изграђено на гранитним хри- Узрок овоме злу лежи пре свега у намо на, крају једне културе, која шканским основама. Народ који шим старим манама и болестима. се у току последњих сто педесет јв изрекао реч: Известан део нашег друштва још угодина почела да изживљава у „Боље ти је изгубити главу, век болује од разних предрасуда. својој последњој, цивилизаторској Него своју огрешити душу", Кљукан деценијама страном, туђинформи. твј народ нијв и не може бити ском пропагандом још од свога т. »в. , 1 * „школовања на страни , он Је у већлКао што |в у таквим впохама некултуран. Јер у томе баш и лв- __ ' 1 ни случаЈева примао све негативне осо* увек случа), материалистичко жи главна разлика између култу- бине западног друштвеног живота. Пресхватање света и живота добија ре и цивилизације, што јв ова носио их у сво ј у 0 таџбину, поготову онпревагу над духовним. Негира се последња лишвна втичког момен- да> кад ни ј е могао у № ој да оствари ие постојање Бога и вечитих морал- та и садржаја. само своје иаде и амбиције, иего услед них закона, дск се све своди на Ако погледамо наш патриар- застарелог социјалног поретка, чак ии материју и законе који њом вла- хални дом, ми ^емо видети да у најпрнмитнвније потребе свога стомака. дају ,тако да човек постаје сам њему владају ред, честитост и Зато је тај ред људи изГубио свој себи цИљ, а његов разум врхов- послушност. У њему се зна ко јв иационални компас, збацио са себе одоии арбитер и судија, Као после- млађи, а ко старији; шта је до- српског нацкокалног витез4 „ ез , ' г . страха и мане и обукао рухо колонндица тога >авља св тип такозва- звољено. а шта не; шта је пра- - ч ч јовјва лвигеапи, а и,.., по, , г Јалног или интернационалног борца иог »културног варварина«. во, а шта ни]е. У њему св пошту- М оскве „ Дондона, заборављајући при У овим епохама кризв и опа- јв Бог и Његови закони. Такав томе> т „Туђа земља има своје, ие дања тај и такав човек, »ганг- дом напредујв и цвета. познаје јаде твоЈ'е" н „да нема брата стер«, добија превагу. Он уме да Насупрот њему, на жалост ч&- док не роди маЈ *ка". ее лакта и гура, да немилосрдно сто баш код образованих л>уди, Захваљујући једино том реду људи, уништава све оне који му стојв нађе се и такав дом, у коме св ми смо пошли на кланицу као јагањци, иа путу. Њему је главно да он не зна ни ко пије, ни ко плаћа. упали Ј ову страшну светску катаклилично успе, да се дочепа богат- У њему нико ив слуша никога, а ™У- ^ ИАИ лс ства, да ужива. Америка ,в прв- деца, ако их има, размажена су ^ од туђина >>ману с Н еба". пуна оваквих типова. толико, да са њима ни родитељи & ^ их упозоримо да васкрсење Н аше Тамо, како то сами амерички ни школа не могу изићи на крај. зависи у првом реду 0 д нас самих и писци описују, настају читаве по- Који је од ова два дома култур- да смо пре ове наше националне трагеродичнв трагедијв услед тога, нији? дије баш о томе више водили рачуна, што сваки члан породице, чим је Одговор св намвкв сам од св- да ие би до овога ни дошли, они нам дорастао толико да може сести бе, јер културв нема нити ју јв цннички одговарају, већ према томе за волан, захтева да има свој соп- икада било без хијерархије вре- К0 Ј°Ј професији припадају, да је иаша ствени аутомобил. Ако то отац дности и функција. Дисциплина и величина у мучеииштву као_ да смо ми ,. калуперска земља, или да Је наше мепородице ниЈе у стању да ство- правда су одувек били предуслов ј ) V > ' , . сто уз западне силе, као да смо ми ри, онда у ку^и настаЈу прави за постоЈањв и напрвдак свакв то иди чак превага у сукобу одим . лом и пакао. То јв са становишта заједницв, почев од породичнв пи ј ских богова. материјалистичког схватања св©- па свв до народнв. Ондв где њих Други део тога шареиога друштва та и живота сасвим разумљиво. нема, ту настаје неред, крји св болује од шапута»а, од преношеша раЈер ако сматрамо да је материја најзад свршава оггштим хаосом. зних дефетистичких вести по кафанама оно што је главно и да су мате- Баш с обзиром на нашу патри- и на улици, живећи вечито од штетних ријална блага главни услов за архалну културу, крја св одлико- ИлузиЈа. срећу човекову, онда нам њих вала духовним схватањем света и Ово шапутање код нас Је искристаникада не може бити довољно. живота, ми Срби не можемо би- лизовало читаву групу људи који на , . овом одвратном послу засниваЈу своју ,е ПО себи раз У мљ : в « он« ти у табору оних народа који су егзис Ју 0 вај шарени свет шаптанепоштедна животна борба ко,а носиоци материалистичког схва- у извршењу својих мрачних циљев а се развија између људи и која тања. Нијв никаква случајност што оста ј е упорно на становишту, да у свидоводи до културног варваризма, су се данас капиталистичке плу- ма секторима: националног, политичког у коме се не зна ни за милост, тократске земље нашле на истом и привредног живота треба унетИ што ни за милосрђе. терену са бољшевизмом, који је више хаоса, што више пометње и нереУ Америци, која је ово мате- њихово материалистичко схвата- да, пошто се они свесно држе начела: ријалистичко схватање отерала ње света и живота отерао до ње- што горе то боље. до врхунца, никла је лозинка гових крајних конзеквенца. Ми, против прве и друге групе ми се »време је новац«. Другим речи- Срби, ако хокемо да останемо мо Р амо ^ергично борити, не самр у ин. „ г . тересу садашњице, него и у интересу речено: »новац ,е све«. Пар- верН и својим народним традици- бу ^ ућега мира> којн ће нам нови свроп . харти,"е,: или комад метала, по- јама и патриархалном духу сво,е ски поредак донети. стаје врховно мерило вредности. културе, морамо увидети да јв Ако човек има новац, има све. наше место са оним народима, Без њега, он је осуђен на про- који се боре за победу духрвног, паст, на смрт. идеалистичког схватања живота, Ипак, истине ради, мора се ре- за победу Бога над мамоном. ки да је капиталистичка Амери- Нека св нико не вара у прави ка ово материалистичко схватање смисао данашње борбв! Од њвсамо развила до максимума, док Н ог исхода зависи хо&в ли се дасе оно стварно зачело у Европи, нашњи културни сввт унутарњим у доба француске револуције ко- препородом спасти или ке утоЈа је одбацила веру и негирала Н ути у хаос и коначну пропаст. постојање Бога. Зато никада можда у историји Наша, српска трагедија састо|'и народи, па и појединци, нису стосе у томе, што је баш у то вре- јали пред судбоноснијом одлуме пало нашв национално осло- ком. Вемибор ЈоИИћ

СрбиЈ 'а, то мора бити и наша заклетва и наша национална парола и саданш>а и будућа, а српски народ „извор и утока" наше бриге и нашег старања. Нама не може бити свеједно, не само да ли ће у опште битн Срба, него и да ли ће они после ове страшне катаклизме бити осетно и проређени, јер : у противном случају ми смо изгубили; За то Ј*е улога генерала Недића и историски и национално потпуно оправдана. Суд историје, који је тако неумитаи, биће по њега исто тако повољан, као што је био повољан и за Милрша Обреновића у Хаџи ПродановоЈ" буни и за српску владу 1913 године. Тешко ономе ко данас „оре друмове" ко Краљевић Марко после пропасти српскога царства н ко није свестан да нас не може спасити никаква сила, него само мудрост и то велика мудрост. Нека нам свима као светао пример у овим тешким часовима служи српски сељак. Када је осетио да се народ налази у опасности, он ј *е уложио натчовечанску снагу у борби за опстанак свој ", своје породице и свеколиког српског народа. Богољуб Кујунџић

м а че

УДИТЕ ТВОРЦИ РЕЧИ1 НИ СУ ПОБЕДНИ венЦИ И ТРОФЕЈИ, КОЈИ СЕ ТРУДЕ, КОЈИ СЕ БОРЕ, КОЈИ ИЗЦРЖЕ ТРУДЕ БОРБИ. Св, Сава (XII век)

Леоиолд о евоопско; заједници у својој Историјн римских папа СУ1 књига), Леополд фон Ранке, славни немачки истсричар, велики пријатељ српског народа, који је први овековечио Карађорђев устанак у светској књижевности својим чувеним делом Српски устанак, — на једном месту вели: ^Наша европска заједнииа до сад се још никад није покорила грубој сили споља, а с друге стране није у сваком раздобљу свога развитка била надахнута одлучујуким идејама. Међутим, не може успети никакав значајан потхват, не може никаква сила да извојује општи значај, ако тај потхват, или та сила, не почивају на идеалу каквог новог поретка који треба да се створи у свету. Ето, са _ тога ^ гледишта настају поједине идеологије. Теорије које се јављају теже да претстављају умни смисао и садржиму чињенииа, приказујући га као захтев разума или религије, као производ људске мисли у светлу опште истине. На тај начин, теорије које се јављају такораћп унапред, рачунају са окончаним догађајем, а уједно снажно доприносе његовом остварењу