Српски народ

Изграђивање Нове Србије као сељачке државе

ЕЗУМЉЕ 27 марта и национална и војничка катастрофа које су му следовале, спречиле су српски народ ла' се у њему изврши онај дубоки унутрашњи преображај који је б»о неминован, неизбежан и већ тако рећи на прагу. Већ и човеку са улице било је јасно, да се системом нашег парламентаризмз и режимом партијске владавине дошло до краја, да се он толико био истрошио и корумшграо, да му никакве ни радикалне ни палијативне мере нису више могле помоћи нити гз одржати. Сав истрошен у чисто политичким формулама претвореним већ у празне фразе партијске политике, он је био слабији но кућа од карата усред вихора социјалне револуције моји је захватио целу Европу и довео до огромних социјалних промена широм европског света, преносећи се и ван граница Европе и изазивајући тако сукобе који су неизбежно водили у нов светски рат, који је, како смо у читавом низу чланака тврдили и указивали, морао доћи иза те дубоке социјалне револуције коју су поједине велике европске нације већ биле издржале в организовале. Грчевито хватање за старе др- народу борбу око политичких жавне и друштвене форме код проблема и програма, увек донас било је унапред осуђено на ношених са стране — тако да пропаст, те ће остати само пита- смо имали либералистичке групе ње будуће историје да исиитз, и програме, па затим прогресиуколик осу наши такозвани поли стичке, па радикалне и најзад тичари у својој борби за и око и социјал-демократске свих ниетарих политичких формула, не- јанси, боја и фракција, све по свесно или чак и свесно, били европским калупима, а далеко оруђа оних сила које сада већ од животне стварности саме срппостају сваком јасне и видљиве, ске националне и социјалне осила најбруталнијег, најнечовеч- основе, која се логички, природнијег и најгрубљег капиталистич но и оргагаски имала изграђиког егоизма, који је до сад за- вати на темељима на којима је бележен у истој ији човечанства, створена, то јест као држава сесила које су и наш народ као а љачког малопоседничког типа са толике друге, свеједно било при- пуно још очуваних и модерном јатељске, или непријатељске ба- животу »ећ адаптираиих задруцале у вртлог светског сукоба и жних елемената. Док се водиу сигурну пропаст, не дајући му ле сулуде уставне борбе, чија је ни времена ни могућности да апсурдност кулминирала у више изврши сам свој унутрашњи преображај пред којим је стојао. Али ако то није успео или није могао да изврши у оквиру Југославије, српски народ није

но донкихотској борби за вајслободоумнији устав у Европи ■ 1 слободоумнији од белгијског! — В еку облик заједнице. Тамо у

се-ж) ВЕ темеље ти си људском друштву дало, Дом и породицу, главна упоришта, Богови ти пазе и штите огњишта, Хлеб насушни даје само твоје рало Човека си земљи привезати знало, Херојем и свецем си њега учинило, Миром и лепотом њега испунило Молитвом и песмом њега даровало И свему што свет још великога ствара Давалац си вечни и вечита жртва, Без тебе зла вила све руши, разара! Из твоје се крви све обнавља, живи, Без твог срца све би пустош била мртва, Ко гај ког напустише Фауни и Диви. СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ

каква част и понос!

напушта-

не су основне бриге за прве поослобођен те историске вадаће требе најпримитивнијег култури нужности, да то изведе у ок- ног живота и најпрече бриге и виру државе у коме се иашао старања за подизање села и сепосле катастрофе. У толико пре оског животиог стандарда. и више што се већ не само назиру контуре новог поретка Европе после светског рата,

крајњој линији рад и дух организују материју и њен посед,

ском социалном револуцијом, чиј'и је сада већ највиднији и најпозитивнији успех што је по-

у другом материја и њен посед дигла и организовала средњег и

организују дух. Отуд активни стваралачки елан српског народа, а отуда и па,сивни, ропски

него се стварају и темељи тсг новог поретка на основама и тековинама већ организоване е вропске социјалне рев -олуциЈе.

ПогреШно ј "е стога мислити, да се српски народ може укључити у тај нови поредак Европе — нов по свој'ој државној и друштвеној структури, произашлој из социјалие револуције — чекајући свршетак рата у свој"им старим и застарелим државним и друштвенИм формама в окамењеним калупима лажно?демократког парламентаризма и капиталистичког либералистичког индивидуализма. Не. Сриски народ мора се сам активно спремити за сарадњу у иовом поретку, мора се за ту сарадњу оспособити, ако неће да буде из ње дефинитивно искључен и за навек елеминисан, као нешто мртво и преживелонешто страно и штетно у новом организму. Српски народ извршиће то тим пре и тим лакше, јер ће тиме само довршити оно дело, које је отпочео ослобођењем српског сељака у облику средњег и малог сеоског поседника од последњих остатака феудалног господства, аговског и беговског, и постављање тог ослобођеног сељака, малог и средњег поседника, ва темељ и базу његове нове националне српске државе. Истина, та је држава од самих почетака запала у фаталне тешкоће, унутра борбом оД првих часова двеју династија која је често добијала карактер грађанског рата, споља увучена у вртлог сукобљених интереса великих европских сила заинтересованих на Балкану и блиском Истоку. Није било довољно умних ни довољно далековидних државника у стварању и још мање у организовању државне заједнице са Хрватима и Словенцима, која је у Југославији, по рецептима са стране унсте и ваметнуте кабинетске дажии де-

Имали смо читаве библиотеке менталитет руске масе способне свих могућих, чак и најмодер- да подноси свако ропство и тинијих политичких претежно д=* Р ани ЈУ °Д царистичке до бољмократских доктрина, а скоро шевичке, чак и без протеста и ни једне једине књиге о про- револта, у оном фаталистичком блемима српског села, његових Руском „њичево , савршено потреба, његовог културног ста- страиом српском менталитету. ња и његових животних задата- Његова мисија може и мора бити само у томе правцу, да он на сопственим оживотвореним И то све у једној земљи к г ју облицима државне и социјалне везе са животном стварношћу, су испод петвековног туђинског СТ ру К туре, уђе у корак са европдобила најнемогућнији облик, у- феудалног ропства ослободили напред осуђен при првом потре- сами српски сељаци, са сељачсу, на распад и расуло. ком задругом као основом и још тежи је грех српских по- главним нс>сиоцем српске револуције. Већег парадокса и апсурда тешко је наћи у новијој

Једно погрешно схватање мократске политике, без икакве

ка.

малог човека, средњи и мали посед, дала му сигурну и стварну основу и од њега створила стварну и сигурну основу државног и народног колектива. Конкретцо би за афирмирање ових чисто програмских идеЈ'з| било потребно потврдити, да се Нова Србија изграђује, организуЈ'е, без икаквих притрунака интернационалних и комуиистичких идеологија и програма, у суштини страиих и духу и животу српског народа.

Породица основна ћелија

литичара и држаетшка, без сбзира на њихове партијске 6 је,

што су увлачили и иаметали историји Европе! Комунизам је туђ српском народу

Исто тако Нова Србиј'а би и- стој'ну не само улогу иего и мимала да недвосмислено одбаци и си ју у одбрани Европе од А.зиизбаци из себе све остатке демократског парламентаризма и

Зато смо били и јесмо за једно радикалн® пречишћавање и одбацивање свега тог неприродног и апсурдног страног политичког баласта, који са српском сељачком народном и животном стварношћу никгкве везе нема... И зато смо на органско дограђивање и изграђивање Но-

либералистичког индивидуализма, и да народни и државни колектив постави изнзд сваког по-

јата и у културном и социЈалном подизању Балкана и Дунавског базена. Као логички постулат ових и-

приговора као да он нагиње ма у ком виду комунизму било као идеологији било као политичком прогр:му. Српски народ нити је у св јој прошлости икад имао комучистички облик сеоског поседа и живота, нити према тсм м >же имати смисла за њ. У том је и

ве Србије као државе сељачког битна разлика између њега и типа, малог и средњег поседа, са облицима задружних колектипа. Подвлачимо мало — и средњепоседнички тип српског села и задружни облик колектива као својствен српском народу, да бисмо српски народ ослободили од

например руског сељака, као што је битна ргзлика између српске задруге и руског тзв. мира, као облика сеоског колектива; у залрузи човек организује и даје облик поседу земље, у „миру" посед земље намеће чо-

јединачног индивидуалног или де ја, долази да Нова Србија укида и анулира све привилегије и такозвана стечена права бивших носилаца парламентарних режима и партија, и организује цео народ у духу апела претседника ген^рада Недића социјалистичку странку, као носиоца унутра новог поретка и и за Средњу споља као мост за укључење Но-

сталешког односно класног интереса, стављајући не појединца или класу, него породицу као основну ћелију у темељ своје друштвене и државне организације. Нова Србија свесна је, даље, своје судбинске вез.ности за Европу и њену културу као своју

ширу отаџоину, Европу са својим ближим суседима, као простор свог животног културнот и социјалног развоја, у коме је српски народ и до сад часно вршио једну до-

МИОДРАГ ПСТРОВИТм КУЋА У ШУМАДИС КОМ СЕЛУ

ве Србије у нови поредак Европе, који се ствара у борби уједиљених народа Европе против англо-американске анти-европске плутократије и јудео-масОнске интернационалнв лажне демократије; све ове заједно са њиховим експонентима сматра сво- ^ јим непријатељима и упропаститељима. Најзад и не као најмање, Нова Србија својим бившим држављанима који су се ставили или се стављају у службу тим њеним непријатељима и упропаститељима треба да анулира држављанство и сва права која су с тим скопчана. То нам се чине као први предуслови државне и иационалне обнаве, могуће само у настављању и довршењу историског задатка и мисије српског народа. Др. Св. Стефамовић