Српски народ

ерпекнтрол

Развој рата на европском истоку 1942

ОНОСИМО први део опссжнб сГудије. армискбг генерала г. Милдтина Недића, бив. министра војске и бив. начелника Генералштаба, која објективно износи развој војнних до1ађаја у току летње сезоне. Скрећемо пажњу на други део студије, која ће изићи у следећем броју са ванредно важним закључиима, који су н&јбољи кључ за разумевање војних догађаја на Истоку, што нбСТручНп лица не ра&умејјј или тенденииозно тумаче.

АТ на Европском Истоку у Ртоку 1941 године, прве године свога трајања, имао је углавном два јасно различна перибда Операција, летњи и зимски. Условљена ош-грим временским рпзЛикама, поЈедина гедишша доба Дала су битно обедежје природи и обли* ку операција. Летњи период отпочео је са почетком самога рата 22 јуна а Завршио се крајем јесени. Зимски период траЈао је све до почетка маја 1942. Летњи период био је обележен снажним развојем аемачких бфпнзивних бћерација, које су кроз низ великих победа довеле вемачке армије пред лењинград, Москву и Ростов. Совјетској оружаној

ружаном силом. Зато би оии у СУшТИни морали тежити да одуговЛаЧбњем добију у времену а да при ТФм &ампрЗју неидбежиа д&веЛ9 би иХ V јвш тежи и исдрпљују сво.је противнике. Тада би пг.ложа! за прбдужење Им једиио остала нала, да би у међувремену ипак моглО доћи до неког јачег залагаЉ9 Англбсаксонаца илИ До КвКве «0» вдЉне еврлуције. полигиЧКе еИтуацнје, Кјдја би иХ бпасла од пропаСти која им ииаче претстоји. Али је та нада и сувише слаба и Совјети су били свеони да се могу поуздати једицо у саме себе.

у току лета И њихове оружане снаге и њихов ратии што теже н оеетљивије погоди и смањи. поте.н1)ијЛт бИлИ еу тешкб огптећечч и На тај начин олакшати себи а отежати умаЊеНИ. И у Тблико су Гсгри билИ идМг* Прбтивнику мбгућнбст дужег вб-ђења радн Вб СбВјете. за 1042 годину. када летже та и ослабити га гвкв да може бити пбвреме пбново омбгући покретие операциј® беђен беЗ великог сопственог исцрпљишироких размера. Нова смањења њихов-; вања. борбене и ратие спбсобнбсти кдја су би- Рали тога одлучну офанзиву повести

НЗ јужНом отсеку Истбчнбг фрбнта са и усп^тКНб окин- циљеМ да Се Нробије сопјетски фрбнт И чиње рата, Њихов противник међутим, „рвдПе V област Дона, да се завЛада иско.ји већ располаже најзећим делом ев- точпом у К рајииом и Кубанском облашћу ропских извбра у ТОлИКб је више пове- и по могућству избије на двњу Вблгу, ћкбЗб своје Мбгућиости з<1 ВбћеЊе рЗта у Касписко Море и Кавказ. Кблико еу ее совјетске смањивале. Да би се блакшала и 0СИГурала ова ве . Тежити одужавању рата Нод таквим у- ли , <& 6фа11зи(ша оћ ерација ДегажираТи

јале пбаЈеднакб у ^оме ИогЛедУ, а нарб сили и ратном потенцијалу задати су те- чито јопЈ ако би Совј^ти биЛИ ИШ спо

шки ударци. Поред врло великИх губитака у мртвиМ и рањеним, совјетска је војска Изгубила окб 3,000 000 зарЈбљенИка и огромие количине ратиог материјала СвиЧ врста. Немци су запосели око 1,500.000 кв. километара совјетске територије која чи

словима аначило би ићи у сусоет сигурибм поразу. Зато су Совјети били принуДуги рат могао би лакле 6И1* спаС за : 1> 6 ц„ да шраЖе врже реШе&е Оф&ИШж " *" ИМН дПер&Циј&ма кОје би Их Дбвбле ДО Скори.је повољнв одлуке. Ризик кбме еу се тиме излагаЛи свакако је биб мчњи него опасности од продужења рата под н.тпжсрсм бкбЛнбСтИма и гзгте.-.нмл. То је би .-та ћобуДа за соВ : етск\' ЗимСКу С-фанзиву 1941/42 ГОдине. Али еу се ти покушаји свршили Неуспехом и еамб иовим. сЛабљењем совјетскИх снага Немач-

Совјете само такб ако би они били у СТању да га дуго воде, а да при том њихов противник. Немачки Рајх за .дуси рат не буде способан. Ако би обе.стрзне гт.ч-

План совјетских опеоација за летњи период 1942 године

собни него Немачки Рајх, онда би они иШли у. сусрет сигурном поразу и пропаети. Међутим Већ у првој гбдини рата На Истбку ДбШла је дб Изражаја одтучпа .1ух ненокбдебљив Мораб се нокушати , надмоћност бпу^ане силе и немачКОГ ввћ» и'10 Пре н«" 1 « одлучМ напбр и та је нужда ни економски наЈважнИје ббласти Русије, сгва а губитци Совјета били Су огромни. инспирисала велики део совјекке железничкс мреже и ратне иидустриЈ'е. Тиме су ратни ИбтенпиЈ 'ал и ратна енергија Совјета врло ос-етно ПбГОђени И ослабљени. НбСлеДице тога могле су се јасно уочити у даљим операцијама све до садашњих дана. Зимски период операција 1941/42 ГОДИие испуњен је низбм СбВјетских офанзиВних напора дуж целога фронта, а нарочито иа северном и средњем отсеку. Њима је био циљ да се преотме иницијатива из руку немачког ВоћСтва и дбВеДе ДО пребкрета у свбју корист у даљем вођењу рата. Али су се сви ови напори сломили о непоколебљиву отпорност немачке оружане силе и немачког ратаог воћства. Резултат је био само и даље Исцрпљиоање борбених сретстава и ббрбене енергије совјетских снага, на штету њи-

ДбСНИ бок И позадИнУ јужноГ отсека немачког фронта на тај начиН што ће се претхбдним операсијама ликвидирати совјетске снаге на Криму, на Керчком полубстрву и бсвбјити тврђава Севастопол,. Сопствене сНаге са бвога. простора које тиме постају слббодне употребити затим у вези са даљим операцијама. На средњем и ееверном отсеку Источног фроита одржавати за то време сталну ббрбену активнос? иривезујући совјетске

Тај се ллан оцртава у следећем: Предузети контра офанзиву великог замаха, иреотети немачком вбћству иНицијатиВу из руку, проширити у ночетку изборени усиех и Дббести До бпштег прео- Нбскти крета у операцлјама у своју корист. Затим у срећном случају експлоатИСаГИ даље тај' успех и тежити коначној Лобеди.

јесени 1941 године. Она је До пролећа За против удар изабран је јужни фрбнт 1942 године ћбстепенб г>б!ачана иа СнагУ под командом мвршала Тимошенка. Овај 0 ц т р и арМи|'е (44-та, 47-ма и 61-а). 3аТ0> ШТ ° ° Д За " Контраофанзива је била дакле предВитппигр да Л5 ИЈИ . д '- лов , и совЈетске тери- ђ ена . у врло широком обиму. Она је још торије, - житнице украјинске и кубанске , први м Р ах тре ^ ала да Ххвати највећи

ки фронт бстаб је Непбмичан а борбеНи СНаге према себи и одлучнб сузбити сва- ' " - - Ки бфаизивни Вокушај који би Совјети предузели, бил>о ради олакшања својим снагама одлучно нападнутим на Ј 'ужном фронту, било са каквИМ већим и даљим циљем. СнаГе и борбена сретегва еконбмисаие обаквиМ начННоМ дејсГВа На Северном и средшем отсеку употребити делом за ОЈ 'ачање јужнбг отсека и створити на њему такву надмбћнбст да Се обезбеди успешнб и&вбђење велике офанзивне аКцИје Ш њему са што мање сопственог исцрпљивања. А другим делом за појачање великих стратегиски.Ч рбзерба спреМних за интервенције великих размера, било на ЕврбпСком Иегбку или на осталим даљИМ поНрншгима овога великог рата. У овоме НИљу немачко појно ВоћсТВо Саерсдило је јаке Снаге на јужноме отсеку у две групе: једНа између Курска и Таганрога. са тежишгем у облбсти }(аркова а друга Група н<1 КрИМу. Оба пб-

У области Крима, такође врло јаке совјетСКе снаге биле су прикупљене у две груие: ЈеДиУ је Чинила посала севастопбљске тврђаве, чија ј "е јачина могла из120—150.000 људи, са пол.скнм и тврђавским наоружањем и опрембм. Другу групу чиНила је деблокздча вб.јска искрцана на Керчком полуострву крајем 1941 године. Она

ховбг успешног залагања у даљем току . , „, „ • 4 у првИ мах требала да обухватН нашећи 'и' 1 " 1 па 'ч" 1 "'; , ратних операција. У РУД * део јужног фронта од Харкова до Сева- с »а, ЈеДнИм делОМ снаге опсађивала Пбд таквим условима улазило се у дру. га ну бакру олЈв^ ц^инку V дГгимТ/- 500 км. А " —— - 7 тттиихГ потолг I? 1 аПу > иа1 >нУ) ОЛОВу, ЦИНКу И ДРУГИМ РУ" гиога и *

«б'ред

гу годину ратног нохода на ЕвропСком дГма, мГћна'метална ^ и оружна*'индустри-' НаћреД н « и *. ИсТОКУ. КО!3 ћр КЛ.О и ппппттга иизМ • . . . Ј инду1-1ри _ знатних . у њ01 СУ ИМале УЗеТН УЧвшћЗ

Истоку, која ће, као и прошла, имати опет два јасно одељена периода, летњи

а, цела црноморсКа обала, врло важан део железНичке мреже и Волга као Врло налазИЛе

ло знатних, у њој су иџале узети учешћа и остале совјетске трупе кбје су се већ

и зимски. Летњи је период већ завршен ^ћнГком^ ^-зИле на овом делу фрбнта. те и спољни посматрачи могу тражити ске Ру Си ј е> итд _ УкупНа снага Совјета намењена за ову

ближих разјашњења о смислу и циљу развбја ратних операција на овоме фрбнту у времену од почетка маја до краја октобра 1942 године.

Плутократско-комунистичкм савез Није уопште лако уочити јасно циљеве контраофанзива на овоме фронту и бдГО

офанзиву премашала је дакле знатно милионСку јачину у ЉуДИма, Са одговарајућим наоружањем и матернЈ "алним и техничким сретствима. Совјетски је плаи морао битн велнких Нам догађаји који су се одиграли у томе *1жТ ''1 размера. Он није нИ Смео бити Скучен, времену. Осим ТбГа за немачки план нау лета 1942 гоДине. СоВЈетска са л , окалним и 0Г раниченим циљем. Такав лазимо делИмичнб пбтврде у Говбру Вбђе

Један велики део ових области и богатстава немачка је војска била бећ запосела у току свој'их успешних операција 1941 Године. Другоме делу она ј 'е претила својбм нбвом офанзивом која је ПретСтојала

је Севастонољску тврђаву а другим делом стајала На земљоузу код Парпача, према совјетским деблокадним снагама на Керчком полуоСтрву. Три вође о летошњим операцијама Тако нам се оцртавају планбви и Груписања снага ббеју зараћеНих Страна за летњн перибд ОПерација на Европском ИсТоку у 1942 години. Овакву слику дају

лиГ^ Јао што ДН е К ° 3 " само што Н %°на Л Г аЊе ^ ™ њемуие ^егије^и^в™ г™,«и .Ј, тР^-комунн- само што Је на боље заштићавало ове ко ' е се иа о8оме ратиШт у боре . д „ ар0 . стички блок, а Јбш Је теже разазнати за- преостале области од животног значаЈа за , 5 0лГ01Ва л а0 ситузниш која 1'е миСли на коЈима Се засннвају њихови Совјете н ЉиХОв ратни потепцијал, Већ ' '

повремени операЦиски планбви. Не само Се прелазбм у бфаВзиву на бвбме правЦу

с тбга што тај блбк нема заједничко ратно воћство ни политичко ни војно па не може имати довол.но јединства ни у одређиаању ратнбг цнља и бперациских пиљева, ни координације у раду на њиховом бсТварењу. У недоумицу доводи нарочиТб чи1(,ешша гато су ннтереси и тежње главних чланбва блока у многим питан>има различнИ а кашто и потпуно супрбТни. Зато се 0 циљевима којима они теже у овоме раТу и у појединим период?{Јла операција М0)Ке Гбвбритн само у.лобНб, на осибву вероватноће засноване на дбвољном позиавању развоја догађаја И оДНОСа Међу Савезницима. Може се узети као највероватније да настоЈ 'ања англосаксонских чланова плутскраТсКо-КомунистичкоГ блока иду за тим, да се Немачки РаЈХ Штб више замори И исцрпи у своме походу На европском Истбку, те да После победе над Со,'вјетима не буде Довбљно сносббан да , продужИ Одлучну борбу против англосакСонскИх сила за потпуно решење рата у своју керист. У исто време Англосаксонци Чине све могуће да терет вођења рата противу Осовинских сила пребаце у што већој мери на друге земље и народе, а да сопствене снаге и средства што боље сачувају за оно време када се Не-

могло непосредно и најбрзке повратити изгубљена богатства и житне облзсти Украјине, у срећном Случају једним делом Чак И пре летошн.е жетве!

била обележена огромним смањењем совјетског ратнбг поТериијала у тбку дбТадашњих операција к јбНЈ тежим персИеКтјЈрама у тбМе Ногледу за лето 1942 дине, ако иницијатива остаие И даље у рукама немачког војног воћства. Јер би Конкретео, оваЈ' операциски план оцр- доцнији услови за прбтивофанзиву и ппетава нам се углавнбм у следећем облику: бкре* у току раТа били још тежи и ИЗнадмбћним сНагаМа нагомнлаиим и^тбчнб гЛедИ на усНеХ мнбГО мањи. бд Харкова, у најиспаднијем делу јужног фронта пробити немачки фрбит у праацу Операциски плаи Осовинских сила Харкова и Дњепропетровска и прбдреТИ у област Доњега Дњепра. Извући Тиме у. На основу развбја операција у току МИнапред своје заломљено крајње левд Кри* НулбГ Лета можемО закључити да је иело од Ростова дуж морске обале У нравцу мачки план операција на ЕврбпСком Ис-

РаЈ'ха ОД 30 октобра 1942. Говорећи о ци« Јћевима Немачких операција у 1942 години он између осталога Каже: „...За ову годину Смо спремиЛи врлб једноСтаван ћрограм: 1. — Држати под свима условима оно с 0 ] што с^ $ора држати, то јест пуСтИти Друг " Гога да напада где ми сами не намеравамб нанадати, Гвбзденом вољом држати и СачекаТИ ко ће се бвде пре уморити. 2. — Безуслбвно иапасти тамо где је напад по свима условима потребан. Нри томе Ј"е циљ поТпуно јасан: уништење де> сне руке ове међународне завере канитализма, плутократије и бољшевизма. ...Нрви циљ био је осигурање наших доминирајућих положаја На Црноме мору Н Кбначно чишћење полуострва Крим.

Херсона и ушћа Дњепра. На тај начии току у томе ратиом перибдУ био углав- Две битке су СлужИле овбме циљу, битка

дегажирати Кримско полуострВО и онса* Иом заснован на СлеДећим сХватањнма: ђени Севастопољ. Тежнтн прИ том да се У бвбме слбженбм рату великих размеуниште тамошње немачке СНаге, а СОП- Ра н ДуГОГ трајан,а вбдити ОперацнЈ"е на ствене армије са Керчкбг полуострва и из Европском Истоку На такав начнн да се Севастопоља извућн са Крима нреКо Пе- раниои.пио гксплоатите СбпсТвеии ратни рекоиске превлаке, на њима мбћно бјача* Нбтенцијал. Да се он не само не исцр- ^ ,.„ ОЈ ти своје крајње левб крило дуж црнО- нљује несразмернб, већ и да се што више ЉТеН)е вип1е 0д 75 совјетских дивизија, морске обале. По избијаљу на линију појача и прошири. У исто време настбЈа- ц 0 ђ а р а ј х а каже:

за Керч и битка за Севастопољ... Тада је дошао следећи задатак: Припрема продора на Дон..." И пош.то је споменуо покушај СовЈ'ета ла Кбд Харкбва продру у област Дњенра и као резултат бвих трију битака: уни-

Дњепра даље операције раЗвијале би се ти према новостворенбј ситуацији. За извршење овога плаиа Совјетско је воћство груписало врло јаке енаге у области Харкова и на КримСКоМ пблуострву. У области Харкова било Ј'е грУНИСано око 35 стрељачких и коњичких дивизија

мачки Рајх окрене противу њих, Дакле за и 20 оклопних бригада. Северна, јача последњн период рата и за времена п^- група била је сасређеиа према самом Харсле рата. кову и уперена против њега, а Ј'ужна у Совјети, остављени углавнбм Самима се- пределу Изјума, за напад ка западу у би и слабији у борби са Немцима не могу правцу Краснохрада и ка северу такође да рачунају на победу над немачком о- у правцу Харкова.

да се противннчки ратни потенцнЈал

НИ КОЈИ ДОЛАЗЕ У РАЗУМ ИСТИНЕ, ОСТАЈУ БЕЗ ЗАБЈ1УДЕ. Стеван Првовенчани (XIII Ш)

„ПбСле тога ми см^о сами прешли у сопствену велику офанзиву. Циљ је био: 1. Отети противнику последње велике области пшенице; 2. — Отети му пбследН>И остатак угља који Може да се претвори у Кбкс; 3. Приближити се његовим изворима нафте, узети му их, односно у најмању рукУ отсећи га од њих. Напад је онда 4. — требао да буде продужен да е« пресече његова ћоследња и највећа саобраћајна жила, иаиме Волга..." (Наставак ва следећој страниј