Српски народ

Страна 10

СРПСКИ НАРОД

Јануар

1"Др* РанкоМладеновић Ранно - човек и уметник Дете источне Србије, човек О тој, код нас, великој побешколован на западу, родољубив, ди невроза над нервима тек ће Ранко Младеновић је почео ње зз друштвена дешзваша и радње са друштвеним идеалима - , , . „ . своју књижевну каријеру пре пазвоје (како је он сам гово- средине. Наше Је позориште татрудољу ив, књигољ\ иб , с . и' првог европског рата, као Скер- рио: ,,за социјална изживљава- да било у јеку своје кризе, јер емским умом, академским срцем Пример социјалне напетости, лићев сарадник Српског књи- ња). Располажући великом сна- је давно боловало од дезоријен— д-р Ранка Младеновића смрт 0 ње му се као драмском писцу жевног гласника, стиховима. гом, он је био не само једгн тације. Замољен да се из Осека је пресекла на по пута. М0Ж е рећи да је својим кома- Без обзира на то високо при- многострук писац са јасним и врати у Београд и даI конформиПуно је дао пуно стварао а- - '• „ знање једнога младога талента, лепим личним стилом, него

дима још као ученик ,пао у о- про ф есор

се ра позоришну политику са др-

, српског, строги и прихватао и незахвалних дуж' . • - . ли де сигурно да би тек имао чи , да је испрва неговао наци- принципијелни Башић, оборио ности уредника; у Мисли, он је Ј е н»егов покушај био онемогуда даје, тек имао да ствара. оналну мистику, да је доцније га је на матури не би ли га при- закопао један велики део себе, ^ ен - Сувише укрштени утицаји За даровитог човека источне прешао на тананости драмске нудао Д а призна званичну дог- аноблирајући фразу читавих нису допустили корениту рефор-

. жавном, он се радо одазвао, али

Србије заиста је трагедија смрт технике, па је најзад полако ау напону, смрт у педесетим го- ли сигурно сазревао у драмској

матику историј-е српске књижев- поворки наших млађих песника, М У> иако се осећала Једностра«

ности. Али, Ранко је био човек приповедача, есејиста и чланко-

ност дотадашње тенденције. Раи-

динама: И распет тако иеђу зрацича, ж уткаи тако иеђу иитима иога потреслог даха дубоког, у тоие смртиом грчу заиосном: стегнућу болно међу прстима веђ онесвесло, живо, зането, малено моје срце ганутс'

Културни рад д-р Ранка Младеновића дели се на чисто књижевни, чисто позоришни, чисто вовинарски. На књижевном пољу д-р Ранко Младеновић је дао: Звучне елипсе, Даћа, Драмске гатке (две књиге), ТестаменТ за две жене, Човек поносан што нема среће, Не сувише савести.

критици. И о тој ' великој победи театрз .чизациЈ 'е над Тали : ч (ек ће се иматн чисати.

који није трагично схватио ову писаца, те је и тако утицао на ^а Ј е , та Ј неуспех болно погодиа препону. Он је накнадно пока- стил и језик своје епохе. Када ^ ли Је он ® ио с 860 ™ Д а више

стил и Језик своЈе епохе. му ј 'е међутим досадило старе теорије, али да је у стању гатовање и тај анонимни

Ранко Младеновић (Цртеж: Ђ. Јанковић)

зао да може научити и на памет му ј 'е међутим досадило то ар- Г у ® и ства Р« него он лично. Био Да ства Р а и мимо закона к °Ј е Ј е то несебично залагање за дру- ко ^.ј" таЦГморао жасепошона поставила. Од ране мл.адо- ге и заЈмљење себе другииа, он је ^ тицајима Ј ји инили сти. он Је имао кураж мишље- се, ради одмора, окоетго позо- д * Ј се часопис Н е зове Дело и да ња и готовост да прими борбу. ришту и политици, не напушта- се другачије поставе и људИ1 н Тражио Је ново. н ИЈ е се пово- лући никада књижевну критику, тем што се нај[] мисли . дио за погодношћу утрвених пу- а не лишаваЈући се ни задовољ* ло да ради д кад ј е часопис гева. _ ства да прати у стопу наше кул- бу С тављен, Ранко је у СамоупраКада Је дошао рат, Ранко Је турне успоне, остваривзне у те- ви бранио ону спољну политику отишао на фронт и часно до- шкој ери између двр велика, и- која нам је изгледала цели сходна пао ропства. У ропству је дао сполинска рата. Са потпуно пре- и за ко ј у смо се најпоштеније маха својим песничким накло- цизном претставом о вредности- задагали. остављајући историји ностима, које су га водиле сту- ма наших уметничких индиви- њену објективну процену. дирању позоришиих дела. То га дуалности и њихових напора, са Марта 1941 године покидане су је утврђивало у жељи да се, по- поечишћеним погледима нз к>и- св е В езе са том епохом; априла ред лирске поезије, окуша и на хове могућности. он је имао сво- ИСТ е године она је била затворедрами. Али, када је у Швајцар- је симпатије, али је остајао из- на за увек. Годину дана га нисмо ско! после рата, полагао докто- ван клика. Осећање пристОЈ 'но- видели, све до 13 марта 1942, карат, његова је теза била из о- сти и личне снаге допуштало му да се Ранко вратио из ропства. бласти наше политичке истори- је да буде слободан и независан, У неколико разговора једва смо је, а не из књижевности. (Одно- због чеха је присвајан од свих. стигли и да пређемо догађаје и сила се на гдминистрацију и ди- Човек искреног позоришног тешке утиске. Он ми је ипак пропломатију Кнеза Михаила). Ин- интереса, драмски писац и струч- читао своје нове стихове (Кад терес за историју Ранко ће и њак у свидЈа компликованим пи- Фреске шетају) и обећавао да

после тога неговати увек, а са тањима позоришне уметности, ме Упозна са својом новом драБорбен као новинар, културан истори.јских, он ће закорачав> 0 н се сав предавао позоришту. мом (Милан и Наталија). Ти стити и у етнографске проблеме, које је најзад постало главни хови - дескриптивни али пуни ликао уредник књижевних часо- односш? у цео домен српскога објекзт његовог живота. Са сми- Р и К е . показивали су зрелину та« На позоришиом терену Мла- ггиса, у суштини и књижевниди- Фолклооа. Његови написи о Јо- слом за реалност, он је дугого- лента К °Ј И долази до дефинитивдеиовић је био директор драме, „ „„ „ _ аким У Вуићу и Сими Сарајлији, дишњим оадом стекао одређена ног израза; та драма, оригинална управник позоришта, позоришни пломат и књижевни патетик, д-р пуни духа> „исани прикладним мишљења и о манама нашег по- и смела . по својој замисли ( Је р се Ранко Младеновић, родољубив, стилом, били су плод тих пре- зоришта, као и о његовим ствар- Наталвда не поЈављуЈе ни у |едилвлптттии РГРИГта • '' ИОЈ СЦвНИ) д ~ л

твудољубив књигољубив заиста """"" На " ним потребама и задацима. Он је т-™!; ,^ еб " а № 5удб трудољубив, књигољуоив, заиста лази и откри ћ а д0 К , 0ЈИХ Је до- пратио развој позоришне уметно- в потп Ун° готова.

даних студиЈа прошлости.

критичар, позоришни есеиста, позоришни теоретичар. У новинарству Младеновићје Ј е звучна елипса, заиста читава лазио као читалац са културно- С ти и на страни, студирајући о- у позориште Ранко више није у Времеиу, у Самоуправи и дру- сонорна иосивост, заиста на историчарским интересом нада- „варења тамо постигнута, али је могао ; ла .. се . е Р аћа - Б°лест. зачегим листовима, дао масу поли- пречац пресечена:

тичких, социалних, културних чланака. Болан — али Дао је две романсиране био- вечно изнад плача, графије о Јоакиму Вујићу иСи- дух ^ осеАаје рони> а арија од смрти јача, Двадесети кроз иоћ звони, још звони, У рукопису му је остало још још звони —

ми Милутиновићу, а поред тоГа био је уредник књижевних часописа Мисао и век.

Ја, још студиЈа. Учесник у оба рата, Младеновић не само да је нуно радио, пуно урадио, већ је културно сагорео на послу, певаЈ'ући: Земљо моја Земљо страсних и болпих херо]а!

Необично жива престоиичка фигура, необично покретачких смерова, познаник, друг, приј'атељ, драматург, уредник, песник, професор, новинар, о д-р Ранку Младеновићу се не може на пречац писати. Његова страна у нашоЈ' књижевности и сувише је фотогенична. Пример естетике напетости, о н >ему се као песнику може рећи, да је својим песмама ј'ош као ученик пао у очи, да доцније није никога подражавао, да је, какав је такав, остао својствен од церебралности до екстазе, од лирских каприца до грча демонизирања: У б унилу сам поћас убио планину једну, и реку једну о ноћи моја, галаггтна аждаЈо!

3 емљо иоја земљо страсних и болних хероја! У теби нам стезали сурово страсти наше са седам колана! У теби нам расли свати илади да их дамо смрти на венчање! У теби нам од копаља дугих седам лета градили носила!

хњивали су га и као лоамскога знао да буде одлучан противник та У Н> ем У Р а ниЈе, подмукла и песника. Он се често и у обич- оних једноставни* „пресађива- етрашна, терала га је на операциним разговорима позивао на сво- ња" кад год му се чинило да она они ст °.. а затим у постељу. Меје утиске из тих лектира; њего- спутавају органски развој дома- се пима је тра.јало велико мучење ва ј 'е реч била проткана истори- ћих талената на пољу признанога у к °ме се Ранко Младеновић поском реминисценцијом, анегдота- драмскога стварања. Рационалан сле показао као прави хероЈ'. ма или читавим цитатима. модернист, он ј 'е имао непогреш- 1 1родетејски је патио, али није Ранкд није имао много соеће но чуло реалности — тај најбо- ни х Укнуо нити .јаукнуо. На проу животу да би могао да се у- љи путоказ и у наЈ 'финијим гра- тив " и у пркос тих физичких средсреди и да се сав посвети нама уметности. балова, сатима је и сатима разгосвојим књижевним идезлима. ба- На неколико година пред овај варао са пријатељима о позорицајући се на стварање у једно- рат, Ранко ^ путовао изван зем- ш т У._о књижевности. о будућноме правцу. у једном књижевном ље да вили савћсмрно евпопс^о с . увек љ У° аза н. чак и насме .тн, супериоран и фини у мии са " већ дошло времедасуи они кој г и •8ксу га највише волели почели да моле Бога да га узме и да му скрати невероватне и незаслужене муке, његов ј 'е оптимизам био још увек тако висок, а његова осећања тако чиста, да је у њему ишчезло све сем једне велике и снажне душе. Уместо свих дру-

и драма, још и песама, још есе- Л7ШО моја лошћи тоепти тони> раду " Њега ! е пасионирала и по- позориште и да проучи узроке и шљеЊ у и у оеећању д калл .- р душо мој а, дршпи, трепти, тони. литика< , е р Је имао живо осећа- услове његове тесне везе » г ^- ■ осепању. а када Је

Велмошка молишва

\

О, ти наша огњена урвипо! Сакри претке у гробу дубоко, да кроз кости трава ие проникне да ти никад мајко, никад више, не пропада језик кроз вилице; иити да ти. мајко. икад више висе змије о белим дојкаМа! Земљо моја. Земљо страспих и болних хероја! Куло наша од девет тавана, И разбоју Са златним чекрком: Расточимо гвоздене вериге, И убијмо

змиЈе оседлане, да не расте у висину трње, да се више састат ие ножемо!.., Раставимо браве од звпкира с твојих седам » овенчаних двери! Пронесимо кроз њих главе иеме, што још висе на кобноме кољу, као кобне бројанице црне у рукама безочнога бога! Пресецимо на две и три поле над дверима два црна анђела, што литије наше клетвом кропе, да пезнамо па коме је царство!... Од костију садељимо копља, страшиа копља уљем намазана, ла гробове с њима прободеио! О, а тад ће па пебу без боја: Месец три пут од страха да скочи! Земљо мо}а, земљо страсних и болних хероја!... \ РАНКО МЛАДЕНОВИЋ

гих понуда, он је тражио само изворске воде, воде са живога врела! Његова мати је ишла у цркву Ружицу да му лично захвати воде са извора. а један роНзк му .је донео воде са једне прастаре чесме у Шумадији, јер се и ње песник био зажелео. Мирио и стоичко умирање Ранка Младеновића задивило иас је и задужило примерима великељудске храбрости и скромиости! М. Стојимировић-Јовановић I Ж РЕБРЕАНОВ »УСТАНАК« НА НЕМАЧКОМ У Бечу је изашао иемачки превод романа Устанак, дела у> гледног румунског приповедача Ливиа Ребреана. Превод је израдио М Отли—Босен. Устаиак је у неку руку наставак романа Земља која опија, који је такође у евоје време преведен иа немачки језик и који је био одличио примљеи у иемачкоЈ читалачкој публкпи.