Српски народ

16 јануар

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

на сцени Унетничко г позоришта Може се слободно рећи да је Уметничко позориште у ЈЗеограду својим неуморним и пожртвованим радом заузкло лепо место у нашем културном и позоришном животу. Оно с правом може да понесе назив друге пресгоничке сцене, долазећи одмах после Народног позпришта. У току своје активности оно је створило свој репертоар, који београдска публика радо гледа, као што је дало прилике извесном броју глумачких талената да се афирмирају. У опште узев Уљетничко позориште постигло |е 'задовољавајући уметнички јиво и значи једну тековину наше позоришне културе, која упркос послератних тешкоћа развија се са много успеха. Уметничко позориште је почело своју нову каријеру у> малој- сали палате Риунионе премијером комедије Црвене руже од познатог талијанског писца Бенедитиа, који је пре рата игран на сцени Народног шозоришта.То је комедија брачне монотоније која се развија у живом и духовитом диалогу са психолошким поставкама мање или више убедљивим". У комедији учествују три личмости, муж; жена И домаћи пријатељ, односно кандидат за „домаћег пријатеља". Марина из пуке брачне досаде заљубљује се У-Непознатог ббожаваоца / прекл Писама и црвених ружа, који је У ствари њен муж, инжењер Алберто. Он је због тога несрећан, Јер жена хоће да га остави зббг непознатог, који се потписује „мистерија". Најзад благодарећи мацеврисању кућнег пријзтеља Томазеа ствар се свршава лепо и супрузи настављају у всћој љубави брачни живот. * - ^ Сва три интерпретатора комедије заслун<ују повољну оцецу. због својих добро простудираних улога, које су дали "сходно својим талентима. Поред г-ђе Ваше Марковић, која је имала и одличних момената и г. Ст. Јовановића, нарочиту је пажњу привлачио г. Александар Стојковић својом игром.

Како је постала комедија

НТЕРЕСАНТА је историја пбланка Разбијеног крчага, комада од Хајнриха фон Клајста који је недавно са лепим успехом игран и у нашем Народном позоришту. Пре сточетрдесет година Клајст и млади Вилацд, син чувеног ресника и писца Оберона, нашли су сс Једном у Швајцарској код Хајнрихз Чокеа, познатог. швајцарског Књижевника. Ту је приликом. разних књижевних дебатз закључена опклада,. ко ће од њих тројице најбоље да обради. тему о једном старом бакрор^зу. Случајно је у Чокеовој соби на зиду висио бакрорез, који је претстављао сеоског судију како умируј.е већ старију жену, која је дошла к њему с једним. ра?бијениМ крчагом. На бакрорезу није било више никаквих других детаља. Три књижетзника претресали су овај предмет И хтели су на њему да огледају своју снагу и ■ да овој Слици даду потребан смисао као подлогу. • Млади ВИл«н"д добиО је за задатак да напише јсдну сатиру, Чоке једну причу, а Хајн-

рих фон Клајст добио је налог да ситуацију на бакрорезу образложи у једној веселој игри. То је био прави школски задатгк: ето вам слике, па изложите шта мислите о току претстављеног догађаја. ј Резултат ове утакмице био је, да је једино Клајст тумачећи овја бакрорез стекао непролазну славу, не зато што позорчшни комад изазива веће интересовање него ли сатпра или прича, већ зато што је ова весела игра постала мајсторско дело. : ^ V Клајсту је било потребно четири голине да разради ову идеју, али је комад, после своје премијере у Вајмару, тријумфално прешао све • немачке и стране позо.рнице и данас сс још ш ра са најве.ћим успехом, ,па. је кас- такав скоро прекгт и на филм. ;■ ■■ 3*?,*"-

Ида Прегарац

Пок. Симеон Роксандић Бележимо смрт Сцмеона Рок* сандића, неоспорног талента нашег, уметника коме су прорицзли велику славу и успехе. Али, ма колико да се борио и радио"напорно целог живот^, услови под којима је живео, стално у похрази за хлебом, стално у опреци са околином, нису му дозволили да се вине до оних вцсина до којих су доспели миљеници .богова и људи. Поцхтен човек, велики , раденик, миран и тих грађанин један од оних који се нису лактали кроз живот, један од малобројцлх јсоји нису никада имали протекције, један од оних који су гледали из својих скромних, малих собица како њихове колеге паде по веЛиким атељеима, са свчМ удобностима жипота, са с.вим џовластицама. И баш у Србији, кзо Србин и као испрзван грађаниц, један Симеон Роксанлнћ није .могао уДобно Да жНви. А Симеон Роксандић је један од ретких Срба вајара. На том пољу мало нас је. И ми нисмо прдржали свог човека. Нисмо та подржали и он није могао Да да највећа своја дела, није могао да пређе границе своје земље. После свршених студија у Будимпешти и Минхену Симеон Роксандић долази у Србију као Наставник цртања и вајања, ,па ради по порвинциским гимназијама, да би тек доцније могао да се настгни стално у Београд.у. И још ув.ек, он је само наставник по гцмназијама, немајући никада довољно времена за велике стуДије, за путовања, за едмарање. : .Па ипак, поред свега тога, велики б"^ : биста, женских фигура, ^ивних дечјих тела, као и најлепше његово дело. а свакзко једно .од-, најбољих V нашем вајапстзу. — Борба на Калеме.гд;.н;.'. обеледадају, једцо., -СТМ-г рпње високо' уметничро и стојно дпв.т.еч.а не само саћременика већ и многих покољења.

ВЕЛИКИПЕСНИЦИ

Немачки књижсвник Ханс Бгтге обј&вио је нгдавнз вр^о занимљиве појгдикос и о ндчину рада и писања, о „техничкој страни рада" како би се дагас рекло лгких великих немачких п"снкк,а. Донећсмо сдлсмкг из његозог каписа ,.ПЕСНИЦИ ЗА ГШСАШ*М ГТОЛОМ". ГЈЕТЕ За њетов рукопис може се рећи да је био леп, топао, симпатичзн и отмен. Не може се рећи да је у њему било потеза такозваниих сисобених, карактерних рукописа. У њему нема неравнина; тече равномерно, снзж-

Г. Ст. ЈовановиК г-ђа Вања Марковић и г. Алексаидар Стојкоаић у једној сцени комада »Црвене ружеа (Снимак: .Српски народ")

но, складно, може се рећи и ведро. Велкки Гете је волео да ради за високим столовима за којима се пише стојећн, какве још и д нас често употребљују књиговође. У раду је често прехидао писање и ходао горе - доле по соби, бацајући често погледе пуне љубави на свој врт... Обично или':бзр најрадије, писао је у што комотнијем оделу, у домаћем огртачу („шлафроку") и с папучама на ногама. У његовој кући у Вајмару, претвореној у музеј, може се и данас још видети његова доста скромна соба за рад. Ту су и оба Писаћа стола: прво, вјгски писаћи сто („пулт") зз којим је радио стојећи и за којим је Написао нсрочито мкого бесмртних ствари, са дугим. низом фи.кчица све ло земље. У тим фијочиц?.ма нчтптчи су се од п б"ани комади Гетеове збирке минерала... 3'тим, постављеи тзко да 'е светлост падвла с лева, в^лкки >'ини:т" п гки писаћи сто. за који се збиља не може рећи да је н-рчзчито удоблн. На њему су били пзгалн зч књиге. а с сб"'у страна пуно је преграда за свеске еа з".5елешкама, рукописе, атласе и др. На столу се налази поппсје Наполеона, ирраћено од ст-кла. Још вишб посетиопу пад 1 у "-■■ чи један тањир са згмљом. Ту земљу су му дан пре смрти од некуд били донели. Као страстан геолог-аматер, Гете је хтео да,је »спита. Али смрт је сутрадан осујетила ТУ намеру великог старца. РАЈНЕР МАРИЈА РИЛК5 За Дивно чуДо, рукопис овог дубоког песника којп је био саз у симболици, био је не може

бити мирнији, свакодневнији, да кажемо слободно. прозаичнији. Рекли Оисмо: као рукоппс неког савесног кљиговође. Али чак и књиговођа ча крају извесних речи направи неки завршни потез, као украса ради Ни тога код Рилкеа нема. Ко би му видео рукопис, пре би рекџо да потиче у најмању руку од судског архивара него од песника: Педантна маргина, педантно равномерни размак међу редовима, увек иста хартија, све математички прецгзно у СВојој равноиерности Бујна и одабрана млшта РаЈнера -Марије Рилкеа била је сва скрив.ена у смислу самих речи. О. њој нА-.те могли наћи баш ни' трага у спољњем изгледу слова. Као ' до је један од највећих немачких лиричара намерно хтео да направи од себе тежак проблем ?а : графолога..... елуард мерике Имао је леп рукопис, и полагао је на то д.а га таквим и сачува. Јер, као што је једном нацисао у писму неком пријатељу: ,лејп рукопис као пр?тилац даје умној р.ечи, као неКу музичку примесу". . ; . А већ к-д. би' : Неком пријатељу у стиху чегтит.ао 'рођенд^н, венчање, рођење детета или слично, то није никад чинио друкчије него калиграфски. на финој хартији, на којој би осим тога обичаб нацрта-о оквир у укугним украсима рађеним разнобојким тушем. Треба зн ти да је Едуард Мерике био страстан цртач. Често је усред рада тражио одчора разним" капикат^оама, цртежима предмета из своје околине, које би паб' цчо на рукопис да би испод њих после

неког времена наставио својутему. Често би у такдим прекидима набацао и коју хуморисгичку г.е.му. ■ као на цример Оду јајету. А нарочи.то . је пуна драстичких карикатура, досетки, епигргма и веселих примедаба његова књига домаћих прихода и расхода. ДЕТЛЕФ ФОН ЛИЛИ1НКРОН ; И.мао је прави „карактерни .рукопис": крупан, читак, а при том' пун темперамента. У почет■ним потезцма, његов рукопис местимично потсећа на рукопис Фридриха Р-еликог. Писао је толико крупно да у његовим рукописима- има и страна св не више од десет речи, иако исписаних од горе до доле. Пцсао је на пџсаћем столу од махагона који : су л/у једном приликом као пбчасни дар блли поклонићи неки поштоваоци. Тај. сто је био толико претрпан фбтографијама, сликама и разним ситницама да се човек често питао где још може да му стане хартија на којој пише. Радио је увек беспрекорно одевену героку, са златним цвкКером седео је достојанствено за столом и бацао на хартију сооја сиажна и крунна слова. Страшно је брисао мењао и поправљао. Има читавих страница, на. којима је напослетку остајала једна једина неизбрисана (иди 'бар' /''-»■■■- "Јт -на) реч.