Српски народ
Страна 12
лердер као преводилац
Јк. Књижевна делатност немач- ригиналних стихова. Ту драж ратницима и њиховим диво«- вечити покретач поетских наког песника и филозофа Јо- сканднрања, сасвим разумљиво, ским подвдаима. Свега четрна- дахнућа, затим рат, обичаји, хана Готфрида Хердера, вео- није мог::о у потпунасти преве- ест песама, махом епских, није- навике,, музика, свадба, изумима обимна и разноврсна, обе- сти ни мајстор Хердерова кова. дна чисто лирска. На северу је рање отменог сталежа, подизалежена је нарочито његовим Од грчких песама је још неко- свуда само снег, као да се од ње градова, добра и лошА гопреводилачким песничким ра- лико фрагмената из Сафине ли- леда све смрзло, као да тамо дина, па чак и ношња. Са њидом. Штавише, по мишљењу не- рике, а од латинских. једино из нема љубави ни мећу боговима, ховом променом мењала се којих књижевних историчара, Катулова Сватсвца хор девоја- ни међу људима. У песми Бо- песма. Занимљиво је да минеХердерови преводи песама су ка и момакЗ који, очекујући не- гиње смрти облаци стрела ззмра- ченгери и мастерзенгери нису значајнији од његове оригинал- весту, славе Химена, бога свад- чили су небо и крв лије као ки- ушли у његов план, јер му се не поезије, ма колико то изгле- бе и брака. ша. Једина ведрија песма је учинило да су „њихов говор и дал '0 ,чудно, готово невероватно. Између пет италијанских пе- Презрени младић, с угодним ре- мелодија мало лирични". ЦиЈер, према њихову тврђењу, о- сама , од којих једна звучи че- френом о руској девојци која клус почиње убојном песмом ригинална поезија Хердерова је жњиво као сентиментална бар- се титрз љубављу младића, иакс Краљ Лудвиг, најстаријом невиш« алегорична, дидактична, К арола венецијанских гондолије- —-г." -- • рефлексивна, а ти претежно највише пријања
је починио чуда од јунаштва. мччком народном песмом из 9. сч појопшс аЈШЈања за срце, Изван митологије су још три столећа, па се патетично ра филозофски елементи знатно у- Сицилијанска песмица, сва у ју- пеС ме, међу њима и Бауксва тоборне строфе мешају даље са мањују лепоту чисте, иепосред- жњачк0 ј успламтелости, пуна кћи . Њоме се Гете ИН г П ирисао нежним лирским изливима. У не лирике. Када ое зна да је слнкарског декора. У шпанским за сво ј у чуве ну баладу Баук. шима, као лајтмотив, одјекују Хердер један од петорице пе- рома нсамз, за* које Хердер ве- у размери с енглеским бала- три најкарактериЈтичнија тона сничких копифеја нем.чке кла ли да су на јстарије и.да су, у- дама и шпанским ромжама, немачке народне психе: херојсике века, оцена компетент- опште> зачетак свих романса, Хердер је објавио мали број не- ство, верност, Љубев. Готово оних историчара карактеристич витештво и љубав су основнИ мачких народних песзма, распо- номатопејску дикиију Сорбених ,,е не само за њега, као песни мотиви> прзткани егзотиком, ре ђ ен их у петој- књизи његове поклича, у којима се величају китњасгим описима, фигурама. збирке, иако сам често натла- немачко срце и немачка песниКао месец у ноћи, к'о .сунце у шава како су му пОзнате многе ца, одмењују лаки стихови при бури, појављује се драгана од песме из ра з НИ х крајева. Случад јатељтва, милоште и љубави, чије косе Амор је исплео хиљз- јр У толико нејаснији што баш стихови какви су у песми Руду најгушћих мрежа. У том то- Хердер, забринут за немзчко жица на ледини, или у песми ну испричане су галантне исто- нар , 0 д Н0 песништво, узвикује за- Дусле и Бабели, чији дијалект р.ије маварских краљева, прин- јед.Ћиво једном приликом: потсећа из мажење двоје зацеза и јунака, з-чињене љубо- ^ ј { 0 ће покупити немачке на- љу^љених. мором и осветом. Француски родне п , есме ч И ј а лепота не у- Шеста^ последња књига, еаступа шотгким баладама и ро- држи песме дивљака, песме у -л т/ «
Ка преводиоца, већ и х за вредност превођења уопште, као врсте уметиости. У сваком случају, од интереса је . позабавити се Хердербм као преводиоцем, баш с обвиром на ово мишљење. Колико, заиста, за књижевиу културу једног народа овакви хердеровски преводиоци више значе од многих такозваних „оригиналних писаца", уствари неталентованих шкрабала, књижевних штеточиња, компилато-
шансони не опевају љубавне пустоловине краљева и принце-
далпуџГиша ноћ (Одломак из „Фауста") У сфере сна и мађије Зашли смо, чини се. Води нас добро и прослави се, Да напред стигнемо ускоро, У далеке, пусте просторе! Види дрвеке за дрвекем, Како брзо промиче, И гребене, што се сагињу, И те дуге носеве стена, Како хрчу, како дувају! Кроз камење, кроз бусење, Поток и поточић хита доле. Чујем ли шуморе? Ил' песме? Чујем ли нежне жалбе љубавче, Гласове оних дана небеских? Чему се надамо? Шта волимо? И ехо опет одјекује Као бајка старих времена.., (Превео К. М.) ГЕТЕ
Мињт
С амо ко чежњу познаје, Зна, од чега болујем! Сам, и откинут Од свих радости, Гледам пут неба, На ону страну. Ах, ко ме воли и разуме, Далеко је! Глава ми се заноси, Горим цео. Само ко чежњу познаје, Зна, од чега болујем. (Превео К. М.) ГЕТЕ
ра и плагијатора! Пре више од века и по, Хердер је, под именом Народне песме објавио збирку својих превода народних песама разних народа. Та збирка има двоструку важност: ка>о антологија ста-
п 1фПИЦС- моцгоиО I/ > ЈМ - * за, али су. верзификаторски ле- ' " о е њих штампати прози, свега две перуанске у ~ пршави и. дубоко узбудл>иви. ' 6 критича Р е који умеју стиху. Ту нема маште, нема ни им а УТ°ри већином незнани пеТрећу књигу испуњују шкотске ™^ ико вешто р0 '' ити слог ове и. строфа, ни Сликова, али има и- сни чи и певачи из народа. Вии енглеске песме, већином ма- ск ® ндирати ст ихове? стинског живота, има поезије, ше Ј° ш народне су по духовгловите елегије Осијанове и ба- , " ИХ Је . Ј6 иокупио, али ве- непосредне и дирљиве, утолико ном °б е лежју КО је носе у себи ладе из Персијеве збирке ста- Л6 ° ИИ ' ,е штампао, веровзт- блггородније, уколико је при- и по к оме припадају народу рог енглеског песниШтва, затим Н ° , зато гато Ј е Ј ,език У њима митивнија, утолико чулније, у- из ког а су поникле. Отуда у . ^ Р° ма нсе, бајке, пасторале, од- ^ реоало прочистити и прилаго- колико је народ дивљији. У 3 бирци и стихови Сафе, Катурог епског и лирског вародног ломци из Шекепирових песама, ™ ЊеМ времен У- То Једној песми Краљ Ампанани, ла » Шекспира и других позиапесништва и као документ из- с Ч ене из његових трагедија д Ј? Учинили хим после боја, пита заробљеницу ,их песника, старијих и новиванредних преводилачких спо- Отело и Хамлет, из комедије ' рентано, Фајиу зашто плаче. Она му од- ^ их * Отуда и објашњење зашто ообности Хердерових. Подељена Б УР а и Р аз »е друге песме. Је- НИКV Р0МаНТИ . Чара,, У своме збо Р _ г °в а Р а Да тражи драгана. Краљ Ј е к н»ижевни историчар Јоханес је у шест књига. У првој књи- 8Ива митичност балада, тих ти- Де мачких на Р°Дних песа,- је уверава да је драган њен Милер друго издање збирзи су песме са високог севера, пичних енглеских народних пе- кгЈа ?? чу ^ есии Р г * ^ ао мртав и нуди себе за љубавни- ке > приређено после смрти из Естоније, Летоније, Литвани- сама у којима краљеви убијају ер,де Р Ј' е сматрао да ка. Фајна га преклиње да се Хердеров, назвао „Гласови иаје, Лапланда!, Гренланда и чети- и бивају уби.јани, разведрава се ^ ДН6 песме т Р еоа Д а остану смилује на сузе којима кропи Р°Д а У песмама." Кроз њу су ри наше песме. То су посмртне, У меким контрастима остаЈџга ^ какве су, неприкосновене ноге његове; да је онај несрећ- за иста народи запевали. Кроз сватовске, љубавне, сатиричне, песама. Ту је најстарија енгле- ^ °Р МИ , садржини и језику. иик љубио уста и очи њене, да Њ У се Ч У° и глас наше народратне, бунтовне песме, час врло ска балада Лов. Ту је и балада свим супротно његову гледи- је у срцу њену и да га иишта не пбсме. емотивне, час духовито подру- Едвард, сва од крви, у којој је " 1ТУ ' свакако више У духу ро- не може ишчунати. На то јој ^е гласове народа, тај специгљиве, час особито ритмичне, с Гете нашао највише лирских, еп- мантичарских схватања 0 сло- краљ довикује: „Покриј Овим јални дух њихов, акцент, тон, извесном драматичношћу и у ских и драмских елемеиата, ис- оди учеш а песникове лично- велом дражи своје и буди сло- ритам, боју, све птто најбитнилирским мотивима. О нашим преплетаних и сложених уједно. СТИ ' рним и рентано су при- бодна! Нек умре нечовек кОји -' е ка Рактерише свако нарбдно —- *— ■' «,» к У пљен е песме преправљали, би украо пољупце помешане песништво и поетски облик у дотеривали, кресали, сливали, са сузама!" У овој поезији див коме се јавља, Хердер је очумењали форму, уметали нову љака, толико простој и толико ва о У највећем броју својих садржину, исправљали језик, у- експресивној, многи модерии превода, можда најбољих те опште чинили од цес^ма што песници нашли су своје узоре. в Рсте у светској књижевности. су хтечи, према свом песничком Изложио сам кратак преглед Тако ј е утВ рдио истину да је садржине свиХ шест књига, да превод, усТвари, само лексикомЈедна стара хроника пружила би се боље схватило какав ма- ски израз,' уобичајен у књи-
песмама било је раније посебно Овде се Хердер чешће осврће говора. - на велике тешкоће у превођењу. У другој књизи су грчке, ла- На једном месту напомиње катииске и италијанске песме, ко превод није довољнб гладак, 'шпаиске ромаисе и фраицуски на другом пита ко би то боље шзнсони. У предговору збирке умео рећи, ,или ко би то уоп- СУ * тели Хердер опширно објашњава за- ште могао превести. За песму ° Се аЊу ' што није уиео Хомера, најивра- Слатка смрт каже да је иепре- . една ста Р а хроника пружил: зитијег грчког народног песви- водљива К ао уздах, за друге да Је Хердеру податке о сваковр- теријал и колике тешкоће је жевној употреби и разговору, ка, чији стих је „простран као су слободно или врло слободно СНИМ узроцим Ч а К0 Ј И С У утица- Хердер морао да савлађује као ал и да у поезији постоји једиплаво небо", нити Хезиода, Ор- преведене, у некима је чак изо- ЛИ на ПОстанак и Р аз витак не- преводИлац народних пвсама но уметиичка реттродукција ама ше народне песме. Ту се, разниХ нароДа. Али оне нису налогво репродукцији вајарпре свега, спомиње жена, .< та ј народне само по томе што су ских и сликарских дела у ликовној уметности. То значи да песиичког
плаво небо", нити Хезиода, Ор- преведене, у некима је чак изо феја и Пиндара, већ само ско- ставио једну или две строфе. Алије, кратке песмице коЈе се пе- ли то признање Хердброво довају на гозбама и пијанкама и казује у исти мах и његову изу којима се слобода, љубав и ванредну Преводилачку виртуозжена величају ка« најлепши да- ност, јер баш код ових песама рови живота. Главни разлог је лепота превода нарочито пада у иепреводљивост класичних сти- очи. хова. Чак и Катула, једног од Четврта књига посвећена је најбољих лиричара латинских, скандинавској митологији, обуназива песником кога је „дале- хватајући песме из Еде о норко лакше улепшати, него пре- диским боговима и херојима. вести". Одиста, баш ови одабра- С?-мо фаИтазија скалда, исландни примери старог грчког и ла- ских и норвешких народних петинског песништва јасно пока- сника-певача, могла је да испезују колико поезија појединих ва такве млте о боговима и кра народа има своју особену ка- љевима, 0 чаробници Волуспи и рактеристику. У поређењу пре- страшном џину Имеру из чијих вода с оригиналом, утисак оста- ј е костију постао свет, о пророје увек исти: више поетичан чици КО ј у ј, е &0Г о дин сво ј им превод једиог прозног текста, чаролијама дигао из гроба и од него превод песме чија специ- КО ј е сазнаје за најгорчу судбифична драж је у скандирању о- ну свог племена, о валкирама, о
Српски календар 1943 Изишао је из штампе Српски календар 1943, са насловним странама у боји и садржином одзбраном према данашњим приликама и потребама, садржином која одговара и за становнике села и за варошаке. Ту су чланци о нашој Земљи и приликама у њој у садашњости и прошлости, приче и песме наших познатих писаца, а затим се нижу прилози наших најбољих пољопривредних стручњака, који су дати у жељи да се свима нашим земљоделцима, и онима на селу и овима у вароши помогне да им труд што боље уроди. На крају • календара је додатак за жене са корисним поукама о смишљеној потрошњи и употреби намирница, о штедњи горива кувањем у „термос сандуку". Између осталих пригодних савета, домаћице ће наћи и неколико јевтиних куварских рецепата. Београд, Влајковићева 8. Продајна цена 25.— динара. Српски калеидар 1943 је изишао у издању „Пресе",
превод песничког дела има вредности једино тада ако је дело поново створеко, потпуно адеквантно духу и тексту оригинала. Такви ствараоци разликују се од оних који преврћу речнике, претачу стихове из једног језика у други, слажу сликове, али не репродукују поезију. И лепота ове збирке је у поетичвој репродукцији њених песама. Ту репродукцију песничких народних творевина извршио је Хердер. У томе је његово велико уметничко дело које поменути књижевни историчари уздижу изнад његов« оригиналне поезије, Милан Димовић