Српски народ

16 јануар

СРПСКИ НАРОД

Стоана 1?

Кафане и ханови у Београду пре сто година

Око половине прошлога века, ^акле пре сто година, Београд није имао каб данас велике и модерне кафане и хотеле. У то време: у Београду нису биле ћа , а « лои ни;е Паоаносов праве и удобне кафане, на вид- хан" Тај Ковачевић био ним и истакнутим местима, у- " Ј Кова чевић био дешене по европски. Било их је само неколико малених, готово скривених, у које непознатом човеку није било лако ући. Оне су биле више за скуп људи ради трговине и договора трговачких; ту се пазарива- ГспбГ и Туопи' ло, продавало и куповало. ра- Р Ур зуме се „на велико"; иначе ту се само кафа пила и пред подне по који гутљај анасонлије или горке пелењаче. Са првим мраком сви би се гости разишли и кафане се затварале.

страстан бињеџиЈа, имао је снажне, луде коње. Често би појахао коња. уз ондашње стрмо брдо, доцније „велике степенице", од данашње Царинарнице па до хотела „Национала". То-

А нз месту где се данас налази бочни пилон бившег пешачког моста, у та времена ширио се пространи турски хан, звани „Лиман,", са својим хладовитим доксатима који су се Кафане по европски биле су " а Д Н0 = или на Д самим таласима ега ш тпи Ј тл и-пЛ. б Р зе Саве ' Више њега У 3 обал 7 било Је мало пристаниште, коЈе је служило за истовар лађа и Саборне цркве, а'др"уга код ђемија ' кајг ', ка и бо т саиск " х бе ' -- к о "■ говских дереглија. Тим бродо-

свега две три (и то неке и доцнијег датума); Старо здање, звано „Код јелена", преко од

„Круне", зграда која је данас Поглаварство града Београда. У обадвема одрисавале су се свадбе и балови за господски свет; на њих је доцније чак лично и кнез Михаило долазио, а бИли'су то и хотбли за странце. Турци су имали за себе својг кафанице на виднијим местимз, са „Ћошкама" (нека врста веранде), где су могли слободно ћефлејисати и рахат пролазнике загледати, а и по неког од њих и задевати. У самоме центру Београда била је и једна боља турска кафана, али као све. и она је била мала. Н !лазила се у данашњој Узун-Мирковој улици,. до куће Томе Вучића-Перишића, недалеко од некадањет хотела „Српски краљ". Та улица у то време беше једна од најглавнијих по ир.омету, главна „џада" Царигрздског друма, од тврђаве до Излаза из вароши. Кафана се • • звала „Код Гушанца". Ту ј.е био вима, те ; „ним вс л«мз и и свакодц?вни скуп бољега тур- рима, а и снагом људске вуче, ,СД°г грађ^н^тр^: ерлиј.а,:. заб цта довозила се из Босне и већих и појних градских чиновнака и места на .Дрини разна роба: старешина. ' гвожђе, суве и сирове коже, ' Пред овом кафаном беше је- масло, лој, суве шљ.ив.е, пекмез, дан покривени доксат — дива- луч и дувзн. Бродови су се ту нана украшена шиљтетима и ја- дуже задржавми до распродастуцима, Ту су седеле богате је донесеног товара — на „топерлије (Турци гр-аћани, занат- та н" (на белико), јер продавати лије и трговци) прекрштених Н а „крчму". (на мало) био би иогу и пушили дугачке ћили- резил, — а одавде носили за баром ишаране чибуке или кроз Босну од београдских трговапл стаклене биљур-наргиле, срчући еспап кога Тамо није било. У кајмакли-каву из филџана у хану, свуда дуж зидова, пружисмрали зарфовима. И понеки ли С у се медси и удобни миндербн често тркнуо у задње. соп- ^уци, пропграна шиљтета, по ч.е, — да га нико не види, јер којима су скрштених ноту по Турци нису смели слободно. пи- источњачки седели босански бети — да с ногу гутне коју љу- Г0ВИ) спахије и трговци.

мо дуги перчин, који би после испод чалме обавијали. Обично преко пута од хаиова налазили су се мали локали, кјфанице, које су неки пут имале изглед бакалница или магаза. У тим дућанчићима скупљали су се обично Срби, Грци и Цинцари, јер Хришћанима није било могуће улазити у ханове, док их неко отуда нарочито не позове. Уз ракију мезетиле су се киселе паприке и разговарало о трговачким пословчма. Ето, тако су пре сто година изледали јавни локали у Београду; кафане и ханови. Велики утица-ј Истока био је очигледзн. Али убрзо потом, одмах по одласку Турака из Београда, почетком шесетих година прошлога века, почињу да се отва-

(Цртеж: Н. Бешевића) рају н оии модерни локали које смо поменули у почетку чланка. У њима је искључиво западни утицај, да прецизирамо: бечки! У овим локалиМа почињ« да се служи бела кафа и милхброт, и могу да се читају и новине. У ресторанима појављуЈе се европска јела: бечка шницла, разни сосови, чорбе и колачи. Никола Трајковић

^родари 9 •свадесет година ,/е откако сам их посматрао, свакодневно, са обале велике реке. Још Онда, безазлено сам сматрао ' да се нећу лако осдободити тешке левгерске звеке тих паЛуба што су хтеле бродити Те бродОве сам уписао у с вежа своја детињска сећања: дана им сваког бком мерик бокове. Ветрине кад дуваху ја сам дисао дубинску влагу прљавих. таласања мислима прелазећи све њихове токове. А носачи су се радиношћу дизали преко мостића из мрачник бродских утроба. беспримерном мирноћом потурали плећа под. напете џакове који су стизали жудећи тврду снагу роба и руке на које капље грозница претећа. Ка,ко су само корачали и речи сливали! Како су само ћутали и мрки бивалиС муцањем кџко су врелим читали невешта писма из даљина и збуњено питали: није ли највећа туга њина?..< Дуговодни путеви су бродаре доводили у пристаништа неслућена чиЈим су ужељеним копнима детињском радошћу ходиЛи, у пијанству загрљаја, ока помућена, кротили снаге безграничних плима. Над товарима драгоценим усамљено им љубав шетала. Над зачинима и обилним мирисима тропских колонија белокрилим галепским јатима, хаварије и тишине што су им надлетала, аргонаутска песма, све дивнија, сладострасно се пела немерљивим сатима. Разносили их жестоки океани разнобојнии континентима; иад челима им Балеарска зора пламсала, беснилом тајфуна шибани, с фанатичким грозама и снима шотрили су смернице компасних игала. Броизани бродари, прожимани сунчаним и ветровним температурама, крме бродовља држе снагом челика. ГрудИма им гмижу пљусци хладни и слани па у невићеним олујним авантурама срца ,о срца имају велика!... ВЕСЕЛИН ФИЛИПОВИЋ

БИОЛОШКО ЗНАЧЕЊЕ СНА

ту, анасонлиЈу или пелен -горку, а затим би се опет' вратио, еео и од дуга времена неку хазардну игру играо. Дгнашње хотеле замењиваии су V оно време х.анови. То су биле простране згр.аде са више одељења, обично . прострпни плчц заокружен зградама са свију ст]3ана. а у срелини са више или мање покривеним дразним простором за склањање кола, стоке и еспапа.. Одељења за боље трговие беху са столовима или миндерлуцима, а друга само с огњиштем на средини за. рабзџије, кочијаше којч би крај ватре ,по целу.. нрћ провели, а многи би у својим колима по сву ноћ пресп^п-ли У то време били су у Београду велики следећи ханови (сви на периферији ондашње в-"рошИ, неки од њих чак и изван градских зидина, да кад тоггвци стигну После" сунчева, зат1ска пред град и не могу у њега ући вшпе имају где ла се склоне); „Поливаков хан" у Кнев Михаиловој улици на«ме-

У једном углу хана висила је !една в>ећз кеса од мешине, пуна стрАжена дувзна, а више кесе множина дрвених чибука. Сваки нови гост који споља доће, узимао је чибук, пунио лулу, -прилазио огњишту и жишком је палио и седао на мека шиљтета, извукао сво.је јеменије, подЧе ноге подавијао, и гледајући замишљено у увек зелене таласе Саве, а ноћу у често сјајном месечином обасјане зелене пречан"ке равнице, пУшио и сркао из филџана гогку кајмакли-каву, да се то срк"ње нз далеко чуло. После кзве и чибука узимао би гост св^је „мерџчн" жуте бројанице и пуштајући зрно по зрно тихо егленисао са осталима. У хану, на средини беше кзо огњиште повелики мангал, увек пун жара дрвеног ћумура за кување каве и подгревање јела. У тенџери овчетинз са пилав^м у лоју огречла: V саханимз јанија или капаг1е, а у „тави 1 " шкембићи са цревцима. Меша-

сту где је жанас: Првостепени ног теста беше пуна синијз: песуд; други је био уТурски х?ч". њерлија и симитз, а зз го-те где је до скора био хотел ,.Им- мусафире у тасовима равни буперијал", т-рећи је био на Ба- рек; за мезелук беху још и сутал-Џамиш, негле око лаИашње шене такуше. А ту ј« било и зграде Наподне скупштине; че- више џезви за кувзње к"ве, котврти је био испрд дан-цгње ја се служила погед слатког , старе Државне штампзрије у као и данас што Је обичзЈ. Поп-Лукиној улици, звани „Да- У хану .је и берберин свој полач"уров ха«"; пети- је био на сао обављао, млађима дотерујуМалој пијани, где је данас хо- ћи.браде и бркове, а старијима тед „Дунав", звани „Ковачеви- бријући темена и остављао са-

— Са« Ј 'е, рекао је Шопенхауер, за човека исто што и навијање сата, док је за Шекспира „најхранљивије јело на гозби живота". Медицинска наука начелно се слаже са овим гледиштем филозофа и песника, мада суштина сна још увек није објашњена. При будном стању ако дуто трз.је, јавља се смањење душевне и телесне радне способнрсти, које називамо умором. Сасвим је разумљиво, да се то схватило као последица тровања материјама, које изазивају замор. У прилог томе говорили су експерименти. Крвни серум данима замараних паса, производио је тоенутан сан код одморних паса, што је доказивзло, да се радсм за време будног стања, стварају материје које изазивају замор. Гомилањем оваквих матепија стварају се услови, за промене специфичног дејства појетиних органа, чиме би се могла протумачити периодичност сна. Материје умора нису искључиви узрок сна, што се доказало на основу испитивања немачких научника. Сан може да наступи и кгда човек н-ије. уморан. Познати су примери Фридриха Великог и Наполеона, који су спавали када су хтели. Против теорије о инфекцији материјама замора говори тренутно нзступ-ање сца, док само тровање дејствује спорошћу наркозе. Чињеница да се човек може у свако доба пробудити, Прекинути саи, говори такође против наркотичног де.|ства. Потпуно будно стзње не постоји, у случају деловања нар-

Наинсао

др_. Е. КЕЗЕР ректор Хамбуршког универзитета

котичних сретстава. Наркотичне материје дејствују сасвим друкчије, него што је сан. При просуђивању суштине сна, морз се узети у обзир, да, за разлику од наркозе, постоји повезаност душевног живота између бУдног стања и сна. Многи се људи буде из најдубљег сна у време кад желе. Примери су нам сан мајке, с н млинара који се буди, када му млин престане да ради итд. ■ Била је гретка старих теооија о сну, што су узимане у обзир само иззесне гл вније попратне појаве, као што је делимично нестајање свести. Данас се зна да-ј.е сан много сложенији процес: сан успорава интензитет крвотокз, дисања и стварања тпплоте; јетот нагомилава шећер и с-мањује делатност жучи, док, напротив,. у будном стању даје ткивима, и убрзава функцију жучи. Слична пој^ва показује се и код излучивања воде. Све обе појаве, диригује мади мозак. Код оболења- малог мозга наступају поремећаји, који утичу на рит:м сна или бупног стања. Равна оболе?ва у овом делу мозг^, као и убризгани отрови, могу да изазову сан. Чињеница да се с« изазива електричннм или хемиским нздражајима, сбара теорију, према којој је сан последица . тровања отровима, који из?зивају замор. Сан, дакле, није ниуком слу-

чају „брат смрти", како га често означавају пееници, него стање у коме је тело претежно запослено обнављањем оргаиизМа^ Поставља се питање, да ли се код оваквих ритама, дакле и код сна, ради. о фиксираним перибдимз, или су изазвани спољним факторима. Посматрање код животиња дају са сигурнбшКу закључак, а код човека са великом вероватноћом, дз су у питању спољни фактори: смена светлости и таме. Опште је позната ствар, зависност сна од јачиие светлости. Лети, за време светлих ноћи на Северу, сан је много кр.ћи и површн^ји, рего за воеме зим.е,. V тами зиме. Сунчани дан убозајза физИчке, још в-ише психичке функциЈе, ■ док му* тан дан успорава. Како можемо себи претставити утицај светлости и мракз? До извесног степеиа. Познат н зм је тзв. меланофорни хормон хипофизе, који има везе са снетлотћу, и налази се у малом :М:03гу* Централни ефекат овог. хормона изазива, веро.вг.тно поменути ритам, Према томе, смена дана и ноћи има вслики утинај на чпвекз, тако да захтева више пажње, него што је до сада био случај.