Српски народ

РПСКИ

Год. II

Београд, 23 јануара 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНЛРЛ •

СВЕТОСАВСКИ ПУТ

У свомв дугом ходу кроз векое« српски је народ више пута допадао тешких невоља, покаткад губио равнотежу и скретао са свог историског пута. У том његовом бурном животу падају у очи, по евојој спичности, два временска раздобља. Прво, пре 730 година, за време владавине краља Стевана Првовенчаног и друго, данашње, после наше најновије народне катастрофе, У оба случаја запада српски народ у беспуће и оба пута спасава га духовна снага народног учитеља и просветитеља светог Саве. Пре седам векова у колевци српској, Рашкој, међу српским народом владала је општа пометеност: политичка, национална и верска. Уз то су се непријатељи српског народа са свих страна устремили да то српско гнездо униште. У тим еудбоносним чаеовима ПО њагв, кадв се браћа Вукан и Стеван отимаху о прчсто? када ббрба између католичке и православне цркве достизаше врхунац у Немањиној држави, и када ее чинило да она зава^ена, раетројена преживљава последње дане и да је ве<1 готова да поетане плен суседа, долази свети Сава из Свете Горе са моштима евога оца. Он доноси српском народу у глави мудрост, у руци гранчицу мира а у срцу љубав аа своју несрећну бра^у. у Р вк У вД еамо две године поетаје свети Сава, благодареки својим високим духовним особинама, главни стуб Стеванове држ«ве. Његов се утицај свугде оеека. Његово се дело види на свзкомо корзку« №.вгов дух управља судбином српског народа, Он мири браћу, еузбија туђу верску пропаганду, ствара српску црхву и спасава српску државу. А године 1219 проглашава себе за архиепископа самосталне српеке православне цркве и постаје најутицајнија личност у српској држави. Нзегов замашан организаторски рад, најсмишљенији и најтрајни}и у средњевековној српској држави, ремек је дело државничке мудрости како на црквеном, та•со и на политичком ,а нарочито националном пољу. Он је прво цркву направио народном, српском и самосталном, па је тек тада спојио са државом. Он ју је направио бедемом непробојним и неосвојивим за сва времена па и данае. Из њега је зрачила она џиновска снага која је бодрила српски народ упетстогодишњем робовњу и учинила да, после прекида од пола миленијума свога државног живота, буде способан да опет на-

стови свој историски ход као да је из Немањикске државе ушао у васкрслу Карађорђеву Србију. Свети Сава ]е творац ерпеког национализма и јединства између српских племена и области. Тиме ]е он први постигао унутрашњу хомогеност српске државе и ерпског народа. Он |е дао живота српскоЈ државној миеији Немањиђа. Даа ]о] ]е путоказ и истрасирао пут за векове. Тиме Је она емело кренула срећнијоЈ будукности и Душановом царству, ко}е се издигло на темељима које ]е свети Сава створио. Тако је пре више од 700 година свети Сава први пут спасао српску државу, оспособио је за зелику буду^ност и показао српскоме народу прави српски пут — светосавски. Али судбина није хтела да се мисија најве^ег српског светитељв и просветигеља ту заирши, Снага његовог титанског духа требала је још једном да осветли пут Србима. После слома Југославије српски народ нашао се обезглављен, напуштен, у мраку и хаосу. Дани, које су му његови безумни управљачи донели, били су трагичнији него они у доба када је Немањина држава била потресена из темеља. У овој последњој својој несрећи српски народ изгубио је поново свој пут, изгубио је ве-

ру у с.За и пс да тоне у безумље. Одбацио је веру прадедовску стављајуКи црзене звезде на чело, а скидају1\и крстове са цркава. Одрекао се Србије и српства, одбацио је породицу и морал, заборавио је на љубав и слогу јер су му злотвори у срце забили пламену бакљу мржње. У тим данима заслепљености и самоубилачког лудила устао је брат на брата, син на оца, к&и на мајку. Чинило се да је настао потпуни сумрак српскога народа и да откуцавају последњи, завршни часови Србије. Али један велики дух бдио је

над српским народом: дух еветога Саве. И онда када Је тама била најгушћа, и онда када је под ногама српског народа зјапило дно провалије, у последњем часу указао се пут спасења. Један једини могући пут — пут светога Саве. Као што Је пре седам векова свети Сава дошао да своЈом живом речју, свсјом вољом, својнм великим умом и срцем препуним љубази изведе српски народ из беспу-ћа тако је сада његов дух

Св. Сава као ш

Нема никакве сумње да је Св. Сава једна од највећих личности српске историје. Он је то не само својим делом, већ и својим целокупним духовним ликом, који је више него ико пре и после њега утицао на обличје српског народног духа. И што је најинтересантније он нам је данас веома близак, иако је живео пре толико столећа. Св. Сава нам је у првом реду близак својим концепцијама о народу и држави. Он је осећао да ће дело његовог оца, којим су ударене политичке основе прве српске државе, бити тек онда потпуно ако се оствари духовно јединство српског народа. Сасвим исправно, он је осећао да се политичко јединство тешко може одржати без духовног. Отуда његови напори за стварање српске независне православ• не цркве. Ако би се ово хтело изразити језиком данашњице, онда би се рекло да је он схватао да је дух сваког народа реалност за себе

национализма

и да сваки народ треба, слушајући глас крви, да изгради своје самоникло гледање на свет и живот, које одговара његовим специфичним животним потребама и које мора бити обавезно за све припаднике тога народа, као најпотребнији минимум за остварење његовог духовног јединства. Тек кад један народ успе ово да изгради, тек онда је он народ у правом смислу те речи, моћан и снажан у својој јединствености и његов опста• нак ни ударци судбине не могу довести у питање. Иако калуђер од ране младости, Св. Сава не тоне у верски мистицизам и аскетизам, — појаве тако честе код средњевековних испосника — који су се паштили да свом личном духу обезбеде трајну и непосредну везу са његовим Вечним Извором, чему су једино и тежили. Нема сумње да је и Св. Сава у својој испосничкој ћелији томе тежио, али су га можда баш та

настоЈања довела до сазнања духовне хијерархије, те је у верничкој скрушености с једне стране потражио посредништво народног духа, моћнијег од појединачног, а с друге стране своја духовна сазнања није задржао само за себе, већ је њима и народни дух обогаћавао. Из оваквог духовпог сазнања поникао је његов национализам, јер би иначе било необјашњиво како се то он, који се у раној младости одрекао дворског сјаја и земаљских уживања, поред просвећивања народа бави и пролазним стварима као што је политика. Баш тај духовни основ његовог национализма чини га савременим и нама тако блиским. Зар се и ми данас, после духовне пометње у бившој држави, не паштимо да откријемо суштину наше народне душе, како бисмо се као поједннци могли како ваља оријентисати? ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

(Цртеж: Ж. Настасијевић) испунио срца и умове верннх еинова Србије и светосавског православља и оии су га повели оним старим опробаним путем, путем великог учитеља, великог државника и најве^ег Србина. За српски народ другог пута није било. Свугде ван њега било је само расуло и пропаст. И опет су за српски народ постале историско гесло оне речи које је свети Сава донео пре седам векова из Свете Горе у Рашку: МИР, РЕД, РАД И БРАТСКА , СПОГА! Мит светосавски, мит учења и делања светога Саве добио је пуиу вредност и најве^и значај баш у овим данима које ми прежиаљавамо. И ако данас српски народ, изашавши из преголеме несређе, лагано али сигурно корача ка бољој буду^ности, његова захвалност и његова љубав треба да иде у првоме реду ономе који му |'е пут показао: своме доброме пастиру, своме ослонцу у несрећи, својој светлости у тами светоме Сави. Данас више него икад добијвју вредност речи које као захвална молитва, као химна новога живота извиру из сваког чистог српског срца: »Ускликнимо е љубављу Светитељу Сави... Појте му Срби песму и утројте«. МИЛАН Ђ. НЕДИЋ, , дретседник Српске владе

ИочЈтар «-; тЛен; у готеву