Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

ПРИВРЕДНИ УГОВОР изиеђу сила ТРОЈНОГ ПАКТА Главки стан Вође Рајха, 21 јануара Министар спољних послова Рај ха фон Рибентроп и царско јапански амбасадор Хирохи Ошижа, потписали су 20 јануара ове године у Главном стану Вође Рајха један „уговор о привредној сарадњи између Немачке и Јапана". Истог дана потнисан је у Риму од стране краљевског италијанског министра спољних нослова грофа Галеацо Ђана и царско јапанског отправника послова Шунихи Казе у Риму сличан уговор између Италије и Јапана. Ови угсзори коЈи имају исто важење као и Пакт трију сила и који га допуњују у привредиои погледу претстављаЈу једно снажно даље изграђивање пакта трију савезничких нацијеа. У доследном наставл>ак>у политичке основне идеје овог савеза трију великих сила на нзјдужи рск предузет је сада у широким уговорима један велики широки при вредни план. Овим долазе до пуне употребе за тотални рат против наших непријатеља велики привредни простори Европе и Источне Азије са свим њиховим снагама. Једновремеио се овим уговорима поставља за време после рата база за трајну привредну сарадњг међу великим привредним просторима. Уговорима се утврђује размена сваковрсних привредних производа и њихово најшире помагање и утврђује сарадња у свим привред ним и финансијским пигањима. ТЕКСТ УГОВОРА Уговор ко.ти је између Немачке и Јаг(ана закључен о привред ној сарадњи има следећи текст: пВлада Немачког Рајха и царско јапанска влада су решиле да начине још тешњом своју привредну сарадњу Да би се у овом рату за изграђивање новог поретка у Еврепи и Великој Источној Азији међусобно помагале са својим целокупним привредним снагама и да би после победничког завршетка рата свака у свом привредном простору широким планом изградње спровеле један нови поредак који обезбеђује благестање и напредак свих народа који у њему учеству.ју. Услед тога су обе владе уговориле следеће: Чл. 1 ' Немачма и Јапан ће у сваком погледу и свим силама помагати и проширити размену привредних производа међу својим привредиим просторима. Оне ће се међусобно потпомагати приликом набавке робе и подизања постројења и спроводити тесну техничку сарадњу. Чл. 2 Немачка и Јапан сироводиће тесну финансијску сарадњу да би олакшали плаћања која произлазе услед спровођења чл. 1. I Чл. 3 Немачка и Јапан одржаваће међусобну тесну везу да би увек успешно изгрзлили своју сарадњу на спровођењу своје привред не политике. У том циљу ће обе владе преко нарочитих опуномоћеника стално посматрати развој привредних доноса између обих земаља. Чл. 4 Потребне детаље за изврнгење овог уговора уговориће надлежне власти обеју влада. Чл. 5 Овај уговор ступа на снагу чим буде потписзн и важи све дотле као и пакт Трију сила између Немачке, Италије и Јапана од 27 септембра 1940 године који г ~->.ара 27 дану деветог месеца :3 . одине ере Сива."

ВРХУНДЦ СРПСКЕ ИНДИВИДУДЛНОСТИ

Никада није сувишно поновити жчвот Савин 6 Савину-дану! Ток његовога живота, у колико нам је познат, сам собом објашљава човека и дело. Уз то, њггов лик — енај скроз ргалистички портре из Милешева — мора се узети као најпотпуни.;и и најаутентичнији докуменат с личности Савиној. То дуго лице показује умнога и мисленога свештеника и црквеног кнеза, цоштеног и отворсног борца, ведрог и убедљивог наставника. Велике, необично раширене, а плаве очи, уокружене хармоничним и благим борама, сугестивне су и јасне и данас. Човек са таквим ликом и таквим рчима морао је бити увек недвосмиСлен. Престиж краЉевског порекла давао је његовоме карактеру нешто ауторитативнр ,али кроз краљевску љубазност и витешке начине става и држања. Лична спрема, пожртбованрст, скромност, $>адљивост, предузетност и неуморна енергија тога светитеља чине да ми у њему видимо првога Европљанина међу Србима. уопште првОг модерног човека нашега соја. На очеву двору, Сава је већ имао велику животну школу. Он 1'е долазио у додир с људима Немањине канцеларије, његовог војног и политичког савета. Он им је, уосталом, прип^дао по прбву рођења. У тој великој политичкој куђи, која је имала односе са Немачком, Угарском, БуГарском, ВИза.ртијом и Млецима, дало се много што шта зарана видети и научити. Кроз њу су пролазили путници и дипломате иЗ разних. земаља, средИна и култура. Младић је већ поређе-

њима могао да долази до корие- ри хоризонт него његова браћа

них закључака, а он Је оио склон чтенију и умноме раду... Велики догађаји, који су онда потресали Исток и Запад, као и коментари тих догађаја, ширили су видик младОга прцнца. Светска искуства која јс он стекао била су непосредна, а она су пвпуњавала младу интелигенцију, стилизовану савременим, вероватно брижљивим васпитањем. Г. Радоњић претпоставља да је Растко присуствовао одласку српских изасланика у Нирнберг 118б И пријему Фридриха барбаросе у Нишу 1189. Ни ми не видимо разлог зашто би он изостао у тим приликама. Он је био мезимац свога оца. Њих двојица су, поред крвнога сротства, осећали један за другог^ и сротство по афинитету, па је отац волео да има уза се тог најмлађег сина. Зато би се могло узети, и у пркос Теодосијевога дивнога причања. да је отац сину могаО и допустиТи да се замонаши. Немања је био дубоко религиозан човек. коме је могло бити чак и драго што му син нагиње контемплативном калуђерском животу. Да ли се противио што је младић прерано ушао у подвиг или што је уопште напустио световно стање, ми не знамо. У опште, ,ми о Сави поуздано знамо само врло мало; код многих проблема у вези с њим упућени смо на претпоставке, пу-не резерве, и на интелигентну реконструкцију онога што се још да успоставити као вероватна истина; али, те се непоузданости срећом не односе на. оно што је битно, већ на по.јединости; оно што је битно за Саву Немањића, ми то знамо сасвим поуздано.

Апостол слоге међу Србмма

Године 1196 Немања предаје круну своме сину Стевану, не ГттВрђуЈуђи Вуканова права примогенитуре. Стеван је ожењен кћерју византијског цара, и та га Околност прекО реда доводи на престо. Немања се монаши, зли остаје у Србији, док се не утврди нови ред ствари, да тек идуће године оде Сави у Свету Гору, где жели да умре. Сава га прати на поклоњењима атонским светињама, табанајући поред њега босоног, да би строго извршивао монашке прописе. Немања, који га гледа у тој покори, изранављених ногу од камења, не може више да издржи подвижништво свога нежног и младог детета, те му наређуј.е да се обује. Ова појединост, срећом •сачувана, илуструје обојицу. Ојачан очевим присуством (,јер сад више није сам у Светој Гори) Сава одлучује да оснује један чисто српски манастир. Њих двошца су и онако „сензација" међу светогОрцима, који у Немањи ипак виде једног бившег владаоца и оца владаоца Србије. Монаси их сматрају за особито важне и драге сабрате, којима се дугују сви обзири, јер се ради о људима чија се одрицања за љубав Христа заиста не могу да премаше. Они су им захвални не само за богате прилоге, него и за невероватне примере хришћанске врлине. Они им, дакле. не сметају, и Сава одлази у Цариград, доби^а дозволу од цара Алексида III, (таста свога брата), да му се уступи опустели Хилендар. Али још у Цариграду, доследан и ревностан, он почиње да спрема Устав нове обитељи, шТо је — вели се — први почетак сопске књижевчости; годину дана доцније (1199) Хилендар 1е већ основан, и он је чисто српска установа. туховни филтер кроз који ће од тада, пажљиво и критички, почети да се византијска култура апсорбује у српски народни организаи, нагло и обилно. Мерито, наравно, остаје увек хришЦанско. а културна пои.Јемчивост Срба је жива, огромна и незасита. Читав низ сарадника и преводилапа радиће о боку млатога. сретствима богатог. идешо 'треобилног сина Немањиног. Уз чанонско право поавославне цркве, временом, Срби ће тако

примити и римско грађанско право. Године 1200 Немања умире светитељски, са каменОм под главом, на асури, у присуству свога сина Саве. Од тога тренутка, Сава је пОтпуно свој човек, он је сам одговоран Богу, људима и себи за своје поступке. Ни мало стукнут пред том чињеницом, Сава од тога тренутка стално расте и у својим и у нашим очима. Њему је скоро тридесет година, он се формирао у самосталног човека, постао је независан и почиње да води. Рођен са старешинским осећањем, он зна да је у старешинству обавеза наређивање главна ствар, а он је пун идеја и пун иницијативе. Он интервенише не само у своме манастиру, него и у Србији. У контакту са Светогорцима и Солуном, он има често ши-

Осн

у Србкји. 0*ј зато и не иде до самозаборава у своме монашком животу. Он је стваралац, делотворан дух. Он је . проширио своје личне. унутрашње видике, али он види реалистички и проблеме на политичком обзорју Србије. Начитан, обавештен, образован, он увиђа да није најважнија ствар лично ја, него да се мора бити социјалан. Он неће да спасе само своју душу, он хоће да спасава и Србе и Србију, цело своје племе. Србија је од 1203 у стању грађанскога рата због борбе о првенство Стевана и Вукана Општи хаос у нашем Делу Света појачава Иад Цариграда у руке Латина (1204). Сава се модада колеба између манастирске тишине и удобности и једне одлучне интервенције у спољноме свету, која ће успети само њему и никоме више, али се најзад решава да посредује. У томе је смиСаО његовог повратка у Србију 1207, заједно са моштима Немањиним. Народ је у томе видео чудо названо Св. Сава мири завађену бр&ћу. Али то чудо није било последица тренутнога ударца чаробним штапом. Оно је било рееултат једног планског, методског и систематског рада, личног и континуалног, испуњеног напорима и будно контролисаном акцијом. јер Са%а остаје осам година у Србији (у Студеници), као први и врховни саветник ЈСруне!.. У то време он више није принц, пошто је монах; по црквеном чину он је само архимандрит, што је постао јсш око 1204; у државмој хијерархији, он не заузима никакво место, премда с времена на време иде на неко дипломатско путоиање; али је он владаочев брат, најизображенији домородац, шеф једног новог мишљења, човек који утиче на све политичке и култуоне послове, сре диште око кога се окупља интелигенција и коју он уводи у свбје идеје, упућујући је у народни пбса.0, који он ор^анизује и V коме он дели улоге. Свакако, већ у то време, он се носи мишљу да Србији треба аутокефална, од иноетранства независна црква, која ће саобразити своје напоре српским државним и националним циљевима, да би сво.јом независношћу подупрла држгвну независност. Органски v њему зри велика мисао, коју ће и остварити. а која ће бити његова историска мисија не само са гледишта српске историје него историје хоишћанства у опште, пошто је Сава већ тада одвојио Србију од Рима.

ивач српске духовн® самосталности

Брат му се колебао, ј 'ер су му идеје Савине на мах изгледале као про^сте апстракције. Њих двојица су се чак и разишла и Сава се вратио у Хилендар. Све је изгледало кзгубљено и напуштено. Међутим, 1218 Стеван увиђа тачност Савиних трудова, зове га понова у Србију и даје му_ своју сагласност да иде у Ни ке.ју и да ради на независности српске цркве. Сава онда прелази у Азију и успева у своме главном Животном циљуг аутокефалност је била извојевдва, а она је била велико државничко и дипломатско дело једнбга човека, Ј 'еднога Немањића. Архиепископ Сава приступа сада организацији српске цркве, своје цркве, чији је он оснивач и заточник. То је сад други, сасвим нов рад, али су сарадници већ раније били приуготовљени још Савино дело није перфектно: Епирска грчка црква се буни; сем тога, Никеја није до краја ни решила ствар; она ће је решити кад Сава још једном оде у Ази.ју и изво1"у.1'е право српској цркви да у будуће сама бира и сама посвећује свога архиепискоца!.. Колико је личне храбрости, окретности, теолошке спреме, дипломатске убедљивости, непосреднога ауторитета, мушке упорности и непрекидно-

га залагања било потребно да се то изведе! Смрћу Стевана Првовенчаног имамо смецу на престолу: Стеванов син Радослав је постао Краљ, кога Сава крунише и миропомаже као и оца му. Обезбедивши на та.ј начин легитим ност и континуитет световне власти — тај главни услов мирвог и правилног развоја у земљи, Сава је био задовољан, све док Радослав није показао велику различност у црквенополитичким погледима са својим стрицем... Сава онла увређено одлази на поклонство у Јерусалим и у друга света места, срећа« што му се даде прилика да их види сопственим очима и да оживи у дугаи оне велике успомене из Светог Писма, које су биле главни покретачи његовога живота. Јер он живи том књигом, он је сав у цитатима Светог Писма. Али, баш у време тога путовања он је дефинитивно рашчистио статус српске цркве са грчком патријаршијом и створио светосавску цркву. Вративши се са хаџилука у Србију, он је био више него икада „наставник пута који води у живот", неоспорни ауторитет у духовним и световним стварима, што се дало осетити и приликом нове промене на престолу, када је краља Радослава заме-

нио његов брат, Краљ Владислав. Морално јемсгво династи* је Немашића и свих њених права не само у томе тренутку, него за векове у напред,. Сава је сад био њен најстарији и најјачи члан. Али, у то време, 1234, бугарска црква је требала ранг патријаршије, ранг са кога више нцје могла да губи аутокефалност. Сродни бугарски двор је апеловао на Саву да се он лично прими велике и важне мисије да бугарској патријаршији по деј«твује признање антиохијске, јерусалимске и александријске цркве. Било што је имао сасвим тачну претставу о потреби српско-бурарске солидарности, било што је у бугарском случају са< гледао и преседан који ће једном користити и његовој српској ' цркви, Сава је примио ову тешку мисију, свр.шио је до краја и са пуним успехом, и умро на њо'ј. Смрт га је задесила у Трнову 1235, где је најпре и био сахрањен са царским почастима и одмах био дигнут на ранг светитеља. Један овако плодан и пун покрета и промена живот, испуњава човека дивљењем и респектом. Треба да се опоменемо да се једна гшловина Савинога живота одиграва у XII, а друга у XIII веку, да ј 'е Сава за земљиште својих радњи имао три континента: Европу, Азију и Африку, па да се схвати сва неуморност његовога гени.ја и сва обилност његових потхвата. Али нас не задивљује толико ни Сава државник, дипломата или путник, колико нас прикива његов фини и ведри лик хришћанина и културног ствараоца. Сава је хришћанство схватио као акцију; тај физички нежни И скоро слаби човек, имао је велику и снажну душу; том душом он је везао Србе за православље и за Христа, и то са Ј'едно.ч таквом и толиком непр?реда?> шћу да ми често и за.борављ&м^ колико је Србија већ била хришћанизирана вековима прењега! Свети Сава засењује све оно што је било пре њега, обасјавајући све оно што ће рлу следовати. Он је већ својим савременицима изгледао равноапостолски, а нама изгледЗ као да је изишао непосредно из Библије. Има народа који су хришћанизирани кад и ми, а који у опште и немају својих националних светитеља, или ако их и имају, то нису људи апостолског ранга: Не иду у легенду, не доминирају историјом својих народа! Са Св. Савом је обрнут случај: Он потпуно доминира целом нашом прошлошћу. Чега се год дотакао, то ј "е одмах постајао његов домен, његова слава; чему је год он прииадао, то је било под његовом влашћу и остало његово. Његови родитељи и прародитељи нам изгледају зато велики што је он поникао из њихове крви; Немањићи су з.а нас зато Света Лоза, што је он био њен духовни родоначелник, кој'и је Немањиће дао народу, а народ њима. Што је најзанимљивије: Свети Сава нам је чак све јаснији што се даље одмичемо временски од њега; тај светитељ универзалне интелигенције — средњевекован а модеран, легендаран а стваран, црквен а интелектуалан, крал^евски а народан, анахорет а социјалан, свет а светован! остаје врхунац српске људске индивидуалности. М. Стојимировић-Јоваиовић

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгово» ран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАШИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Чика Љубина 1/1У« Телефон бр. 20-383. ПЈТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Кра« љице Наталије 100. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", а. д. Влајковићрнв 1»