Српски народ
23 јануар
ЗА СРПСКО СЕЛО
Страна 7
ЗН УСДВРШДВДЊЕ ПЛДНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ Општи течаЈеви за све пољопривреднине у Србијн
Извођење планске пољопривредне производње у Србији ставило је наше домаћине пољопривреднике пред извесне дужности и обавезе којима они нису увек били дорасли. Показало се приликом прве године функционисања планске пољо' привредне производње да је потребно наше пољопривреднике поучити у многим, често и осаовним стварима. У вези с тим, огроман корак унапред направљен је увођењем теренске пољопривредне службе. Појава многобројних реонских пољопривредних економа поред већ постојећих среских пољопривредних референата, вр ло је лепо примљена од пољопривредника. Ови млади пољопривредни стручњаци учинили су много на терену у области поучавања пољопривредника. Да би се њихов рад још више проширио и да би ови домаћини пољопривредници у свима, па и најзабаченијим општинама, стекли знања потребна сваком пољопривреднику, а нарочито за извођење планске пољопривреде, Министар пољопривреде и исхране инж. г. Радослав Веселиновић наредио је да се у целој Србији, у свима срезовима и општинама одрже општи течајеви за све сеоске домаћине. На тим течајевима у чијем извођењу има да учествује поред реонских и среских пољопривредних економа још и ветеринари, срески лекари, 3 'читељи и свештеници, заједно са среским пачслником, пољопривредницима ће ое на популаран и лак начин, више у слободној дискусији него у сувопарним часовима пружити сва најглавнија потребна зНања, којима они ваља данас да располажу. Тако су предвиђена стручна предавања из ратарства и њему сродних грана: повртарства, ливадарства итд. Осим тога из сточарства, воћарства и виноградарства, задругарства и ветерине. Поред ових предавања пољопривредницима ће се гоВорити о хигијени од стране среског или месног лекара. Учитељи ће одржати часове из националне историје и земљописа. Свештеннци треба да одрже предавања из националног и моралног васпитања. Сви ови течајеви трај" по три дана, а распоређени су тако да се у целој земљи одрже између 15 јануара и 1 марта. Они су обавезни за све сеоске домаћине. Сваки реонеки економ дужан је да одржи најмање пет овак-
вих течајева а распоред је направљен тако да се обреде све општине у свима срезовима Часови ће се оДржати по задружним домовима и задругама, у општинама или школама. Осим ових општих течајева за све пољопривреднике министарство пољопривреде и исхране наредило је да се у свима среским местима одрже специјални пољопривредни курсеви за учитеље. Ти курсеви трајаће по један дан, а изводиће се у дане када учитељи обично долазе у
срез — на пример по плату. На тим курсевима учитељи ће бити упознати са најважнијим задатцима планске пољопривредне производње како би је могли даље пропагирарти у свбјим селима. Осим тога учитељима ће будуће да буду главни носиоци градинарство — повртарство јер, се нарочита пажња обратити на по интенцијама Министарства пољопривреде, учитељи треба у будуће да буду главни носиоци за унапређење повртарства у селима.
СТРУЧНИ САЗЕТМ НАШИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА дпјШ$& Н-&-М шцпошре&шцС' ш&фо.
У једнем од прошпих бројева истакпи смо зиачвј поврђа у искрани уопште, као и његову важност за питање наше исхране у данашн»им приликама. Исто тако истакли смо потребу повећања доприноса оног поврћа коЈе се код нас највише гаји, али ипак његова производња не задовољава потребе, као што ја случаЈ са кромпиром, пасуљем и луком. Томе треба додати још купус, кељ, спанаћ и зеље. Затим, треба већ сада приступити припремама за далеко већу промзводњу извесних врста врло корисног, хранљивог и укусног повр&а, коме Је до сада наш пољопривредник слабу пажњу поклањао. Ту на првом месту допазе варива, и то, поред пгсуља: грашак, сочиво и боб. сочиво Сочиво дајс укусну и врг.о с.чажку храну, богату азотним материјама. Претставља артикал способан за међународну трговину. Међутим, ма да Је наша земља погодна за његозу пронзводњу, ми смо га пре рата чак и за сво|у потрошњу увозили из иностранства. Према нашем повртарском стручњаку Тими Милосављевићу, нарочито су погодни за гајење сочива наши планински краЈеви, као ка пример Рудник, околина Чачка и Ужице. Најпогодније време сејања је чим прође зима и чим се земља посуши толико да се може радмти, т. Ј.
мсг/го, ус1&сш,ан,е /
Плашимо се од грипај Али узео је АСП И РИ Н! Ова жена зна. где сва АСПИРИН помаже. Сигурно ће њеном мужу ускоро опет бити добро, јер ако се АСПИРИН узме у право време, он лотпомаже у борби против грипа далих опасности А5Р1КШ
у о&ссКу
О.«« мг. «оа 6». 23579 м 26-Х1М941.
између половине марта и половмне априла. Сочиво наЈвише воли лакшу мловачу са довољно креча. Преко зиме треба земљиште дубоко урадити, преорати или ашовом прекопати и оставити непограбуљено да измрзне. С пролећа може се још Једанпут плитко преорати и продрљати. Непосредно ђубрење не подноси. Сеје се или на оџаке, или на редове, или омашке, али мора бити плитко посејано, наЈдубље 2 до 3 см. На један хектар иде 80 до 100 кгр. чистог семена. Нега се састоЈи у једном прашењу кад изннкне, затим једном окопавању и једном малом огртању пре цветања. Стасава за жетву после 4 месеца: посејаи у другој половини марта, сазрева у другеј половини Јула. Прс :;одн>а сочива код нас није у главном могла да се развије због »жижка«, инсекта коЈи се залеже у његовом зрну. Због тога псжњевено сочиво треба одмах да се омиати, док се жижак у њему није испилио. Поред тога има више начина да се жижак спречи. НајобичнкЈи Је помоћу топлоте: кад се печен хлеб извзди из пећи, стави се у њу, док Је Још загреЈана, семе сочива, а може и целе биљке, те се држи један сат. Други сигуран начин је помоћу угљеног дисулфида. Упутства се могу наћи у стручној књнжевности код Српског пољопривредног друштва у Београду. Прннос сочива рачуна се око 1.500 кгр. по хектару и готово исто топико спаме, којем се стока може врло добро хранити. БОБ Боб Је такође једно особито корисно и хранљиво вариво, коЈе се код нас мало гаји. Зрно боба садржн наЈвише пегумнна, више него ли ма које друго вариво. Може да се сушн зш зиму. Успева на сваком плодном земљнш?у, апн му више одговара тежа, него ли лака земља. Воли обиљно ђубрење, али само потпуио угорепим ђубретом. Посејан у децембру или Јануару, прнспева за бербу већ у ма■у Сеје се ка редове, а може и на оџаке. Семеиа допази 3 кгр. на 1 ар. Изникпи усев треба бранити од корова охопввањем. Не сме се обрађнвати док је пист влажан од росе или кише. ЗагрЂе се два пута, према порасту. Кад достигне знсину око 35 см. треба закидати врхове, да би се спречио пораст и висину. У оскудици природне влаге добро Је заливати га кад замеће и развиЈа плод. Принос Је 40 до 60 кгр. на 1 ар.
Важност оснивања дечјих и омладинских читаоница
У великим градовима се осећа неопходна потреба стварања чисто дечјих библиотека. Није потребно нарочито наглашавати о томе колико је важно читаше књиге, а понаособ шта прва прочитана књига значи у животу сваког појединца. Треба само посетити неку од ових дечјих и омладинских библиотека и видети оне мале детиње главе нагнуте над књигама. Чим се уђе у салу где деца читају, добија се један неочекивани утисак тишине, реда, рада и озбиљности. У први мах човек се зачуди ппо се међу толиком децом не чује ни гласа. Та деца нагнутих глава над отвореним страницама сасвим драговољно остављају лопту, кликере, чигре и сличне игпзчке по улици и пољанама. Долазе драговољно да доврше читање започете књиге да дођу до друге, да што пре одгонетну какав ће бити свршетак радње која се описује. Посматрамо их неколико трснутака. Долази дечко са ђачком капицом у руци, клања се, обра ћа се шапатом чиновници књижничару и тргжи своју књигу. Онда брзо, са живом веселошћу, отвара страницу на којој је стао и похлепно почиње да чита. Унутра је тихо. При улазу у читаоницу та тишина као да се сама по себи намеће. Деца посетиоци су на' то већ упозорена и навикнута. Онај ко хоће да чита нема потребе да некога узнемирава и запиткује о којечему. То им је толико пута рекла мајка, и учитељ, и васпитач, и ЧиНовник библиотеке. Па ипак, тешко је све то нздржати. Ко би могао задржати онај пригушени сме.х малишана у углу којн предано саучествује са личностима књиге у радњи о којој је реч. То је немогуће. Ако је књига шаљива и духовита, забавна., онда се дечкО некако уздржи да не прсне у смех, али његово пригушено смејање се ипак чује. Онај други малишан не говори гласно, али немирним врпољењем на столици и непрестаним гестовима тако јасно изражава веселосг и срећу што се ствар завршила баш како је он и ПрижељкиваО, каКО и треб.а да буде, или што је његов јунак из приче на крају донео неко нбочекивано изнецађење. Његов дру? с леве стране се мршти и најрадије би га нрекорео, и то строго, што је тако весео и што нема баш никаквог обзира према њему. Јер у његовој књизи се све завршава тако тужно и жалосно да сузе саме клизе из очију осетљивог читаоца... Па ипак. Деца то знају да се другима не сме сметати у раду. Зато мали читаоци, кад не успеју да у себи задрл<е плиму од смеха, од радосних или тужних осећања и саосећања, о,ни тада устају, повуку суседа или најбољег л.оуга за рукав и излазе из сале за читање у уско претсобље или дугачки ходник, да се ту до миле воље разговарају и смеју. За човека који Се интеоесује чектиром ових ма,пих читаоца и '■сога занима дечја литеозтура уопште, ови разговоои су врло чажНи и каоактеристични за по~навање детиње психе. Јер деча једно доугом најрадије пове«ава'у оно што им лежи на дучти. Она се међу собом најбоље ~лджу и пазумеју. Слушајте их како се уносе у «но пто чита'у и оазговаоа!у: — Да вилиш само птто !е т" : ^обинђон занимљив. Чудо једчо... — ,јтч ктко ј.е он вешт'—Р^Т Г>,Г ? И како је припитомио К""V . . . — А снај његов папага? л> ~7т?т'" Сича ?е тч? п^тпгај... — Пт њ»гов Петко. Хе'... —А је ли, молим те. заборавио сам да се тачно оаспитам л" ли и данас има онаквих људо-
ждера као што су они у Одисеју и Полифему? — Има, има и сада. Само мање. Јер људи настоје да их поправе. Нричал ми Је тата како ти људи понекад и настрадају (поједу их људождери, једноставно), али више пута имају и успеха. — Их, Миле, али је овај киклоп са једним оком на челу био стргшан! Јеси ли видео: дохвати двојицу, тресне их о ледину као перушке и спреми их за вечеру. Тако и за ручак, и за доручак... Али му се бар онај поеледњи добро осветло. — Јеси ли ти читао књигу Краљевић и просјак? Да видиш што је дивио? Сада ћу тек, пошто сам прочитао да га гледам у биоскопу и да га потпуно разумем. — Е, баш је велика шаљиВчина онај Настрадин-Хоџа; ама свакога је тај прописно насамирио. — Јест, збиља. Јеси ли дошао у тој књизи до његовог пазара са неким сеоским богаташем? — Како да не? Сад ћу да завршим целу књигу о Настрадину. Веома је важно питање дечјих библиотека. Може се рећи да то питање код нас није још решено, али има добрих почетака и неколико корисних примера, После отварања дечјих и омладинских читаоница треба имати у виду у првом реду то да у њима увек раде стручна лица, опробани методичари и педагози, који одлично познају психологију детиње душе и који умеју да са успехом код сваког дете,та открију његове индивидуалне склоности, да до максимума развију баш онај део духовног живота за који дотично дете, та.ј мали читалац, има највише диспозиције. Истина, у великим градовима чостоје све модерне тековине науке и оне се стављају у службу васпитања и образовања деце. Ту су позоришта, биоскопи, зоолошки вртови, музеји... Све то олакшава у многоме васпитачки посао оним људима који су позвани да деци пруже основно васпитање и образовање које ће им служити као солидаи темељ за даље напредовање и усавршаваЉе у животу и друштву. У мвогим местима наше земље доста је постигнуто отварањем дечјих читаоннца. Пружајући деци литеоатуру, која ће привући и потпуно задовољити, а која ће им, следствено томе, послужити само добро и корисно, васпитачи и прави пријатељи деце, могу поетићи одличне разултате. Михапло ЧуЈовић
ИЗЈАВА Моја жена Милка Јовановић, рођена Милутиновић, напУстила ме је. Прреко власти позивао сам је да се врати на продужење брачног живота но није хтела. Са изнетих разлога изјављујем да више никакве дугове не признајем које она учини нити да има ма какво право на моју имовину. Витомир Јовановић, земљоделац из Жировнице, ср. Крагујевачки. Личну карту број 6194 издату од Предстојништва Полипије, Крагујевац, изгубио сам. Оглашујем је неважећом. Марковић Будимир. Личну карту издату од Пред:тојништва полиције, Крагујевац, изгубио сам. Оглашутем де •теважећрм. Нсдел-ко Вучковић. Дув-!нску кљижицу бр. 356/42 чздату од стпане Финансиске контроле, Коагујевац. изгубио "ам. Оглашу'ем је неважећом. Г 0"-Т? Росовић.