Српски народ

X <ј>е8руар

СРПСКИ НАРОД

Странв 13

Шушеви домаћ и Поводом приказивања „Невиности без ваштите"

Појава „првог српског тон'филма акробате Алексића' 1 наводи нас на тужна размишљања о судбини домЂће филмске продукције. Ми овде не биемо могли да дамо критички приказ Невиности без заштите, пошто , тај филм не спада уопште у дсмен уметности, већ ћемо га само посматрати као једну занимљиву појаву, трагичну и помалб комичну за наше прилике. Али да би то било нашим чиЈаоцима јасније мораћемо да их најпре кратко упознамо са судI" 1 бином домаћег филма. Ш Потреба за домаћим филмом, * неком врстом националне штампе на целулоидној траци, штампе помоћу које се већ изражавају толики народи, осећала се код нас одмзх после рата. У немо доба успели смо да дамо два филма (Грешница без греха , и С вером у Бога), који су нас ,' наводили на најоптимистичкије .Љретпоставке о будућности срп».ке филмске уметности. КритиШдари који су ове филмове гле■*%али, с правом су се надали да 4е из таквих почетничких радова нићи права уметничка дела... Но, појава звучног филма рушила је продукције већих народа, акамо ли не нашег. Застој у разви.јању домаћег филма траје све до године 1931, када је донет Закон о уређењу џомета филмова. Овим законом пворене су широке повласти, це у корист домаће филмске вродукције, која је, као врло млзда, имала да се тешко бори са страном филмском индустријом. Када се зна како је страни филм користио наше тржиште, било је право што је држава омогућила и олакшала развој до. рћег филма' * Благодети овог закона осетие су се одмах. Домаћи филм ј ' фази звучне продукције, када Ие требало много више капитала шо у немо доба, ппчео је поново да се развија. Међутим, неке тајне силе успевају да избаце из закона све оне ловластице које су учињене домаћем филму. И тада се дешава најчудни.ш парадодс какВОг није било у Европи: домаћи филм је плаћао исте »шсе као и страни филм! На таЈјКвој бази не би се подигао филм К'јни у једној другој земљи, па се Јни.је развио ни код нас. Наш домаћи филм рушила су страна филмска прбдузећа, пре свега америчка; држава му је одрекла своју потпору, а капи' тал је остао незаинтересован. Тако се десило, да се за последн>их дванаест година ни.је СНимио ниједан већи филм у нашој земљи. Неколико страиих предузећа, из Немачке и бив. Чехо,славачке, снимало је екстеријере у нашој земљи, убацилО нашу Јмузику или игру, дало прилике . Јда се по где-где чује српока реч. \у. то је било све. 1 Извесна група филмофила, створена још у доба немог филма, распала се. Интересовање за Јомаћи филм престало је у. ши•роким масама. Још је само некоико усамљених с{>илмолога и си'неаста писало по новинама и ревијама о филмско.ј уметности, критиковало' стране филмове, ј 'Јеоретски расматрало могућно\.Лти обнове домаћег филма, а да ;1се никад ниСу ангажовали за остварење идеја бачених у свет. Ту је најпре било питање пара, а затим је требало смелости. | Али док су они, који су проучавали филм као уметност, седеји скрштених руку на пољу пројдукције. дотле су други људи, који о филмској уметности нису имали појма, али који су знали ;шта је то посао и трговина, ипак нешто радили. И тако смо добрли неколико краћих филмова, наивнцх и простих, али ипак [висмо могли да забележимо сни|мање домаћег филма који би свок>им приказивањем испунио целу ''Јјгдну биоскопску претставу. А сада долази акробата Драг №"6 Он де смео и од-

лучан не само у извоћењу својих акробација, већ и кад ,је у питању и једна танана материја као што је филм. Он налази новце, апарате за снимање слике и звука, атеље, људе који ће тлумити, и почиње посао. Он пише један сценар^о 1 наиван и по садржини, и по обради. Он не води рачуна о филмској драматургији, игнорише сасвим посто.јање једне специјалне филмске режије, филмске глуме. Алексић, што му није ни замерити, не зна за филмски језик и његове изразе; он је филмски неписмен. Али пре свега и изнад свега он има вољу: хоће да сними на 2.000 метара .један забаван филм. И он га је снимио. Како и чиме, то треба видети. , Морамо да признамо једну горку истину: на приказивању овог филма осећали смо како се враћамо двадесет година уназад. Новаковићева Грешница без г$еха било је једно мало уметничко дело, а Поповићев филм С вером у Бога надање у ава-нгарду српског филма. Међутим, ово што смо сада гледали, по својој наивности и чак примитивности, прелазило ,је све границе. Осећала се атмосфера биоскопа у вашарским шаторима почетком прошлог века. Било је комично видети како неке сцене, које су по схватању „режисера" Алексића требало да буду веома озбиљне, изазивале смех у оних гледалаца који су већ година посећивали биоскоп и који ипак знају шта је то филм. Невиност без заштите свела се на приказивање живота акробате Алексића, који је сам себе доста нескромно рекламирао. После многобројних његових продукција, које спадају у варијетске тачке, после романтичне Љубави између "њега и једне несрећне девојКе, модерне пепељуге, филм се завршава пољупцем у стилу предратних немих филмова. Али ако смо се где-где насмејали наивности овог филма, исто толико смо осетили жаљење, жаљење зато јер смо видели како је један човек нешто хтео а није знао како ће то да изведе. Жаљење што присуствујемо тешком и трновитом путу једног самоука, самоука који, сем храбрости и радиности, нема ништа више потребног за филм. Алексић као,творац првог српског филм,з, у уметничком смислу, уопште не постоји. Али Алексић као творац, организатор и произвођач, првог српског звучног филма од преко 2.000 метара, заиста постоји и нећемо моћи да га мимоиђемо .једног дана, ако будемо писали о пионирима домаће сЈшлмске индустрије. Смело и по мало дрско Алексић је лупио својим сважним песницама све оце фантасте и о-

клевала, што су двадесет година причали о филму а нису створили ништа р'еално. У том погледу он је необична и ретка фигура. Нека нам зато'акробата Алексић не замери што му препоруЧујемо, да се више у режију и глуму с[1илма не меша, али да се слободно посвети филмској продукцији, јер за 1 то има много смисла. Његов оптимизам, његова решеност и његова упорност учиниће да се код нас једног дана створи солидна филмска индустрија из ко.је ће тек нићи филмска уметност. * Не можемо да завршимо излагања поводом овог филма а да не споменемо и похвалимо рад Стевана Мишковића, који је снимио слику и звук. Ми знамо_с каквим је сретствима ушао у овај посао Стеван Мишковић. И баш зато што знамо с каквим .је тешкоћаМа имао да се бори, ценимо његов рад на унапређењу филмске +ехнике код нас, рад који је дао у овом филму видне резултате. Ми смо могли да видимо неколико успелих слика а српске речи с платна могли смо .јасно да чујемо и разумемо. Уопште узев, техничка страна овог филма далеко је боља од драматуршке (која примитивно посто.ји). То .је права добит за домаћи филм. Д. Аћ»:« АПЕЛ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ Народна библиотека у Београду објавила је апел, у коме позива све грађане да уступе Библиотеци старе књиге, часописе и новине, које могу да буду од великог значаја као извори за позпавање наше политичке и културне прошлости. Библиотека не очекује да јој сви ови споменици српске књижевности буду поклоњени. Она их и купује по цени која одговара њиховој библиографској вредности и ценама на београдском књижарском и антикварском тржишту. У жељи да спасе од пропасти књиге и друге шталпане ствари од вредности, Библиотека ће давати обавештења свима онима ко.ји јој се обрате на адресу: Француска улица бр. 36. . НАЈНОЗИЈА УЛОГА ЕМИЛА ЈАНИНГСА После неколико историских филмова првог реда у којима је одиграо главну улогу, Емил Јанингс сад се ,примио улоге у филмској комедији Маторо срце се подмлађује од Ериха Енгела. Филм израђује друштво „Тобис".

Н. БЕШЕВИЋ: ПЛАСТОВИ СЕНА

Може ли човек да живи без оплодних жљезда?

Из модернс немачке лирике НА РАСТАНКУ Јсш једанпут пођимо по старом путу, моје драго, још једанпут преко л зда, потока и вијугавих стаза; оне светле данас опет као тада, бледо и благо, на последњем, златно-топлом сунцу јесењем. Спустимо се ниже у долину, као тада, тамо где нам је цветала срећа и радост некада; дај да поздравимо и добро пезнати нам кут још једном: јер данас морам на пут. За све добре часе казујем ти срдачну хвалу, и за ову последњу, опроштајну шетњу малу, с тобом преко ливада, потока и лелујавих стаза, све тамо до краја, до краја, до последњих богаза. Одатле воде туђи пути у далек свет, преко хиљаду градова, брегова, долина и поља. Куда? То не знам, али јасно слутим клет: ни један не води натраг, ка нашој срећи старој. ИГЊАЦ КНОТЦ

Губитак оплодне жљезде код човека ни.је тако траЈ-ичан, као што би ее то могло очекивати. Ови органи, ко.ји мушкарца чине мушкарцем а жену чине женом, ко.ји су за континуитет хомо сапиенса неопходни,' ма како да то чудновато звучи, нису потребни за одржавање живота по.једине индивидуе. Човек може да једе, пије, спава, ради. планира, путује, можда чак и радује, укратко речено он мо-, же и да живи уопште без оплодне жљезде, али му зато ипак нешто извесно недостаје. Под утицајем ове важне жљезде, т. ,ј. њених хормона, развија.ју се они органи и постају приправност за психички начин реакције, и поступања. и они је'дино омогућују одржавање људ* ског рода. То .је врло битно не само за одржавање људства, већ и за животно расположење и радну способност подединца. Али у колика су завиене све друге несексуално — специфичне функције тела и душевна снага човекова од једног довољног снабдевања тела са сексуалним хормонима, то де тек немачкоистраживање открило у последње време. Године 1929 добивен де женски хормон (естрадиол) и 1934 године .мушки хормон (тестостерон) у немачким лабораторијумима као чиста кристална супстанца, и укратко поеле тога добивен је на синтетички начин. Откако нам ове две супстанне у чистој форми и тачно одмбреним количинама од хиљ^дитих грама — јер оне има.ју изванредно дејство — сто.је на расположењу, постигли су лекари на целом свету најчуднбватије успехе у лечењу. Али свакако најпре само тамо, где је било потребно да се~ изједначи дедна дир.ектна послелица недовољнефункције или недоетатка оплодне жЉезде. Изостанак развода т'бертета код дечака, импотенција код мушкараца и повећање простате са њеним великим боловима V бешини, стерилност жене, болови при менструацији и поремећаЈи и нелаголности V климактеријуму све се то данас може отстранити син^гетички добивеним хормонима. Каузална терапи!а са чистим, синтетички зготовљеним хормонима оплолче жљезде (названа каузалном, дер она де.јству)« на каузу. на корен зла, и батн ону материју уноги V тело, чији недоетатак изазива заправо болест) искористила је на.јппе саМо сексуалноопецифично дејство хормона. Али је врло бозо после тога дошла наука до сззнања да њен утчпај цле јочт много даље. Мишићна снчга код мушкарпа и радна способност његовог спца„ његова издожљивост и његова дугаевна снага, злоав и одморан сан и одпжавање младоликости и млапалачке свежине јесу исто тако де^ство мушких хоомона као и 6у!н" г -жи изглед, еластичност коже као и радост у еавлађивању биолош-, ких животних задатака код же-

на. Осим тога откривено је јопЈ и то, да је изби.јање многих боч лести олакшано неддотатком сек* суалних хормона и да се оне моч гу излечити уношењем тих хоо« мона у тело. Ту спадају: • хро« нична запаљења зглобова и ко» жних екецема, слабости срчаноп мишића и срчаног грча (ангинз пекторнс), чирева у стомаку, ше. ћерна болест код људи у старијим годинама, поремећаји у кр« вотоку и смрзавања. Ми можемо искуства, ко.ја н^мачка хормонска терапи.ја ску-< пила помоћу супстанца оплодних жљезда, кратко и јасно да из-| разимо са неколико оечи: човек може, додуше, да егзистира без оплодних жљезда, али живети, заиста активио живети, може он само онда ,ако хормони У његовој крви живо циркулишу! Ако ,су жљазде у својој функцији ослабљене или болешћу разоре« ис, онда је.лекар данас у свако. доба у стпњу да стави на расположење ове, чудотворне супстанце човеку у облику ин.јекција, капљица, пилула и т. д. Ту ниеу потребне велике количине« да би се поремећена павнотежа у човечијем телу поново успосТаВила и да се настале штете отстране. 25/1000 гр. женског 'хормона и 200/1000—400/1000 гр. мушког хормона јесу количине које један здрави организам продукује за месец дана; 25 мг. прогинона и 2—400 мг тестОвирона (да би споменули 2 најви-. ше употребљавана препарата са чистом хормонском садржином) довољни су, дакле. да надокнаде недОстатак оплодне жљезде код једног кастратина или кастрата. Најкарактеристичнија ендокрина жљезда у људсКом организму јесте свакако жута материја јајника. Он има једно животно трајање од само 14 ДанЗ. а онда пропада. Сваке четири недеље сазрева једна од многих хиљада малих мехурића .јајника. од којих сваки садржава V себи једно'људско јаде, распукне се, испразни течност и зрело даје, а сама се претвори у ј^дну жљезду, у жуту материду (тело). Њен хормон, хемиски назван прсгестерон, има изричито полно-специфичан карактер, и зато ова жљевда де потребна за нормални ток менструациде и за одржавање трудноће. Тако де онда разумљиво., што се она у мушком таду не ствара. Прави женски сексуални хоомон, естрадиол, продукуде муш* ки организам и потребан му де у гоТово истод мери као и женском телу. . Хормон жуте материде ппиме,њуде се са великим успехом код извеоних поремећада при менструацији (појачано или стално крварење, менструацида са грчевима) и при нагињању прераном порођају. (Еос). Др. Т. Лемке