Српски народ

14 етрана

СРПСКИ НАРОД

20 фебруар

О ПРОБЛЕМУ СМРТИ Вгипо Н. Впг§е1: 5аа( ип<1 Егп(е, Оеи1$сћег Уег1а§, Вег• Ип 1942, 252 5е11еп, 8 Та!е1п ипс! 28 Тех1ад!)1Шип&еп, Рге1$ &ећип(1еп 4,80 КМ. . Ту се говори о животу и о 6мрти. Нехотице мислимо на наслов једне одличне збирке нове'ла наше Милице Јанковић- Овде се друкчије, непосредније третирају рроблеми живота и онога што лаилази по његовом престанку. Заправо, признати немачки књижевник Бруно Биркел говори много више о смрти него о животу. ^

НАУЧНИ ПРИНАЗ БОЉШЕВИЧНОГ ПАНЛА

Лрас&ешни. Гласник ПОСВЕЋЕН СТ. НОВАКОВИЋУ

СиМо МапасогсЈа, 11 Во1$сеуј5/770, 5алзош е<Шоге, Пгепга. Ово није дело ни политичара ни пропагатора, већ дело научника који не суди ни по бабу ни по стричевима, већ само по чињеницама које аналише немилосрдно, као лекар приликом болне али за човечанство корисне вивисекције. Никакве личне успомене, никакве личне или начелне мржње не руководе овог аутора који је подаље од практичне политике. Ово је теоретско дело, али у најлепшем значењу

Пре свега даје нам обилне и те речи. На основу конкретних за лаика изванредно занимљиве података, највећим делом из сабиолошке податке о суштини мих бољшевичких извора, аупрестанка људског живота, да би тор,. руковоћен здравом филозозатим прешао на популарна фи- фијом, мери и оцењује, рашлозофска расматрања о томе ка- члањује и осветљава. Не узбуђуко су поједини људи, народи, је се и не пасионира. Не диже

културни кругови и заједнице гледали на проблем смрти. Опширно се 'приказују последњи насови појединих великих људи,

глас и не ужасава се. Али не може да спречи да се читаоцу јежи кожа. Ево корисног штива за вас који често лупетате да „то

од Ханибала до Ђордана Бруна, ваљда ипак није тако страшно",

па даље све до Рихарда Вагнера, чију смо шесдесетогодишњицу смрти недавно подвукли као што заслужује. I Узбудљива је глава у којој се излажу појаве колективног умирања, као што су ратови, велике елементарне катастрофе, болештине и друге страхоте ко-

да то „свакако мора да еволуише", за вас који толико папагајски понављате крилатице префригане, за ваше мозгове срачунате пропаганде, а да сте чак заборавили и историју властитог народа. Књига почиње пвртретима петорице главних марксистичких

•је се с времена на време сручу- теоретичара, да би затим прешла |ју на људски род. на критичко черупање самог ко1 На крају свог дела, писац без мунистичког учења. Мирно и Много фраза приступа проблему хла Д Н0 > али математичким поЗагробног живота, долазећи до У 3 Д ањеи > Т У се побија и своди Закључка да човек, појединац, у ни У шта Ј е Д на по Ј е Д на комунинајмању руку својим духом и стичка теза. Нарочито је импресвојим делима живи и после фи- Хиван начин К °Ј ИМ писац п°бија, зичке смрти, док свет као целина У п Р аво сатире бољшевичку крии не зна за неку смрт, већ почи- лати ЧУ Д а Ј е религија само још

ва на животу који се самимесобом даље обнавља.

-годишњица Р. X. Барча

навршио је ових дана 70 година живота. У првој младости био је активни официр. После првих књижевних успеха напустио је каријеру да би се пот-

из Штајерске, узима.о је пред-

СВИМ КЊИЖДРИМА Услед велике оскудице у књигама одлучили смо да сва наша нова издања равномерно расподелимо за све књижаре као у Београду тако и у унутрашњости. Да би то правилно извели, молимо г .г. колеге да изволе писмено пријавити нашем прометном оделењу број примерака који би желели да добијају од сваке нове књиге која буде изишла у нашем издању. Књиге ћемо одмах слати по изласку, у унутрашњост поузећем, а у Београду сваки ће подизати додељ^ну му количину. Наруџбе су обавезне за све књиге које будемо издавали. Ми придржавамо право да тражену количину евентуално смањимо. Рок пријаве 1 март 1943 г. ИЗДАВАЧКО И ПРОМЕТНО А. Д. »ЈУГОИСТОК« Београд — Добрачина 30. — Телефон 20-955, 20-875.

„совјетофили") од Лењина до Стаљина прошла кроз толико противуречних и подједнако разорних експеримената. Врло.су речити прикази претварања целог совјетског друштва у организам све гушће и гушће проткан мрежом рафиниране шпијунаже која почиње већ од навођења деце на шпијуцирање властитих родитеља, па прикази система талаца и робовања радника у том тобожњем „радничком поретку". У свом приказу совјетске уметности и књижевности, аутор на веома уман начин указује на утицај маније механизације на умне производе, на појмове који доводе до формалне „производње у серији" песничких дела која треба да служе политичком поретку и убијању сваког властитог мишљења. Приказ закључују излагања о совјетској школи са толиким језивим примерима поступног подивљавања подмлатка и приказ злочиначке и до крајњих ситница организоване и огромним сретствима снабдевене комунистичке пропаганде у иностранству. Ево нешто за оне који су још приступачни разлозима а не ограничују се на понављање глупавих, самоубилачких и догађајима и чињенииама стоструко демантованих лажи.

Просветни Гласник. Год. 1У111. Београд. Октобар 1942. Бр. 10. Уредник др. Ф. Медић, власник Велибор Јоиић. Цена 30 д. Стр. 513 —586. Десети број Просветног Гласни.ка углавном је посвећен научнику и државнику Стојану Новаковићу, који је својим просветним реформама знатно задужио наше школство. Садржај овога броја је следећи: Велибор Јонић, мин. просвете: Говор на прослави 100-годиш њице рођења Ст. Новаковића. Др. М. Спалајковић: Ст. Нова• ковић као државнмк и дипломат. Вл. Велмар-Јанковић: Ст. Новаковић као просветни реформадор. Никола Радојчић: Ст. Новаковић као научник. Др. Свет. Стефановић: НовЗковићев рад на српској књижевности. Велимир Стефановић: Концентра ција наставе. Др. Милоје Мило.јевић: Народно музичко благо и његова музичка обрада. Ђорће Мано-Зиси: Уметност наше прве обнове. П. Ј. Тодорови:ћ Поводом васпитања у нашим средњим школама. Војка Протић: Жена у нашој народној поезији. Аница Шаулић: Шта мисли наша данашња омладина. Милош П. Павловић: Стваралачка Настава. Белешке: Д. Г.: Развитак европских универзитета у средњем веку; „Словачка Академија"; Психички утицај на унутрашње болести; Европско патентно право; Драгоцени фосили преисториског доба; Хришћанство у Помне.ш. Прегледан, убедљив по својој синтези. издваја се чланак г. Ђорћа Мано-Зиси, у коме се о српском сликарству, као култу-

шмш гаш шш ишош

у интересу капитализма, доказујући да је тачно нешто саЛим супротно. Па да видите кад узме под своју научничку лупу бољшевички морал и мирно и хладно, али тим убедљивије, дефинише га као морал насиља, грубог гажења основног природног Романсијер Рудолф Ханс Барч п Р ава и људског достојанства, као морал преваре и негације.

Редом се аналшце ббљшевизација судства, управе, војске, унутарње и спољне политике. Језив је приказ бољшевизације породице, те основне ћелијекул-

пуно одао књижевности. Родом Т УР Н0Г и п Р а в нот живота. Сразмерно лако излази на крај (што

није чудо) са совјетском привре-

мете својих романа из родног дом ко ј а ј е у ОС талом (то чак не краја. поричу ни поједини безмозгани

Нап$ VУе1вег(: СевсШМе дег ОеиГзсћеп Кип5(, уоп <1ег УоггеН 6/5 гиг Ое&еп-маг(, 520 ЗеНеп, тН 266 АћћНс1ипвеп к пећ$( етет ВИс1ег(еН тИ 546 АћћИсЈипзеп ипд 16 Гагћ(а1е1п. Ргору1агп-Уег1а§, ВегПп 1942. РгеЈз 28 РМ. Издавачко предузеће „Пропилеен" већ је својом Историјом света постало појам за себе за сваког образованог човека и ван Немачке кбји у њему гледа нешто много више него обичну издавачку књижару, који гледа у самом имену тог предузећа јемство за првокласност, трајност и свестрану вредност његових продукција, рецимо нешто као Мајеров библибграфски завод, из кога је поникао Мајеров лексикон, најугледнија и најпознатија међу „јкњигама свезнања". Кад се, дакле, „Пропилеји" реше да нам пруже Историју немач ке уметности од прадавних време на до наших дана, можете бити уверени да су у Хансу Вајгерту нашли правог човека на правом месту, који ће умети на релативно скученом простору од само нешто преко 500 страна језгровито да вам прикаже огромни културни допринос који су Немци за петнаест столећа дали људском роду. Други народи светске породице вековима су великом готовошћу примали те производе немачке душе и немачке културе, користили их као подлогу или коректив за властито усавршавање на том пољу, а да нису баш

увек знали да одаЈу довољно признање великој нацији у срцу Европе на свему штр је неСебично дала и другима, што је дала целом човечанству. О техничкој страни дела готово је излишно говорити кад је нешто изашло у издању „Пропилеја": Како оних 266 слика у тексту тако и онај нарочити илустровани додатак са даљих 546 слика и 16 великих слика у бо.ји преко целе стране речито допуњују и ожнвљавају сажетб Вајгертово излагање о менама кроз које су прошле поједине гране немачке уметности од времена Цезара и Тацита до нашег доба толиких уметничких тријумфа и усред великог и тешког рата.

ри уопште, а упоређеним са српском песничком идеЈОМ, на једном месту каже: Ослањајући се на Италију, Беч и Минхен, изграђују дапе Срби свој нови израз у XVIII н XIX веку. Идући за европскии развојем, од барока до импреси• онизма и Сезана и Ван Гога, они су се трудили да дају своје сопствено обележје и стилске оц■ лике. 11 ри том треба истаћисвест да српска уметност није изгуби• ла континуитет постојања почев од средњега века. Барок се јавља од XVI века и код старих српских зографа који раде у ви• зантиским традицијама. Прелаз ка одлучнијем западњаштву чини зограф Жефаровић. Треба истаћи и то да су Срби први пџшли на Балкану том европскеч схватању. Поводом васпитања у нашим средњим школама, г. Г1. Ј. Тодоровић резимира: „У нашој средњој школи рал на васпитању није довољан. Он треба да се систематизира и васпитање тачно одреди. То семоже постићи, ако се у школама уведе предмет грађански мораи, који би обухватио све мораж појмове који се односе на човека, као и појмове о друштву, држави и отаџбини. И остали прилози су корисни, популарно писани, тако да су приступачни и најширим просветним круговима. Ваља истак да су у овом броју заступљене и жене, јавне раднице.

У добри час ведра књижица В. 2еђгоиг$кг У/агит шс!)( /.аесЛе/л? ОзжаП АгпоИ \ег1а%, ВегНц 1942, 180 ХеНеп, Рге'1 5 §ећип(1еп 5.50 М. „Зашто да се не смешимо?" пцта нас Зебровски, писац ове књижице у којој " фељтонскн ћаска са читаоцем, али свагда и у свакоЈ' прилици успева да и најсуморнијег принуди да се насмеши, ако не и да се гласно насмеје. Тако> нам надугачко прича да је оном који не жели „мачку у џаку" врло тешко да „купи голу жену". Указује на све могуће тешкоће да би нам на крају крајева на вешт начин утајиоодгбвор на питање како се то у• опште купује гола жена, пошто тврди да је то могуће, иако уз ^ Ј велике тешкоће.

Запис усамљеника По цели дан и сву нок гишем име твоје по зиду. Осећам тако да си ми ближа Т и, која си тако далеко и чије било меко .куца за мене силно. У сваком слову в:>дим оС л: очи твоје недра и бедра твоја. А кад писаљка вареже по з-• ■-• то крик није јез: ви већ глас твој умилни који ослушкујем.

По цели дан и сву нок пиилем име твоје по зиду.

Д. ЂОКИЋ