Српски народ

Сграна 4

СРПСКИ НАРОД

ГО фебрузр

ДВА СВЕТА С.А.Д

I Европско схватање о моралној и материјалиој вредиости рада, иалази се у најоштријој опреци са америчком тезом о „људској срећи". Тамо где се капитализам развијао сасвим независно 6д народних интересз и традиционалних спона, жел?з за бог« ^ењем узела је Таквог ма ха, да је своју главну покретну. силу нашла у чисТом материЈалиаму. „Посао :и нзд Свбга" кае иачело, било је карактеристичнс за начин, манифестован у америчком привредном развоју, коме се живот Американца потпу Но ЦОТЧИНИО. ЛА ЛИ ЈЕ ТО ЗЕМЉА лНЕОГРАНИЧЕНИХ МОГУЋНОСТИ"? Животно Вјерују једног Аме< риканца изгледа отприлике овако: капи+ализам ствара макси ,мум среће и гарантује према тренутном стан>у техникб цифру зараде и место, сваНбме према његовим способностима. Сједињене Америчке Држзве достигле су врхунац свога културног развоја, то је срећна земља. и једина за коју се исплати жнве : ти. Довољио је дати сва|<ом највећу личну слободу, и људи ће у задовоству и слози постати богати и срећни. Међутим бва „ерећа и слобода", била је привилегија псјединаца, сасвим у духу ере либерализма, Која је сматрала Сваку државну интервенцију у облаети приватног живота, у корист иелине, кво' — штбтну. • ■ Стварност је сасвим друкчија. Статистика двбју североамеричких држава даје нам интересант не податке. Број оних чији су приходи преко 100.000 долара годишње пењу се стално, док истовремено само једна четвртина породица . зарађује минимум за животни опстанак. Број америчких милионера, ратних лифераната у .сталном је порасту. Већ прОшлог рата број од 4.500 из 1914 попео се за непуиих три годинб на 11.800 у години 1918. После првбг светског ра.та кон центрација канитала је тако порасла, да су већ 1926 две трећине америчке народне имовине биле у трустовима, дзкле, у рукама неколицине појединаца. Питамо' се, где је онда амерички народ? Један пбглед нз састав америчког народа пружа' нам следећу слику: 1) Плутбкратија (новчана аристократија). Број се не може тачно утврдити. 11ени се на 250 хиљада људи, што чини 0,2 од сто станорништва, коме припада 60 од сто народре имовине. 2) Средњи сталеж. То није средњн сталеж у европеком смислу, са великим бројем самосталних подузетника., в^ћ, кцпротив, амерички срелњи стзлеж независних намештенина. Цени се на 33 од сто становнипигва, дакле око 45 милиона људи, који р|<зцвл«исУ са .35 од сто народне имовине. Њима се' могу додати боље плаћени раднрци и фармери, који су са њима нзједначени у погледу Животног стандарта.

3) Сталеж неквалификованих радника и досгл>еника. То је 65 од сто америчког становништва 85 милиона људи, који расползжу са свега 5 од сто народне имовине. То је резултат те „америчке слободе" у однзсу на пеједин ца. Она постоји само за оне који се докопају бог--т:твз и блзгостања дск је огромна мас: сиромашиа, што за америчке прилике значи, ! обгџЈчашђена ц понижена. К'олика је бедз у С ед.чшеним ДмериЧким Државзма узела маха,' види се и$ јавно објарљени?; цзвештаЈа, но .кбјимз јс године

ца по једра оваква радња. Велики капиталистички концерни др же' 50.000 радњи са жнвотним намирницама. Скоро 90 од сто промета ципелама Обавља се пу гем оваквих базара. Крајем 19^6, створен је и такозвани Труст хлеба, који је само у Њујорку имао 800 пекпра. .Једно јвдицо друштво имЗло је 1200 месар •;пца. То је ивдло тзко далвко, дз је и државз морзла интервенисати под притиском јавног мишљења алн без успеха. Добри позназаоци америчких приликз говоре о недостатку сваког смисла за традиције и

1939 бидо 8 милибна деце, из породица које су стално уживале помоћ у стану и исхрани. ЗЕМЉА БЕЗ ЗАНАТА Појам занатд у европском смислу речи у Америци не постоји Лов на „послове", прецењивзње економског успеха и концентрација капитала омогућиле су сва ки развој занатства, и оно што је постојало изумрло је. Један од најзвзчајнијих разлога . била је нестзшина стручне спреме, Американац ннкада не учи неки одређени зандт. Он се бори за богаћењем, где год сагледа могућноет, иде за њим. Недостатак систематског васпитања омео је развој самосталног занатствд. У раду грађани Северне Америке не виде унутрашње задовољство, циЉ им је богатство, све остало је споредно. Има доста примера да је н«ко пођео као судопера, и завршио као доларски милионар. Па ,ипак, овад број је тако мали у сразмери са онима који нису ништа постигли. Каже се, да се Американзц У иностранству нознаје већ По оделу. Према америчКим иодацит ма 99 од ето купље.них одела су конфекција — готова. — „Рич мај даун" — Скини ми то доле, најпознатији је израз за скидање са рафа. Америчка одела се производе милионСки. Јевреји држе целокупну текстилну индустрију у сројим рукама, Американац се буса у груди кад се говори о „америчкој слободи .и неЗавис11ости", док се повинује туђем дактату. Ј. ' УХједињеним Америчким Државама постоји око 10.000 предузећа, са 100.000 продавница,,, све по једнообразној цени. „Све по седам". На 1.300 Американа-

лепоту. Слика једне Улице у Њујорку може истовремено дз претставља и. улицу у ™ Чикагу! Све је стандардизсвано: куће, трговачке рздње, трамваји, људи, одело, животне намнрнпце све. Типизирани алзти, стандардизована производња у ееријама, главно су обележје америчке Производње. Она нема времена ни могућности да води рачуна о жељама појединаца. Нема сумње да је униформисаност Америке настала из једнообразног друштвеног и индустриског развоја земље. Европски градови су имзли своје лице у време када је људе везивало осећање ааједнице, када. је каПитализам био тек у зачетку, да би доцније утабао пут масовној производњи и техници. Америчка „култура" резултат је углавном оба ова фактбра. При том Америка не претставља изграћен јединствен народ то је шаролика маса људи, која је у овој земљи потражила сво ју „срећу", и која је утонула у најгрубљи маТеријализам. ') КАПИТАЛИСТИЧКИ ПОРЕДАК У РАСПАДАЊУ Приликом преузимања власти 1933, претседник Рузвелт поку шао је „да појача државну влзст према америчком капиталу". За то није било кохезије: крви, простора, историје — велике политичке идеје! Шта више ни иајновији ратни профити, који су од користи само потстрекачима рата, нису у стању да ублаже ове супротности већ само да их пооштре, и на тај начин убрзају процес преврата, који ће захватити Америку. Др. X. Херман Бо чор

ИСТИНА 0 РАСПУЋИНУ Сензационална отнрића енглеског амбасадора у ЦЛадриду

Нешто пре избијања другог светског рата, приказан је, један гмерички филм, који се бавио личношћу Раслућина, чувеног „калуђера-чудотворца" на царском двору Николе Другог, у потпуно неверн.ој светлости. Распућии је приказин. као необуздани хушкач за рзт против Не.мачкс. ; , У стварцости је било сзсвим друкчије. Наи.че. Распућин је са (Отпорем енглеског Сикрет сер виса убијен, баш зато што је био против рзта са Немачком. Када се у пролеће 1914, у руским владиним круговима много говорило о једиоч претстојећем рату, упутио Се Распућин лично цару. Његов утицај код царске породице, и поред свог неморалног живота, сстао је нбприкосновен. УтоЛико више, што је РаСпућин, на свбј начин, лечио са успехом . болесног руског.престолонаследника. Распућин је упозоравао цара Николу Другог нз последице је^ног ратз прртив Немачке, и сазетовао му да сзчува мир. Овај ..видовити човек" прорекзо је цару њбгову процаст у случају ако рат ипак изб.ијсЛето тешке, судбоносне године 1914, провео је Распућин У своме сибирском завичају, у селу Петровекоје. На дан сарајевског атентата—г 28 јунапала ј« „оцу Григврију" — како су, звали Распућина у његовом селу, на колена, на улиаи, једнз млада ружна жена, извесна Фсонија Гусова. Док се Распућин сагао да је благослови, пробола га је ножем, вриснула и пала у. занос. Чудан је случај, да су. оба ат тентата била истога дана. Распућин је бцб познат као противник рата. Хтели су га склонити са овога света. Руска влада је наредила, да се о атентаторки Гусевој ништа не пише. Речено је, да је умоболница и верски фанатик. Ко ју је навео на ово дело? О томе се нцкад неће нигата дознати. Распућин, који је био тешко рањен, пренет је у оближњу варош, У једну болницу, где су лекари огласили рану смртоносном. Недељу дзна доцније осећао се „отац ГрнгОрије" боље. Дознавши за развој спољнополитичких догађаја, издиктирао је једно писмо, упућено цару. Посде извршене руске мобилизације, када се рат није више могао спречити, послао .је.Распућ^н цару и последњи вапијући телеграм. Недостајао је његор лични утицај, тако #а је судбина узела свој ток. Две године је бесвео рат, изазван од неОдговорних

царистичких државника. Распу-» ћин је екупљао сретства за нове болнице за рањенике, и ааузимао се код руског ђенералштаба, да не поступа СуВише ра» сипнички са људским материјалом. Овај 1 свемоћни човек, за кога се мислило да може све постићи у руској; вЛадалзчкој кући, добио је времсноМ моћне противч нике, чак и међу својим бившим пријатељима. Црквени оци Светог Синодз, који нису могли да забораве нздмено држање Распућина, као и многи мужеви жена од Распућина „зачараних"нису трпели овог „чудотворца"* Исто тзко и запостављени ве*. лиКодостојници, приврженици странке за рат ; 'којима је Грич горије био. трн у оку. , Тајне силе су биле на делу, И Спремале да оца Григорија у-* клоне без трага. Велики књаз! Николај Николајевич, највећи рзтни хушкач и кривац за изби< јање рата, некадашњи заштитч ник Распућина, мрзео га је доцч иије као кугу. Са његовим при^ станком спремани су планови, ко.ји би банили у засенак и фанч тазију пцсца јефтиних криминад иих романа. Званична места, међутим, боја« ла су се гнева руског цара и царице, и нису се усуђиеали да учествују у атентату и убију„тај ног незваничног владара" Ру< сије. 1 Приватка лица привела су--$Ј ' дело убиство. Књаз ЈуСупов, млади аристократа, ожсњен унуКом царевом Ирином, ставио се у везу са велики.м књазом ДшигркЈем В чланом Думе, Пуришкевичем, огорченим непруј"тељИма Распуч ћина, да би израдили заједнички план убиства. Непријатељи Распућина потпомагани су сви-> ма сретствима од сер Самјуела Хбра, данашњег енглеског амба садора у Мадриду, тадашњег ди пломатског претставника Сикрет. сервиса енглеске амбасаде на ру; ском двору, о чему он са несакривеним цинизмом говори уј својим мемоарима. Тек 16 децембра 1916, успело се да се Распућин домами у клопку. У палати кнеза Јусупова, убијен је Распућин на животињски начин. Јусупов, Пуришкевич и велики књаз ДимиТрије, испа^ љиВалн су .метак за метком у главу и груди. Леш је изгажен чизмама.' Пре него што је леш бачен у Неву, пОд лед, позван је телефонски агент Сикрет сервиса, сер Самјуел Хор, који је видевши леш, задовољно трљао руке. Е. Графе

ПРЕТПЈЈАТИТЕ СВОЈЕ У ЗАРОБЉЕНИШТВУ НА

СРПСКИ НОРОД ПРЕТПЛАТУ ПРИМА „ПРЕСА" БЕОГРАД ВЛАЈКОВИЋЕВА бр. 8 ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА СТАЈЕ Дин. 45.-,