Српски народ

37 феВруар

СРПСКИ НАРОД

Странв 13

Шн&ла

јхшшиа

ВА ШИРЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ АКТИВНЕ И РАДНЕ ШКОЛЕ

ОВАЈ ОСНОВАЦ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА ОГЛЕДНЕ ШКОЛЕ У ДЕЧАНСКОЈ УЛИЦИ ЗАМЕЊУЈЕ УЧИТЕЉИЦУ ПЕВАЊА СИГУРНО И СА МНОГО ЉУБАВИ ЗА ПОСАО КОЈИ ОБАВЉА. НА СЛИЦИ ЈЕ МОМЕНАТ КАД ЂАК ПОКАЗУЈЕ ОСТАЛИМ УЧЕНИЦИМА ТАКТ ПЕСМЕ »МЕДВЕД БЕРЕ ЈАГОДЕ«.

Значајан изум у књиговезачкој техници Немачком књиговесцу Лумбе*' ку успело је да после дугих предрадња, које захватају све до године 1938» реши један књи* горезачки проблем, који су уза« луд настојали да реше Енглеза и Америкзици. Он је усцео да књиге, које се састоје из поједииих листова, увеже беспрекорна и то тако дз их не прошива кои^ цем. V То је, пре свега, од највеће 4 важцости за тзв. раскупуеане књиге, јер раније је поновно везивање таквих књига, које су, се састојале сдмо још из поје*.Ј диних лиСтова, захтевздо много ; временд и рада, а баш тога не« ј ма довољио нарочито сада у рач'■ ту. Број књига у немачким би-< блиотекама, које су оштећеие, па не могу да се позајмл >ују о-) М

'Још пре 150 година школа је добије оста.је сигурна и дуга ко.ји заступамо нову школску лу. Отуд толико наших е ' њуј у Србији била у ствари мучи- својина. Радећи тако с децом де- праксу не мислимо да више зна- са оснобном школом а оез пр' Овај нов поступак ,|е школски лиште. Доводећи дете у школу шава се да наставник пружи сво- мо од вас, само смо упућени на тичног знања за и>егов живот. П ример за то како може нешто

лиште. Доводећи дете у школу шава се да настаЈамил. 1»,^ , ... родитељ је говорио учитељу: јим ђацима сав потребан маге- један исправнији пут. Ваше ве„Твоја кожа, моје кости., Може- ријал, ђаци га сами упознају, са- лико искуство допринеће нам да мо онда да замислимо како су влађују и формирају, а он само се усавршимо. Примите од нас ђаци вукли батине за ненаучене сто.ји и контролише, поправља, нове идеје и пресадите их даље! лекције или несташлук у учио- упућује. ници. Вук Караџић у објашњб- Он их исто тако упућује у пра н>у пословице „Субота ђачка бу- вилно постављање и решавање бота" вели, да је у Лозници животних проблема. 1796 „био обича.ј ђаке у суботу послије подне тући без икакве Радници са личном кривице; ако је који она.ј дан, иницијативом макар и послије подне, био бијен за лекцију или за друго што, Резултати рада овакве школе

ново да Се створи упорним и Српека методика Смишљеним радом. Пошто се раНајлепша и најпознатија етра Ди без конца важно је питање Огледна школа као уии- на наше огледне школе је у то- лспка. Лумбек је систематеки верзитетска вежбаоница ме ' што она тежи Ла СТВ °Р И Ј е " чстраживао све врсте биљног и дан нов тип радне школе према животињског туткала и коначно Огледна школа у Дечанској иашој стварности. На путу је о- се решио за ново немачко тутулици замишљена је као научна стварење .једне чисто српске ме- к ало из вештачке смоле, и то за пуно*испуњава^свој^за^атТк. Али толикс - На Р° д кт оенова-. а као оно ко Је има термопластичке А,п ТХ*»ИППМГ>М ЏЛППЛт способности да се формира у

Резултати рада овакве школе као одељак једне чисто админи- «и љ школа 03 ИЗВ0 Ј И г>глГпна угрејаном стању. Јер, по суду. пачун задивљуЈући су Из њих излазе стративне установе трпи од свих ном културом. Наша огледна уу еобичност овог ИЗ унего је мораоипоДруги пут ДОбри радници са личном ини- оних бирократсних незгода од школа теЖ и да позитивне вред- дд се туткало> п0 . пбича)а папн бити бијен 14 цијативом, спремни да се укоп- којих трпе и остале ацтивне у ности српског народа и његову гтдијкрно на књигу оБатТнама су утеоивана у мл'а- ^ају у заједнички рад. Ђаци ак- станове. Оваквој огледноЈ шко- снд активизира . у СП е ли што Је стављено на књигу. о ^атинама су утеривана у мла т оадне школе знају да во- ли боље би пристадало да је о- р д П1МЖЛГ111| м ин . брађуЈе топлом пеглом. СпецИ" де детиње главе тешка грама- ^ н и %7 д ^ к в °Д\ни. Њихова дељак једне научне установе, да нас из наше учмалости и ии- Р ■ ова тична и математичка правила. Ј н » Ј™ « ст шк0 као што ( на пример> Универ . д0лентноСТИ „окрене зз толико, Ј а ™° Д е Ј Ј у еластична. Батинама су деца терана на рад, "РВДН I « ^ огромН а је, зитет. Као универзитетска веж- ' „ нама про буди тежњу за са- м аса оста Ј е потпуно еластична. на дисциплину. на лепо пона- ^ на Ги"еГпри %оласку Ј у баоница она би боље испуњава- ™ МО д Н сц „плино«. са- а '™ "° структури претвагимназију већ располажу потреб- ла своју дужност нарочито пре- Г « . ,..,Ал ап „, ћл? па Р а се У нераздерив филм који Иако смо од тог времена до ру Т ииом да рукују тежим ма студентима филозофије и пе- мокритиком, чврсто повезује поједине лиданас куг Х рно много одмаклц. « |м Ру™ ру ■ бај дагогије , и пре „ а учитељима, У се иејединачно укључуЈемо лако чвр в уј , ј Д ^ "С ћи се још у основној школи ру- њој би университетски професо- у послове целине . онда ће њена ст0 = е - у будућности књиге некоГшколскоТ учи^нипи пиут ковањем шире литературе, дакле ри, следбеници нове школске окачен о таблу шиГла « библиотеком. спремни су да о- праксе, могли слободно да одена опом З у да је батина из богате своје зна№е помоћним ст варУЈУ нове методе рада. Тако са?а имшла " ..батина из књигама _ Иако на изглед спор . се бар радн у другим већим земПоотив батине као спетства тисти - Ј ер њихова огледна радна љама. помоћу когГће лепа ла се на школа негује « а Р 0ЧИТ0 СП °Р Т уче тешким лекцијама раду и они С У будућинаучнирадниии, дисциплини, против батине као пошто л се њихов ° н ™ а ' них школ, симбола присилног учења, буни да не °/ раничава Сам ,° На „ У п Џ ® е " се нова школа. позната у свету ник ' вечито тра "Гне Р ж^ И даТм™ Н с™о?™" " Такав "ћаГнаучи се да опажа, ™ ке ./ а У™тељи који раде у Учитељи нису бауци а прут 'е осећа - ра ™ и ^а и ствара пози- Једно., овзквој огледној школи дефинитивно избачен из употре- тивне в Р е Д» ости У ЖИВ0Т У а да примаЈу исте принадлежности ^ ^ пптигне тнаплпнс

»©Јединачно УКЛ?учуЈСми лв^и у послове целине. онда ће њена стове - У будућности књиге ће, заслуга бити огромна. дакле, да се пеглају.

Положај учитеља огледних школ« Интересантно Ј'е за наше при-

бе. Ова школа децу уводи у . ег мишљења и готових културшколски живот с Једне стране них творевина . мануелним радом, с друге духовним. Мануелни и духовни рад мешају се и допуњују да би постепено развили у дечаку уроћене диспозиције

потисне шаблонско усвајање ту-

као и учитељи осталих школа, ма да улажу више напора, стално су у току нових студија, изНаше огледне школе ложени су већим издацима на Ми нисмо у овом погледу за- "Ултурне потребе. Ови учитељи, остали. Још пре једне децениј,е под воћством инсруктора, имаЈУ „„„ наши педагози су приметили не- иаучне амбиције. радња учитеља и ученииа д 0 статке старе школе. Школова- _ Не треба погрешно мислити ла ни у иностранству, а нарочито Са оваквим резултатима, коЈе ова шкоТа ис ^уњенаТрама у Иема чкој где су радне и ак- Рисним и по учитеље и по ђаи шалама. Напротив овде је рад тивне школе на Р 0ЧИТ0 УСаврше- ке, огледна школа ипак не стадалеко озбиљнији, само што то не '. наши " е Д агози с 7 остварили је МН0Г0- 0 на не изискује неке ■--- . • . надпое у Београду Једну оглед- 0

деца не примећују, јер ,је све добило пријатељску, благонакло

најпре у Београду једну оглед- н те трошкове . Зат0 се м0 . ну школу. То Је Огледна народ-

добило приЈатељску, благонакло- на шк(ма Крвл , Александра I" же отварати у сваком месту. а ну форму, све тежи за тим да „ д ечанско ј улици. Пбсле ове не само у Београду. Доказ зато учитељ ј?д *еТгледне?адне И шко основана / огле Дна школа на је огледн а школа у селу Жар уштед>. Једне огледне радне шко д елињу> Сада имамо још дедну /~ -г т^г,

Деднњу. Сада имамо још једну г . - т такву школу У Нишу и у селу кову " Сутра Је може бити у Јов Жаркову! ЦУ или Дубоци, или у ма ком Намена Огледне школе у Де- другом нашем селу. Потребни су

ле Не.намеће ћацима готове закључке. Он наставно градиво тако распорећује да ћаци сами до1'равша "то^^нмспо™ тежак чанској улици ! е у томе да се са м° Учитељи спремии да извр \ ип - 1е неоспорно тежак к003 њу У пућуде V нову школ- ше : „ п„ло„п^,

пут,. али оно што се после тога Немачке опере у Риму

™ «««•« и " и - и Р ски школовани на старим принципи- задатак. ма. Педагошки инструктори додељени овој школи располажу За нове школе у еелу изванредним теориским и практичним знањем. Радећи тако код ^ вези са оснивањем бгледних нас је оспособљен значајан ка- и1К0Ј 1 а на селу, треба указати на Краљевска опера у Риму унела дар младих учитеља. чнњеницу да наше сеоске школе 'је у свој овогодишњи оперски Сада ,је посета Огледној шко- не одговарају савременоЈ стваррепертоар читав низ немачких ли у Дечанској улици добила ности ^ и потребама села. Нама су ремек-дела, измећу осталог ком- форму једног курса, кроз који "ОЈРеоне школе на^ селу, школе плетне Вагнерове Нибелунге и већ пролазе учитељи са терито- К0Је е ЦР ,1СТИ материјал са тла Тристана и Изолду. Ова ће Ваг- рије Првог школског среза. При на коме сс налазе, и коЈе ће динерова дела у Риму диригирати мећује се велики интерес код у- Р ектно служити народу. државни капелник Рихард Хегер читеља београдских школа. који Садашње сеоске школе не разиз Берлина. Међу немачким де- у раду својих колега Огледне ликују се ни у чему од^ градлима на репертоару треба изме- школе виде пионире боље бу- ских. Сеоско дете не доби.ја у ћу осталог поменути и Веберо- дућности наше педагогике. Ствар њима никакво нарочито образовог Оберона. • « постављена како ваља: Ми вање, .пртребно за живот на се-

УТЕХА У СУВАМА На оку ти сјајном видим Да см, болан, плако. Зашто, кад је све радосно, Да си тужан тако?

„То што са усамљен плако, То је мој тешки јад. А сузе кад благе теку, Лакше је срџу Тад." Добри другови $ову те: Дођи на нашу груд! Ако си што изгубио, Ие тужи уаалуд! „Ви грајите, а не анатг Шта ми стеже груди. Ја нисам још изгубио За чиМ ми срце жуди." Па онда, брзо прени се! Та ти си тако млцд. Зар млдост нема храбрости За цил>, за труд, за рад? „Ал циљ свој неку достики, Залуд се пружам ја; Он је ко звезда на небу Што тако лепо сја." Нико не жуди звездама: Божанска им је мок, Свакога оне задиве Кад падне блага нок. „Заносно ја их посматрам Кад све на небу сја. Дајте да ноки проплачем Док суза имам ја."

(Превео, К. М.)

ГЕТЕ