Српски народ

14 стран!

ЗА СРПСКУ ОМЈ1АДИНУ

27 'фебруар

&€лшса шшжеЛттп*шо>

Успомене Б о Испрва смо га волели. Не због тога што смо ми дванаестогодишњаци дечаци можда знали да се иза тог болешљивог, обично рђаво расположеног професора историје крије један од најзнаменитијих наших филозофа, један од најугледнијих Срба свога доба, већ због тога што је био завео један специјалан ред. Ако кога прозове, а ђак не зна зна или га просто „мрзи" да. изађе да „говори", довољно је било да изговори чаробне речи: „Нисам спреман". Кнежевић би на то са^о ставио у каталог као неку тачкицу, прозвао би друго.г (односно трећег, четвртог, петог, јер се чаробни „вето" изражен речима „нисам спреман" понављао по неколико пута узастопце), а претходни прозвани могао је мирно да настави играње „мице" по страховито исецканој клупи. »Како се зове та буба!« Ова повластица убрзо је потенцирана и другом, још необичнијом; већ тешко болестан, нервозан до крајности, једном је Кнежевић објавио следеће: „Слушајте, кога не занима, нека само каже да хоће да иде кући или нека оде и без питања. Боље тако, него да ми овде шапуће и смета". Није прошло ни пет минути а већ су неки почели да користе ту нову меру која нам је у први мах изгледала као идеал неке нове, слободне школе. И наредних часова бивало је редовно по пет-шест таквих „ексодуса". Ако би неко изашао без питања, Кнежевић би само, онако узгред . запитао: „Како се зове та буба?" Ми бисмо му рекли. Убрзо смо охладнели према њему. Наиме, наша љубав према наставнику класичне историје попустила је кад смо утврдили да је свако „Нисам спреман" и свако онако „господско" излажење са часа остављало исувише конкретног трага у каталогу: наиме, по једну јединицу, правог правцатог „кеца". Ко зна кад бисмо тек дошли до тог жалосног открића да није једнот дана један наш друг, неки Анић, узнемирен прозивком онако преко рамена изговорио оно јединоспасавајуће: „Нисам спреман". Кнежевић на то погледа у каталог, па ће тек онако узгред: — Па ти, бубо једна, имага већ седам јединица! Киша од јединица Натеран на размигаљање тим саопштењем, Анић се убрзо уверио да је рачун тачан: Имао је дотле свега седам које „оДустанака од старта", које „ексодуса". Ми сви остали почесмо да напрежемо памћење, да утврдимо колико ли ми већ имамо „кечева"... Сад поче, Бога ми, увелико добровољно .јављање, уз стеретипно: „Молим, господине, да поиравим оцену..." Сиромах Кнежевић је и ту био сусретљив. Шта смо слутили о мукама и патњама тога измрцвареног, на смрт болесног човека, кога је свака реч стајала муке у прашњивој учионици, у једној од најрабатнијих већих зграда тадањег примитивног Београда, тамо испод „Старе Касације" (доцније Дом стараца и старица>, а у борби са признато најнемирни.јом екипом целе школе!.. Трпео је да се кандидати за поправку оц&на већ пре њћговбг уласка построје око табле и катедре. Пошто је пак број „кечева". зарађених на описани нбчин, био знатно већи од броја свих осталих зарађбних оцена из истори.је. та.ј ,је „ред". уколико се школска година више примицала крају, почео да личи на *">^зшњи „ред" за дуван.

на последње дане живота же Кнежевића

„Поправљање" је ишло лако. Кнежевић се показивао врло ли^ бералним и у томе је примењивао савршено равно мерило према сваком. Уосталом, онако болестан, слабо је кога из разреда памтио или познавао по имену. Нешто мало интересовања показивао је једино према Шаћиру Карабеговићу, брату р.ано преминулог српског Песника и родољуба Авде Карабеговића. У реду за поправљањг оцена Наиђе претпоследњи час у школској години. „Ред" за поправљање огроман. Скоро их је више „у ре&у" него у клупама. Разуме се. и ја. Историја је била (и до краја средње школе остала) једини предмет који сам збиља волео. Али сам ту скоро био „зарадио кеца" због „церекања" („Иди на место, што се церекаш к'о бабускера нека!"). Стајао сам на доста безнадежном месту. Кад бих данас, чеТири деценије доцније, у „реду" за дуван петком стајао на том месту, тешко да би још било Зетског дуванаЧетири и десет. Кнежевића нема. Четири и петнаест Добровољце" у рбду обузима нелагодан осећај. У четири и двадесет школски служитељ нам саопштава да Кнежевић неће доћи. Болестан је. Шаље нас за тај час на Калемегдан „да не беснимо и сметамо другим". Лако ћемо за Калемегдан. Провели смо тамо доста часова и без изостанка професора. Али шта ћемо за „кечеве?" Дође и последњи час у години. Кнежевића нема. Неколико дана доцније чусмо да је умро. Тешко нама! Гледамо у тадањим безбројним београдским листовима и листићима чланке са насловом „Божа Кнежевић" у црном оквиру. Шта смо ми знаЛи да је нестало знаменитог филозофа и мислиоца. Знали смо само да је отишао у гроб човек који је могао да нас избави „разредног испита" (тако се тад звао „поправни"), а можда и понављања. Видовдан 1903 Тешка срца сам пошао у школу на Видовдан 1903. За оно мало дана од распуштања школе од издавања сведочанстава оди-

грали су се судбоносни догађаји у историји Србије. Али дванаестогодишњем дечку, који је .још пре седам часова био пошао од куће, и који је сад, застајкујући и оклева.јући, меланхолично прелазио пут од Добрачине улице до Саборне цркве, изгледало је

Последњи час Испитна грозница чини нас мајка није школску таксу зарабледим. Кроз велике прозоре у- дила перући туђе рубље, злопачионице надире летње суние и те "И се.' И онда да јо.ј донесем бив.а још несносније Очи. се на- сведочансгв.) сл речима: .„Пглопрежу над отвореним уцбеници- жи о сам... али... нисам полома чи.је се стране прелазе брзо, жио...?" последњи пут. Још само фран- За катедром ћаскају профецуски језик и — испит положен! сори. Симовић, Вујић, МиленкоАли то је за мене страгиан вии ... Њих се више не плашим. предмет. Никада ми се ни.је чи- Знао сам код њих. Али Настанило да га мање знам него са- сиЈевић?... да., десет минута пред почетак Погнуте ђачке главе се нагло часа, последњег часа овог испи- Д ИЖ У- Долази Настасијевић. Кота. мисија се уозбиљу.је. Сад ће За катедром разговарају про- п Р° зивати - Срце скакуће, дисафесбри лежерно. Како им зави- ше .. се . ки д а - Ох, испити, испити!., дим. Јесу ли они свесни треме МоЈе име - Јесте - први сам ' И« која је обузела ову групу при- злазим , ш то сигурни.шм али те« ватних ђака што је полегла у 1ПКИМ кораком. Нек буде што клупама над књигама и бележницама? Један тренутак поглед клизи

буде. Професор слуша моје читање. Између реченица бацам брз поглед на њега. Можда ћу му на лицу видети расположење. Али он само једва приметно

ње. Давно. Девет или десет година. Првипут у гимнази.ји. Но- коса ' Ј Ј Ј °УЈ на ДР на ви утисци за доскорашњег ос- ' 0 , новца. Директор у чизмама. На- жр н 5 а ,,п ппијатЛ л н ■ К1 ' очари. Плави, оштри бркови... с ски> као т Зделар! Јесте, Зделар се звао. ' г; -|2' ■ п ~ „ Грдио нас много. Уливао је у ■ Дооро иде. Напред

нас дисциплину јер је знао да

Божа Кнежевић (Архив „Српски народ") много судбоносније што ће да „л.осне" из историје. Из историје, замислите! Разумео бих да је математика... Завршна свечаност у дворишту. Отстојао сам је као на углевљу. Говор директора. Хорска песма. Најзад: судбоносни час, делење извештаја. Грозничаво прелиставам, тражим свој разред. Ура! Прешао „начисто!" Додуше, „добар" али „начисто". Нико ни.је ни „пао" из историје. Пред смрт, Кнежевић је очигледно све безбројне преостале „кечеве" претворио у тројке и тиме помиловао „други-прво оделен>е", најнемирнији разред у школи који му је био толико загорчао последње месеце живота.

само! пред собом има генерацију чије ве>кбање и је детињство ђикљало у атмос- " , лиие. Глас профе« фери тек завршеног великог ра- : Д1 Р л °?' зв У чан - Нека при' Јатна, охрабру.|ућа топлина се ' разлива из њега... Па онда... разредни стареши- Прелази се на анализирање, на... разредни старешина?... Ни- отсудно анализирање граматике. кола Завишић. Сећам се: феш, Наравно, неправилни глагол! углађен господин коди де често _ Само П0Лак01 не бој се> с нама разговарао. „Благовре- Добро је мено треба ићи на занат. Боље мКако у ме да поступа с ка , Добар мадстор него рђаво шко- ком! " Тако мислим у брзини лован господин . Тако де гово- док изгова р аМ) сада ве ђ стише . рио разредни старешина. ^ нији, глаголске облике за које Онда де ,сећам се, устао дедан С ам веровао да ће ми, пред стра< ученик. Шулубурић се звао. „Ја шним професорсКим лицем, ишидем на занат". Професор де чезнути из сећања. Али преда питао на какав занат. Шулубу- мном не стоји ни какав кл асични рић де одговорио: „Бићу дре- професррски баукГТГЗо" што сам ер". Ми смо се сви чудили: се прио- 1аиао. Не. То је човек „Дреер? Шта де то? Мора да де чи ј а до брота избија из његове неки врлО редак, скуп занат... прве ре чи и даје полета, сигурПриродопис, или како се он- ности. да дош звало, јестастзеницу пре- — Врло добро, Веселине! давао де Нбдељко Дивац. Како узвикује одлазећи катедри да смо били усхићени његовим ко- прибележи оцену. ректним опхођењем. Он је сви- Опет срце осећам како узне' ма говорио „ви"!... мирено куца. Али сад од задо« Још једна фигура искрсава вољства: најбољу оцену сам допред мојим очима. Предавао де био из предмета коди ме је већ географију. Али како! Само ве- месецима притискивао тешком село и храбро. Пред њим се рет- сумњом. ко збуњивало. Љуба Јовано- Лаким кораком стижем до

вић... Да, умало не

рвога места. На њему лежи то-

С. Новаковић фесора певања

мс гра, сјсс МСЈ /

Плашимо се од грипа! Али узеоје ДСПИРИН! Ова жена зна .где сва АСПИРИН ломаже. Сигурно ће н.еном мужу ускоро опет бити добро, јер ако се АСПИРИН узме у право време, он потпомаже у 6ор(5и против грипа и

даљих опасн ости.

Аб р ШШ ЈЈ4ИН Ог«с р*,. лод 6р. 23579 оа 26.ХП.194Г.

заборавих про- пал, руменкаст пламен. Зрак Малени чичица летњег сунца коде залази иза Штирски 1 ''Никад задовољан сво- мирисних тек гаспветалих липа, јим ђацима. Чупао де свакоме В д. филиповић готово мало косе с главе од *е ф | ™ ла б3 с™ С Гтешко Ре 'сх М ваћали /ФАМСКО СТВАРАЛАШТВО поред' клавира. Зато су, често, И ПОЗОРИШТЕ КОД НАС читави праменови ишчупане ко ц ела наша прошлост открива се летели над црним клави смисао једне величанствене дра. за којим се жестио Штирски. матичности: у духовном склопу ђаци су иза његових лећа посл нацЈег чове ка има нечег превасговорили стихове горког хумо ходно Д р ам атичног; што свој пура: „Звонце звони, каталог се ни ИЗ р аз налази не у ширини изкреће, оде Штирски да дводчи- лива ве ^ у муњевитости потеза; це меће!" свакодневни живот код нас на Ух, ала сам се занео. а сва- испољава се толико у уједначеког тренутка може ппоЛеоор из ном ток У холико у динамичним француског да на«ђе! Усне мп- сменама мировања и драматичмљају по ко зна који пут не- ног Размаха; — па ипак_ драма правилне глаголе. I " а ° облик ни,е само' . родна нашем тлу, већ |е уз дру1итам дедног до себе: ге тековине новије културе и она — Какав је из франпуског? пресађена код нас са Запада. — Изгледа да ће питати Мо- Питања, зашто оно што нам је ма Настасијевић. Душа од чове- и У крви и У судбини Још узек ка! ни ) е К °Д на с стигло до свога пуНагтзпм,(О гт, - • ног уметничког уобличења, мноНастасидевић? Па то де она, га се П оста ВЉ ају. мршави, црномањасти профе- __ К Г,Г И Није НИ Г' Ла ПРе " Реч )'У- ни К °Д нас - ни иг «е- пр" давао... Знам га из вићења док цвата драме не може бити без С1 м ио редован ђак. Да ли те пОзоришног култа у пуном смизбиља „душа од човека"? Не слу речи. Сваки раскорак драмабих рекао. Има мрачан изглед тичара и глуме, глуме и публике. кош плаши. кобан је у том погледу. И сва Не, не! Морам бубати. "Али храмања наше драматике, и све шта вреди? Патчћу на послед- недаће позоришта, само су отуд њем предмету. Па добро. Глав- потицали. Основним неспоразумн« но де да сам остале положио. а ма ' м есто узајамног храбрењв, франиуски баш могу да учим само ј® једно друго обесхрабри-

ва време ферида... Ипак би било вало боље да положим. Та зар моја

Момчило Настаси/евик