Српски народ
6 март
СРПСКИ НАРОД
Страна /
СОТОНСКИ ТРОУГАО
Радио Бостан је ових дана следећи начин приказао стратегиску ситуацију Америке: ,,Сва наша војна напрезања стоје сада у сотонском троуглу који сачињавају Јапан., Ромбл, Дениц. Не зна се како ћемо се извући из тог троугла: Јапан на једном ратишту, а Ромел на другом имају преимућства ,јер су наше саобраћајне везе несигурне ,а те саобраћајне везе прекида Дениц." Велики лист Њујорк сан са прилично песимизма констатује: „Једва можемо да држимо главу изнад воде." Ми бисмо рекли да се глзза самс понекад појављује изнад воде, јер амерички ратни потенциЈ^л личи на дављеника који не може да исплови. Амерк-чки министар морнарице Нокс, који ;е у својим изјавама придожавз начела „што гора ситуаци•а, ткм безобзирниЈИ говор" тводио Ј 'е ових дана да ће Америка т.тпунс уништити јапанску флоту (ер |в Јапан доказао да 'е недостојан флоте. По чрму је доказао? По тлме што иуа морнаре који су најбољи у свету? По томе шТо има бродове који су можда најб^љи у свету? По томе што има хидроавиацију састављену од Јуна ка, који сопственим ваздугоплсвом и сопственим Телом т ргедују непријатељске бродсве? И на основу чега тврди та.; Нокс да ће уништити јапанску моочарицу, кадл тз морнарица постаЈе из дана у дан све јача услед пуштања V Роду нових брмдова, док амбричка бродоградња има за циљ. да после 2—3 голине успостави онај предратни ефектив ртне флоте САД. Колико је та америчка мопнарица немоћна видимо по томе што је ових дана било потапање америчких пароброда источно од острва Сан Кристобал, тј. између архипелага Галапагос и Јужне Америке ,а то Ј 'е зона Панамског канала, који Американци бране са највећом буДношћу. Пораст Јапанске енергије Јапанска енергија је у сталном порасту. Ових дана, на пр&мер. била је ваздушна узбуна у Сиднеју (Аустралнја), који припада јужном делу Пацифика, било је бомбврдовање америчких база на Хебридским Рстрвима, која се налазе у зони средњег Пацифика, било је јапанских ваз душних напада и у северНом Пацифику, на Алеутским оурвима. Алеутска острва могу да постану у догледном времену Жариште нових борби ,јер Американцн мораЈ 'у да обезбеде пројектовани ваздушни пут преко Аљаске, Беринговог мореуза, преко тундри н тајги Сибира све до Туркестана ,и даље из Туркестана преко Синкијанга за Чунгкинг. Ово намеравано днавдевање Чан Ка] Шека, тако рећн путем преко месеца, је једини резултат богорађења Чан Кај Шекове мадаме у Вашингтону. Енглези су, додуше, покушали (после неуспеха борбе код Акиаба) да се увуку у најсевернији ■део Бурме. како би бар психолошки успоставили везу са Чан Кај Шековом во.јском, али су били потучени и побе:Гли натраг у Индију. Чункиншка војска је изолована. Али најтрагичнија ,1'е за Чан Кај Шека чињеница. што она нема ратног духа. Читаве бригаде и дивизије чункиншких тоупа пре лазе на страну нанкиншке владе. Штавише, главнокомандујући једне апмиске групе Ван Чинг Се; распустио је своје армије и прешао на страну нанкиншке владе Овај покрет за саоадњу са Нанкином шиои се зато што као штг је ових дана изјавио један заробљени Чан Кај Шеков генерал. војници осећа1"у да Чан Ка; Шекова клика не оади за добоо кинеског наоода. већ само извршу^е наредбе Американаца. И не само војнини са генералима. већ и чунгкиншки дипло-
мати ,Као бивши посланик у Москви Јен Ху Шинг, и бивши министри, као Чен Ју Јен, прелазе на страну владе Ван Чинг ВеЈ"а. Нанкинг побеђује Чунгкинг. Побеђује националном идејом. Јапан побеђује САД у Азији, побеђује идејом ослобођења народа од светске плутократије. Поремећени планови Англосаксонаца у Африци Тако стој'и ствар у Ј*едном углу „сотонског троугла". У другом углу, у Ромеловом, ситуацвда Американаца није много боља. Роме лје освојио важне железничке линиЈ "е, многобројне америчке аеродроме, створио је непроходну брану између осме британске армије у Триполитанији и пете америчке армије у Алжиру, и, најзад, потукао је америчке трупе тако ,јако да се оне ни до сада не могу доћи себи. И то је разумљиво: 7.000 мртвих и рањених (уз то и 3.000 заробљених) изгубили су Американци док су осовинске трупе имале мање од 500 људи избачених из строја. Око 170 тенкова Изгубили су Американци док су Немци и Италијани изгубили највише 10 о клопних машина. Енглези су и
рнторИЈ 'е Ромел, Арним, Неринг и други генерали. Они могу у датом тренутку да наиусте места која су у току претходних недеља заузели, јер је важно и корисно измамити непријатеља из атланских брда на равнији теоен, где се може опет одиграти јједна победоносна битка. За сада је америчко-британска војска одбачена у брда, где не може да маневрише и где мора да се ушанчи на висовима како би зауставИла смртоносно напредовање оклопних формација Осовине. Неспособни Американци командују Енглезима Док се војници ушанчуЈу, генерали се свађају, а политичари се бију. Американци окривљују Енглезе за поразе у Тунису, Енглези исмејавају Американц^ како не умеју да ратују. Највише се љуте Енглези зато што је створена врло компликована командна хијерархија, у којој глав ну улогу играју неспособни Американци. Главнокомандујући је амерички генерал Ајзенхауер. Његов заменик је Енглез генерал Александео, који командује првом британском армијом генерала Андоесона, петом америчком армијом генерала Клерка и
Јапански министар-претседник Тојо у Једном пристаништу освојених острза (Фото: В. В. А.) јер суосмом британском армијом гене-
мали тешких губитака, морали похитати у помоћ потученим Американцима. Ово је пот пуно пореметило офанзивне планове команданта прве британске армше геиерала Андеосона, којн се сппемао за офанзиву у правцу Бнзерте. Сада му преостаје на фронту свега тои дивизије пешадије и две . тенковске боигаде. Право има Де,!лн телеграф који констатује: „Немци у Африци имају свега више него ми, — више војника денкова и авиона." Сада је започела нова рунда борбе у Тунису, овога пута трупе генерала фон Арнима нападапг у севеоном Тунису. Оне лепо напрепују. Заокружавају америчке одреде н уништавају их. Поводом овог напредовања као и онога V претходној пунди V средњетунискоЈ', треба нагла-ити да се овде не пади о осво: ењУ извесних тепиторија. У тфричком пату тепиторија је само шаховска табла, то је само терен за маневапске покрете и за борбу. Тако схватају улогу те
оала Монгомериа. У Каи-у налази се главнокомандујући генепал Вилсон, коме припада зонг Блиског Истока. На Медитерану заповеда британским поморским снагама адмирал Кенингем. ко.ш је потчињен Ајзенхауеру. Њему је подређен адмирал Хервуд који командује ескрадром у Александрији. И овде почиње неспоразум: Хеовуд мора да ради по наредбама Кенингема,, тј. Ајзенхауеровим, а у исто време да сарађује са Вилсоном који није потчињен Ајзенхауеру. Исте тешкоће појављују се и V ваздухопловном подручју. јер амерички ваздухопловни маршал Тедер команду.је целокупном авијацијом у зони Средоземног Мора, тј. и оном која сарађује са Александером и Кенингемом и оном која оперише на подручIV Витсона и Хеовуда. То су све последице неуспеха конференције у Казабланки. Тамо нису могли да се споразумеју нн по најважнијим пнтањи-
Туниско бојишто (Цртеж: В. Б.)
ма. Черчил Ј'е морао да пристане на постављање Американца Ајзенхауера за врховног заповеднЈГка само зато, што се надао да ће на другом месту надокнадити штету по британски престиж: он мисли *а ће моћи протурити генерала Вавела на положај врховног заповедника на азиско-аустралиском простору и да ће Рузвелт пристати да се ње гов Мек Артур покорава Енглезу Вавелу. То су све политичке комбинациЈ'е, које само отежавају вођење рата. Последице подморничке акције Што се тиче вођења рата у Африци, то се тешкоће јудопослушних нација састоје у томе да Осовина поседује 125.000 квад ратних километара туниског земљишта и 40 милиона квадратних километара простора северног Атлантика. Атлантик је у рукама великог адмирала Деница. Зато је лист Гласник Филаделфије истакао сада лозинку: „Захтевамо једнога Деница на чело противподморничке акције!" Та акција не иде како би то желели Американци и Енглеаи. Н >ујорк сан пише о рату на океану: 3 том рату наши људн немају никад мира, дск непријатељ може да се одмара." Америчке нозиче процењуу врло песимис~<1чно стање нг мору. Њус кро иикл од 23 сребруара пише: ..Енглеска мор^ х-а заграби у своје неприкосновене залихе намирница, јер подморничка блокада отежава довоз хране." Тај лист предвиди могућност Хитлерове победе баш зато што подморничка опасност претставља „озбиљни н на.јвећи проблем стратегије." Лист Лај^, који излази у Америци, каже да треба америчком народу говорити истину о „огромном, страшном чудовишту са Атлантика" — то је немачка подморничка флота. Лист констатује да су поморске линије најважније жиле куцавице нација које се боре против Тројног Пакта и каже да ће Енглес: -. да изглад^и ако се не успостави саобраћај преко Атлантика. И велики амерички часопис Хришћзнски нкучнн гласник ппизнаје да демократије стоје пред тешком опасношћу, јер море гута месечно милион тежинских тона ообе. Лист сматра да такви ' губитпи значе „кочење свих офанзивних планова против Евпопе". А. лондонски Њу ревју од 23 фебруара пише: „У овом оату Немци употребљавају своје подмопнице не на пустоловни начин, већ плански и према добро промишљеном систему." Баш обрнуто пишу амерички и енглески листови о ппотивподморничким акцијама Британаца и Амеоиканаца. 0'ни кажу да немачке подморнице онемогућавају стварање система одбране и да сваки поојекат таквог једног система бива прецртан Деницовом оуком пре него што адмир.ал Нобл почне да га спроводи. Сада тај Нобл носи се мишљу да треба многоструко повећати бро! разарача и противподморничких бподића, али овај план !е задоцнио најмање за годину дана. јер је број немачких подмооница толики да никакве конвојске ппатње не могу да спасу конвој '. Код Енглеза и Америка-
наца наступило Је потпуно разочарење у систем конвоја, али они морајуда констатују да други, бољи систем не постоји. Лажи лорда Са гледишта џодморничке опасности посматрају Енглези и питање успостављења другог фрон та у Европи. То питање је опет на дневном реду и зато је лорд Бивербрук, жедан популарности, поново говорио о хитној потреби образовања таквог фронта. Он је прво лупао песницама по катедри вичући да треба помоћи Сгаљину док још ниЈ'е доцкац, а затим је почео да доказује да британска стратегија од почетка рата чини све што је мо гуће да одржи тај други фронт у Европи, који већ постоји у току три и по године борбе. Као образложење ове своје прилично глупе тврдње, Бивербрук каже да ,је британска и америчка авијација привукла на себе прошле године половину не мачког ловачког ваздухопловства. А да је о^ве године привукла половину целокупног ваздухопловства Рајха. Ово је лаж. А и да је била истииа, опет то не би била сразмерна расподела снага: Стаљин са сто милиона пб. даника и са недоволлом индустриЈ'ом мора да се борИ против половине авијације Рајха, док Британија и САД са преко 500 милиона становника и са великим индустриским капацитетом апсорбују другу половину немач ке ваздухопловне снаге. Слом зимске офанзиве Стаљин вапије о другом фронту, Ј"ер осећа да немачка војска заједно са армијама Европе прелази од успешне зимске одбране ка успешној пролетњој офанзиви. Офанзивне акци.је су већ почеле. Јужно крило Стаљиновог нападног фронта је прегажено. Једна тенковска армија изгубилз. је целокупно своје тешко оруЖЈ'е, а осим тога уништено је два корпуса, један мотомеханизовани, а други коњички. Продорни клинови бољшевика који су се протегли до извесних места у Доњецком базену и железничког чвора Лозоваја сломљени су, и немачка војска напредује ка реци Доњец и преко те реке. Западно од Харкова бије се велика битка у којој тактичка иницијатива прелази у немачке руке. Још северније бољшевици врше безуспешне нападе у области Курска и Ореља, трошећи људство у фантастичним размерама: само на једном малом сектору бојишта набројено је 30.000 мртвих црвеноармејаца. 14 месеци одбране пољског положаја, одбијање неколико стотина бољшевичких тенковских јуриша — то је доказ јачине немачке одбране. И други доказ: у децембру бољшевици су изгубили 3.527 тенкова, у јануару 2.185, у фебруару 1.945, укупно дакле, 7.657 борних кола. Интересантно је да је број уништених кола у опадању. То је знак извесне исцрпљености совјетске армиЈ'е. Она сада напада пешадијом више него тенковима. Немачка војска сада готово и нема пешадије: пешадиски пукови претворени су у тенковске гренадире. Тенковска војска Европе припремљена је за офанзиву и за ш>веду. ,\4 "М. Во јновић