Српски народ

У март

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

Црна берза угрожава наш привредни

— Црна берза — златна берза! Тако су се нажалост многи Београђани изражавали још пре неколико месеци, свакако у уверењу да без црне берзе не би догли доћи до извесних намирница, које су сматрали неопходним за своју трпезу. На првом месту мора се истаћи да је то уверење било сасвим погреџгао. Ако извесних неопходних иамирница није било ни на тржишту, ни у расподели за снабдевање, кривица је била баш до црн-* берзе, која их је повлачИла из јавне продаје или их изузимала из система рационирања, да би могла за њих тра жити далеко веће, цене. Има пОјединаца који заиста могу да плате. Али не треба заборавити да је тај број људи врло мали, према оном великом броју који не може да плати, па према томе остаје потпуно без мнОгих потребних намирница. Цене које су завладале на црној берзи то потврђују. Оне су достигле такве фантастичне висине, да је заиста највећи број средњег сталежа у немогућности да се преко црне берзе снабдева, Јер ни својим приходима, па чак ни распрог.ајом својих ствари не може више да задовољава страховите прохтеве црноберзијанаца. Ако се буде и даљс плаћало на црној берзи говеђе месо по 260 динара, свињско месо по 450, маст по 1.000, а браш но по 200 динара и више, онда ће средњи сталеж за најкраће време остати и го и бос и без намештаја. Многи ће истина тврдити, да им количина рационираних арти кала није довољна за живот, те да су према томе по сваку цену приморани да се обраћају црној берзи. Међутим, ти исти нису свесни да би рационирани артикли могли да се расподељују у довољним количинама, кад би долазили у за то одређене уста нове, уместо што долазе на црну берзу. ДИСЦИПЛИНА ПОТРОШАЧА Да би се ово постигло потребна је на првом месту дисциплина нотрошача. Све дотле док се они буду обраћали црној берзи и плаћали онолико колико црио берзијанци траже, дотле ће црна берза да постоји и да их безочно експлоатише. Потребно је да потрошачи на првом месту престану да се обраћају црној берзи ,а затим да и сами учествују у њеном гоњењу, пријављујући црноберзијанце надлежним полицијским и контролним властима, које не само што примају и проверавају такве пријаве, већ дају и добру награду ономе ко им помогне у њиховом раду. Проблем стабилности цена је предуслов уређења привреде и стабилне валуте, а то истовремено значи уређење и стабилност земље. Принцип контроле цена уведен је у данашњим приликама не само у европској привреди, већ и у Сједињеним Америчким Државама. Цене могу да буду остављене самима себи ' кад свега има довољно и у изобиљу. Тада се цене регулишу б^-чосом понуде и тражње. Али

живот кад настане оскудина у извесним артиклима ,онда настаје и велика опасност да мањак у роби изазове сувише велике цене, што доводи до једне социјалне неправичности у расподелИ, јер роба ностаје приступачна само онима који располажу великим новчаним сретствима, док би економски слабији сталежи били приморани да се те робе сасвим лише. У таквим случајевима оправдано је и са привредне и са социјалне тачке гледишта да државна власт ннтервенише као регулатор цена. НАГОМИЛАВАЊЕ НАМИРНИЦА - С обзиром баш на наше прилике, имали смо у том погледу Једно лоше искуство у бившој ^ржави. Ма да није било оправдрког разлога, јер се земља није налазила у рату, од јесени 1939 га до времена уласка немач ких трупа у бившу Лугославију у априлу 1941, гене су скочиле и до 200%>. Што су цене данас до ге ме ре подигнуте на црној берш. није само због оскудице у извесним артиклима, већ и због спекулативних разл^а. Услед ратног стања појавила се на тржишту све већа потражња робе, док је с друге страие много робе нагомилаве и искључено из употребе. Поред тога без дисциплине становништва и сарадње потрошача, власти нису у могућ ности да прикупе све оне количине рационираиих намириица које се у земљи проилведу, што би довело до много вгћих оброка при ралионираној расподели. Ма да су надлежне власти, тј. Комесаријат за цене и наднице и полицијски органи применили доста оштре мсре, ма да ,?е вели ки број шпекуланата и нрнсберзијаиаца кажњпвзн Казнама које су некад достизале огромне суме и домзнле чак до милион динара ,ипак се још није успело да се цриој берзи стане потпунс иа рут, Псшто је прошла година завргаена билансом од 12 милиона дичара и 63 године укупнНх казни, ова година настављена је новим крупним и ситним случајевима шпекулације и недозвоље^е ^родаје.

Међу највеће шпекулације у последње вгеме срада пословање са гасом, сахарином и закидањем на мери од стране продаваца кс :-ролис2них артикала. Једна четворка која је радила са гаоом ухвићена је и строго каж њена. Међу њима налззе се бео оградски трговци Жарко Белић из Охридске ул. 11 и Васа Парезовић, који су кашњени са по Г^ООО дин. и по 30 дана затвора. Као поср^дник при продаји кажњен је ,зго из Петроварадинске ул. 11 А са 30.000 дин. и 15 дана затвора. Лимар Михајло Стојад-чо"-* ,.з Драгачевске ул. 14 кажњен : е са 15.000 дин. и 5 дана затвора. Ухваћена је једна тројка која је обављала недозвољену трговину сахарином: келнер Наим Кадић кажњен је са 25.000 дин. и 30 дана затвора, први саучесник Радмило Стефановић, трговачки путник, са 20.000 дин. и 25 дана затвора, а други саучесник Павле Гајић, такође трговачки путник, са 15.000 дин. и 20 дана затвора. Због недозвољене продаје говеђег меса кажњени су месар и$ Малог Мокрог Луга Илија Јефтић са 25.000 дин., 30 дана затвора и 2 недеље затварања рад ње ,а бакалин из ВелиКог Мокрог Луга Никола Богдановић са 20.000 дин., 25 дана затвора и 2 недеље затварања радње. Старинарима је до сада посао ишао ванредно добро. Може се чак рећи да је после рата ова трговина највише процветала. Међутим, власти су решиле да се мало умешају у то послрва ње. Резултат није био нимало задовољавајући за старинаре. Највећом казном кажњен је Максим Динић из Краља Алек сандра ул. 45, који је због неистицања цена и продаје изнад прописаних цена платио 12.000 дин., поред дана затвсра и недељу дана затвараша радње. Сељака-пилићара из околине Београда који продају робу кришом по капијама има увек доста Они су хватани и кажњавани због продаје сланине, сувог меса, млека, сира, брашна, ораха, телетине, масти, саламе, хлеба, живине, кромпира, пасуља итд. Пиљари такође. настављају да се баве такозваном продајом „испод тезге". Њихови артикли били су углавном воће и поврће.

Путеви ка новом европском поивредном поретку

5*

- #

Огдас рвг. С. Вр. 3148 ол 31 морта 194».

Кад је реч о све новим етапама преко којих одмиче привредно организовање европског простора под немачким воћством, рад који почива на правим интересима европских народа и на самим природом даним условима, није згорег- пре свега ук^зати на признање са енглеско-америчке стране. И поред тога што у том табору привредна питања и даље процењују са капиталистичког гледишта ин дивидуалне иницијативе, кретања понуде и тражње и компаративних произвођачких трошкова светске пијаце, и поред тога и!то ће коначни успех немачког рада на аутохтоном привредном уређењу Европе омести односно потпуно осујетити енглеско-америчке снове о будућој светској пијаци на којој би лондонски Сити и њујоршки Уол Стрит играли улогу макар приближну ранијој, многи енглески и амерички гласовЈЈ, ако пређемо преко садашњим ратом усуговљених јалових фраза, значе неоспорно ппизнање великих немачких успеха на том пољу. Енглези сад, на ппимео, већ отворено признају стварне и трајне успехе немачке привредне политике на Југои-току. коју су раније оглашавзлп „политиком од невоље" и коју су узалуд покушавали да омету. на пример преко злогласн" г „Тсговачког друштва Уједињене Краљевине". Као што је привреднз политика на Југоистоку која је дала већ толико коНкретних резултатл. била узор за наредне етапе, V ралу н а саздавању новог евоопског привредног простора, тако су у појединостима н поједини уговори који чине беочуг .е садашњег привредног поретка на Југоист'.ку а V првом реду немачко-румунски тпговинскц уговор од 23 марта 1939, послужили као модел за уговоре са доугим европским дожавама. Привредна политика коју је Немачка гош 1933 године отпочета на Југоистоку. довела је тећ дп.нас до стваозња систем? чо?и ппужа рани,!е неочекиване м^.ксималне колисти и произвоМчу и потротачу, и извознику ч уво^нчку. Ппактични та1 ра." .. Н ^ ујитво за Јкгоиср.чпопу", ко'е се развило V неки "ентап ..илеђцог клирин-т" рп бе»бпо.( питањч ко ; а ин- Тттгптт^-т 'Л.тттт, ТЈ-.гч^чтту^ Плански рад на усклађивању општих привредних интереса у о пг1 еђеном простору, то се не може довољно нагласити, никако не значи искључење приватне иници.јативе. И:ко тај рад условљава стварање неопходних центоалних дожавних и других 'авних устгнова, у њ.ему су видну улогу рдиграле и још одигрчвпју велике немачке фирме ко,'е су се са пуно разумевања поилг».годиле новим задатч-тма. То 0бе?бећУ : е том ооганизатооском ~"пу сву пст^ебну гипкост. Велику улогу у том раду играју у њему поједина важна средишта која су, било просто по свом геограсћском положају и садашњим саобраћа : ним условима важне складишне. претоварне и посоедничке базе за раз мену добапа измећу Великонемачког Рајха и Југоисточне Евоопе. Само се по себи ргоуме да V тој систематски распоређеној мпежи великих посое тничких поетоварних и склздишних база на'главни!у Улогу игра Беч. Наоочнто је важна улога Беча на пољу немачког увоза из "'гоисточних земаља. По самој приропи стваои, увоз је конпентоисчниш него извоз за те земље. Та оазуме се не значи да V тој размени немачки извоз за Југоисток није еквивалентан увозу. Све извозне обавезе поема Југоистоку стриктно се и о року чстп*лну. Ме^утим, равномерна обострана корист од таквскг уређења трговинске размене ивмећу Ве-

лике Немачке и Југоиеточне Европе не огледа се само у тој уравнотежености по количини и (вредности) онога што се даје н онога што се прима у замену за то, већ и у чињеници да овај плански рад знатно доприносн подизању стуџња и приноса пољопривреде на Југоцстоку. Довољно је ако укажемо на пример Бугарске која је у вези са све боље систематизованом разменом добара са Немачком извршила поступно престројавање свог извоза пољопривредних производа те сВе више изврзи производе веће вредности и рен табилности уместо производа код ко.јих је количина била у несравмери са вредностима. Из тога проистиче све већа рентабшшост пољопривредног рада и све даље подизање ступња живота пољопривредног живља, одто опет претстарља појачање куповне снаге 1 за увоз. Уговор с Румуншом опет је најречитији доказ за чињеницу да нови односи не само што не успорава.ју већ напротив помажу тежње земаља Југоисточне Европе за цндустоијализацију на оним пољима, на ко.јима она има трајних услова за опстанак и даљи развитак. Разуме се, међутим, да код просуђивања таквих питања мора да одлучује интерес целине, интерес велике зај-еднице коју претставља дотични привредни простор, а у извесним питањима и општеевропски привредни интерес. Без воћења рачуна о Том општем и скупном интересу, у крупним, одлучујућим питањима не би могло бити ни коначног саздавања новог привредног поретка који већ сад пружа толике користи свима који у њему учествују и који се све даље шири на европском континенту, учвршћује и усавршава. Што се тиче индустрије за прераду извозних производа са Југоистока, в-одећу улогу у В&ликонемачком Рајху играју таг кође Беч и Доњедунавска жупа где је концентрисано до 70 °/о свих немачких фабрика које се искључиво баве тим послом. На првом месту то важи за предузећа за прераду уљарица из Југоисточне Европе. Беч је такође најважнији центар за стручно цјколовање новог трговачког нараштата, који треба што боље прилагодити но вим појмовима, схватањима, методима и циљевима. А сад већ толико поодмакли и консолидовани, практичним успесима прокушани привредни однос између Великонемачког Рајха и Југоисточне Европе претставља огромну практичну школу, велики узор и велики извор искуства за сличну изградњу других европских простора који сви 'заједно у све већој мери сачињава.ју општу и складну велику привредну заједницу европског континента који не жели, неће и не може више да буде поприште капиталистичких и експлоататорских подвига туђих прекоморских сила које на том континенту немају нИкаквих права ни оправданих привредних интереса.

(