Српски народ

г

Значај конзервативне мисли Поставили смо себи за задатак да у светлости епохалних збивања усвету и у патњама националне катастрофе испитамо нашу прошлост, људе, догађаје, мисли и осећања који су нас водили и руководили, у жељи да утврдимо узроке нашег слома и да одаберемо позитивне вредности, на којима вемо зидати нашу бољу будућност. У том циљу у области интелектуалног рада и књижевног стварања ми смо покушали да извршимо извесне потребне ревизије, нове процене наших вредности, трудећи се да објективно, имајући пред очима само интересе српског народа, поставимо свакога на своје ^есто, Данас, поводом стогодишњице рођења српског државника Милутина Гарашанина из познате породице, која учествује видно у јавном и политичком животу Србије готово у току целога прошлога столећа, хоћемо да у неколико прикажемо његову мисао и његов рад, који само малим делом припадају књижевности. Док се не утврди неп^истрасно улога и значај конзервативне мисли у развоју српског друштва после ослобођења, ми бисмо хтели за сада семо да скренемо пажњу овом приликом на пристрасност и тенденциозност, са којом је она претстављена и које су ометале да со види прави њен значаЈ. Анархично-демократска демагогија, пренета са Запада у једну примитивну средину у своме идеолошком оргијању успела је да оклевета и замрачи све друге мисли и појаве. Тако је конзервативна мисао била изједначена са реакцијом и насиљем, оцрњена ке може бити горе и онемогућен сваки њен утицај. Ме-ђутим, данас, после неуспелог експеримента са демократско-партиским системом, који је код нас дао такве штетне и негативне резултате, са више разумевањз може се посматрати змачај конзервативне мисли, која је можда више одговарала духу и традицијама српскога народа. Мзсто наглог скока у либерализам и демократију, који су се брзо извргнули у рушипачку демагогију и разуларени партиски живот, српском друштву на прелазу из патријархалности у модеран ток живота конзервативна мисао могла је да буде од велике користи и да му уштеди толике трзавице у прошлости. Али идеолошко секташтво и партиска загриженост тако званих демократских претставника спречила је ову природну и постепену еволуцију Србије, одбацивши конзервативну мисао, навзљујући на њу море лажи и злонамерности, под којима је она поклекнула и није успела да изврши своју мисију. Дзнас после кобних последица, кој*з је изазвало завођење демократско-парламентарног режима у свету и код нас, у светлости постигнутих резултата националне револуције у великим европским земљама, наша прошлост појављује нам се у другој светлости. Сада нам остаје да, свесни заблуда и предрасуда прошлости, одбацимо сзе грешке и заслепљености, и да прихватимо све здраво и трајно као саставне елементе праве српске мисли, која извире из наше родне груде и народног духа кроз векове и која ће оаображена потребама и условима новога времена донети интелектуални и духовни препород Србије, У том смислу сматрали смо да је било потребно привући пажњу на дело Милутина Гарашанина, које је у своје време партиска загриженос|Г толико запоставила, предлажући историчарима наше историје и нашег културног живота да га најзад поставе на своје место и тиме изврше дело правде.

у1Сс

Милутин Гарашанин учитељ српског конзервативизма

Један од неоспорно запостав,љених је и Милутин Гарашанин. Као о министру, као о претседнику владе, као о шефу напредне странке, о њему се писало уколико се, хтело-нехтело, морало писати о нашој политичкој историји друге половине XIX века. О Милутину Гарашанину као о примеру ретке културне даровитости није се, или се није хте-

ровању да је и довољан. Штампана је реч корисна, али нека се не верује да је свака реч корцснџ зато што је штампаиа". * * * И код нас, ваљ*да као и свуда на страни, живот је, бар такосе не може тражити. Па и то мазваним својим врхунцима, друге половине XIX века, текао овако:

МИЛУТИНН ГАРАША1.ИН

(Ц^

ло писати. Д примере те културне даровитости, с преливима ка социолошком смислу, у пуној мери потврђује његова књига Дбколице: „Принцип броја је нужан, али не треба дати места ве-

Парламеншаризам

Ону фразу, о којој смо ту скоро говорили и којом се каже да је народ суверен, ту Је фразу народ српски купио али је није платио. Такве тековине не добијају се оабе. То је врло скупо и исплаћује се довека и то у оној монети што се зоке. парламентаризам. Народ је суверен и има суве ренско право да сам зл себе законе ствара, онакве кчкви му требају и какви му годе. То је велика формула модерног ларламентаризма. На тој формули лежи цела зграда. То своје суверенскс правс, по сили своје суверенске воље, суверени народ пренаша на кога хоће. Он га за три године отказује и пренаша га, на пример, на „Ћуре од Жапско"; а једном простом операцијом гласања „Ћуре од Жапско" постаје суверен и законодавац. Дотле је све у реду. Али чим нови сузерен и законодавац уђе у скупшгину, он нема ништа прече него да, по сили своје суверенске воље, пренесе своје суверенско право грађења закона на седзм или осам људи, које"никад није

видео, за коЈе мучно да Је кадгод и чуо и који се зову министри. Њима ставља у дужност да праве и предлажу законе, а за себе задржава господски посао, да за три године само гласа, било то за, било против. Кад потражимо на крају на што се свело сувер&нство нароДУ, у парламентарној практици, онда излази формула: да мини-, стри праве законе, посланици их гласају ,а народ им се гшкорава. И да би слика била још потпунија, не треба заборавити да после ове операције у скупштини министри треба још и да врше законе, и над послаником и над народом, јер у исти мах, кад јр закон постао, наређено је министрима да по томе закону поступају, а свима и свакоме да му се покоравају! Овако ствар изгледа кад се сведе у свој најпростији облик. Али кад томе додате и све оно што посланика прати од његове куће до скупштине; кад погладате на све парламенгарне менгеле кроз кој'е му ваља на скупштини проћи, онда се ствар још јаче заплиће. Чим стигне на скупштину, одмах му ваља ићи у партиски клуб, па потписати или за-

крстити партиски програм; па се подврћи партиској дисциплини; па признати партисКога шефа и за њим ићи. При сваком том акту треба му по неку мрву од евога суверенства окрунити и кад већ једном отпочне своју посЈЈаничку .улогу у скупштнни, онда је од суверенства чист, као од мајке рођен. Једино што му за три године његова бављења на скупштини остаје то је суверенско право, да, по команДи свога шефа, гласа свуда и у свакој прилици — и ту је крај. Све остало отишло је на програме, на дисциплину, на шефа, на већину, или на мањину, а један добар део и на необавештеност, на незнање, на неискусност, на глупост, на простодушност, а. разуме се да и несавесност — ако јој се само може — неће пропустити да свој данак наплати. Све то ваља у готову платити својим суверенством и тек се онда ствари дотерају дотле,. да два, три или четири човека, који се зову шефови странака, могу у скупштнни радити, решавати и наређивати што хоће и што им на ум падне! (Из књиге Доколице од М. Гарашанина, издање С. К. 3.).

Политичка мисао. Научна мисао. Уметничка мисао. Научна мисао ишла је етазом напора на умножавању поретка законитости у појавама стварности; уметничка миеао кретала се стазом тзкозванбг инСпиративног превасхођења стварности. Међутим, српека политичка мисао друге половине XIX в?ка није ишла једном већ двема пута/ њама; није била Ј 'едномислеца већ двосмисаона: ишла ј 'е и путањом прилагођавања датим животним условима, и путањом етва рања нових животниј ? услова. Насупрот развоју полИтичке егзалтације Милутин Гараша^ин стајао је на бранику политичке кристализацнје: „Поред сваког политичког принципа стоје по један или више сОфизама и вребају згоду да се у приццип увуку. Један оД најобичнијих софизама састоји се у томе да се принцип раавуце и преко оних Граница у којима је истинит". Та Гарашаџинова мисао била је мисао-водиља не само напредне странке, већ уопште читавог конзервативног духа у нас. Та Гарашанинрва мисао, снагом своје животне каквоће, постала је и остала нека врста сабирне монаде, од које нису бежале нити беже честице које било политике, честице које било социологије. Исконска једрина чувалачког нагона само ј 'е раванила пут којим је текла и протекла културна даровитост Милутина Гарашанина. Није ствар у томе што се о Гарашаниновим Доколицама рекло ,,да се њима хтело ући у анализу политичке идеологије демократских претставникд, тражиле њене слабе тачке", ил што се у њима „откривају понеке карактеристичне особине нашег друштвеног и политичког живота". Није ствар ни у томе што се у Доколицама, како кажу, „пбказује моћно развијер посматрачки дар, налазе живи, пластични и узбудљиви описи предмета и појава". Тога свега било је и пре- било и после Доколица, било, дакле, дуж целе такозване српске политичке прозе, али је важно то да се у њима налази нека врста виолинског кључа за проу* чавање арије српског конзервативног духа у свој његовој државној организацији Стара ј 'е истина по кој'ој * се каже да се задатак, смисао и опстанак једнрг народа не може замислити без јасно одређеног идеолошког става. да је тај став нужаи ј 'ер су нити исконских веза између целире и делова, између глабара и грађана, одавно прекинуте, морални и друштвени нагони знатно утрнули, па према тбме и да је политичка егзалтација подобно сретство за уклањање старих и довођење нових животних ПрИЛЈЈКа. Доколице Милутина Гарашанина потврђују другу, опет даз« НЗШњу иСтину, да се задатак, смисао и бпстанак једног народа не може замислити без одрдаавања искрнске стварности расних рефлекса што се тиче прошлости, проверавања циљева што се тиче будућности — па према томе да је политичка кристализација уствари самоникла веза између предања и угледаФа. И такр, ј.оц! пре 50 год;Нна МиЛУТ1ЈН Гарашанин је јасно увидео да реално није исто што и рационално, да Историско није исто што и идеално, па је своја политичка размишљања успео и да уздигне на степен социол.ошкрг смисла: * „Зар јб чудо што их има који сасџим безазлено верују кад је слвбода савести неограничена, да је неограничеиа и слобода сваке савести: оне добре, као и оне рђаве; оне чисте, као и оне нечисте?" И може бити само зато што Ј'е оеетио и изразио разлику између грубог политичког акта и разумног социолошког такта, Милутин Гарашанин је, иако ретке Културне даровитости, намерно замрачен, Запостављен иако се за његове Доколице с правом може рећи да су уџбеник природног, урођеног, па према томе исконског конзерватизма, нагона разумног одржања.