Српски народ

II март

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

МИЛУТИН ГАРАШАНИН

т аииианак Свега тога не би било кад у овој општој борби за опстанак не би било људи који су за себе изабрали да буд^ министри. Јер, не треба предвидети то, да кЗогодшто има људи, кбји су изабрали да буду чизмари, асурџије и тестераши, иа да на тај начин проведу век и издрже борбу за опстанак, тако их исто има који су утанчанијег укуса и јЗче загрејани на пламену самопрегоревања и који су за себе изабрали мучни и неблагодарни посао да буду министри. Они, све оно што се ради, као и све оио штб се не ради, мере само према томе да ли им то помаже или џја смета да иостану и да остану министри, За њих оно,.што је Бог Пре толико хиљада година ,кроз оних седам трудних дана најпаметније створио то су: министарски фотељи. Без тога све остало не би му вредило ни . луле дувана. Јер да то Бог није урадио, шта би они могли на овоме срету и чинцти? Морали би провести свој век у зевању и чешању;, за њих се можда не би чак ни знало. Управо рећи могли су.се и не родити. Истина је да би, по крајњој мери, могли и они плести асуре и.стругати дрва; али зато, они немају укуса, а друго, за такве ствари дао их. је. већ Бог и бдвише. Не трсба .никоме отимати комад од кога живи. Још је праотац Мојсеј рекао: „не.дирај у туђе".. Тај тестераш има цигло два права; о ; ба су неоспорна, значајна и зајемчена. .. Прво му. је право да гдаса у корист једнога од оних, који" хође да буду министри;'а друго мује право, Да без икаквих ограничења : и сметње тестерише дрва кад .год му се то ср-. цу прохтело буде, И што је.најузвишеније и најпл.еме.нитије код оних, кбји су на себе, и пред Богом и пред људима, узели свету дужност да пошто пото. проведу овај кјјагка је, гвто су на оваки п^.т пдкренули најчистијим духом слмопдрицања, те да амалии мбже безбедно и; даље амалксати, да ла» ђар може лети сцокојно ; вући лађе, а зими без бри1 Ј е цркавати од глади; сви пак заједно да могу уредно и без сметње плаћати порезе и прирезе држави, кад их од њих затражи. И за све то они од народа не траже ништа више него да у три годиие дана једанпут даде свој суверени глас .једноме од њих. За да,ље њихова је брига- Народ треба само да их попне на фотеље и на њима подржи. Кроз Три године пишу се програми, кроје се чланци, трчи се, тумачи се. обећавл се, па богМе ■ оиима, који су тупоглави те Ие могу одмах да схвате оводико самопожртвовање, малб се. и поприпрети; па се осим тога критикује, па се јавно виче, а поверљиво шапуће, па се диже плева на ветар и уз то још триста других белаја. И то све само зато, што је Брг, кад је стварао министарске фотеље, истина наредио да може један човек на два фатеља сести, али је тотално; заборавио наредити,. да се лвојица могу на једанпут у .један исти фотељ да сместе. Много министара,. а мало фотеља у томе је сва мука.

.(Из књиге. Доколице од М. Г.арашанина, издање С. К. 3.).

КАТЕДРАЛА У ФРАЈБУРГУ Катедрала у Фрајбургу, саграђена од црвенкастог пешчара, један јв од најсјајнијих културних епоменика средљег века којнма се може похвгпити немачки народ. Западни главни торањ ове диане цркве, са својим јединственим, филигранастим врхом, претставља симбол, дику и понос града Фрајбурга. Катедрала, која је посвећена Мајци Божјој, претставља огледало мена у стилу и уметничком изразу које еу се низале у тону три столећа. На слици: горе — катедрала; доле — фигуре апостола Павла

НОВА ТЕКОВИНА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ РУКОПИС о икони СВ. БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

АРХЕ ОАОШК А ОТКРИЋА НА КРИТУ У западном делу острва Крита откривена је једна палата из другог века пре наше ере. Палата се налази на врху једне планине и личи донекле .^а чувеме развалине у Кнососу, резиденцији легендарног краља Миноса. Палату је открила једна. немачка археолошка комисија. Ова комиеија открила је недалеко сд Апесокариа, на.Криту, једну псћину из неолитског доба у кој је нађено доста занимљивог материјала' за студираље критског становништва.

УМРО ЂОРЂЕРИ КСа Л 'РИ У Риму је, у 70 годими живота, преминуо угледни италијанск књижевник Ђорђери КонТрИ. У ТО'Ч' свсг плодиог живота објавио је двадесет романа, десет збирки песама, шест позоришних ксмада и безброј књижевних и критичких студија.

ИЗЛОЖБА ВИЛКЕА И ХАИСА ФЛИГЕНА

РИМ КРОЗ ВЕКОВЕ На иницијативу Заврда за рим

У минхенској Градској галерији отворена је изложба посвећена успомени два знаменита уметника који тттичу из Северозападне Немачке, али који су : својим животом и радом били Јнераздвојио везани за граД МИн ' хен и духовно стварање -те „Атине на Изгру". ' Ерих Вилке је - био један о'д .. . ....... . . најбољих политичких карикатуске студије приређгна Је прва у риста нов -^ времедз> Његов . 0 низу изложаба под називом ; с име дсбро познато и оном Рим кроз векове. Ова прва из- деду наше публике коме су приложба посвећена је поступком стуиачниЈ " немачки шаљиви лиархитектбнском и уметничком' СТ °8 И; , „ . Ханс Флиген потиче из угледизграђивању Трга Навоне, нај- . не уметничке породице. ■ И отац већег римског трта, чуве.нбг из- и дед бшц су му сликари . И међу осталог са својим дивним они су добар део свога векачеемама. прбвели у Минхену.

Пре крзгког времена претседник Владе армиски генерал Милан Ђ. Недић добио је на дар икону св. Богородице Тројеручице, која је рађена по чудотворној икони маиастира Хилендара. Та се икбна иалази у хилендарској цркви, у игуманском столу. Пред њом иепрестано горе 12 кандила. Калуђери сматрају да икона упрзвља маиастиром, па зато и не бирају игумана, већ само проигумаиа. Икони указују све почасти које би припздале игуману. РСад им је потребаи игумаиски благослов, метаиишу пред иконом и целивају је у скрушеној побожностиУ Хилендару постоје многе легенде о нкоии Тројеручици, које објашљавају њен постанак и казују на који је начин манасгир стекао ту своју светињу. Те су легеиде записали побожни путници и иаучни испитивачи у својим списиМа о Хилендару. О њима се говори и у једној рукописној кшизи коју је набавила Народиа библиотека. Књига је писана у Хилеидару 1803 год. настојањем и трошком Симеона Хилеидарца, који је желео да је има за себе и зЗ свога учеиика Хаџи-Мзтеја. Платио је за њу 40 грошз. За толико је гроша продата и 1845 год. Купио је тада један искушеник маиастира Лешка. Књига се састоји из три дела, који сваки има своју пагинацију. Први део садржи „Чудеса Богородичина", педесег на броју. Затдм .дол.ази „Житије св. Василија Новог" од Григорија монаха. На крају је спис о икони Тројеручици, који је означен као 51 чудо Богорсдичино. „Жптије св. Василија Новог" је апокриф о животу с оне стране гроба, па је због тога много преписиван и читан код нас у средњем веку, а и доиније. Један рукопис са тим житијем читали су Рајчин Судић и Кијевац у тамници ћесара Војихне, који их је затворио ^ничим кривех". У Рајчиновом запису, измећу осталог, пише: „Ох, ох, што ми је тужно

у тескоби овој и у смраду овом. Туго, тужице! "Га ову немам коме исповедати но теби, Косенице, мајко Божија, изнеси нас из ове напасти..." Прича се да је икона Тројеручица једна од четири Богородичиних икона које је изрздио јеванђелист Лука, На питање св. Луке Богородица је одговорила дз јој се свиђа икона и положила је на њу своју руку. Отуда на икбни три руке, по којима је добила свој назив. Тако пише у спису о Тројеручици. А из Хилендара потиче и друкчНја легеида, да је трећу руку нзчинио од сребра св. Јован Дзмаскин из захвалности што му је та Ботородичииа икона исцелила отсечену руку. У спису се кзже да је икону св. Сава нашао у Дамаску кад је обилазио света места. Даровао је њу своме брату краљу Стевану Првовенчаном да се у р.атовима .носи пред српском војском. Икона је помагала Србима да побеђују многобројније непријатеље. За време краља Владислава бк* ла је погођена зрном из пушке. У то доба није било иушакз, али то писац није знао, пз зато описује како је зрно погодило десно раме Христово и како је потекла крв. Кад је Милутин обновио Хилендар, икоиа је сама дошла у манзстир. Од тога тврђења у списку о Тројеручици разликује се легенда која се обично причау Хилендару. По њој се икона појавила пред шнасТиром бнда кад је изумрла династијз Немањића.

ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА МУЗЕЈА ЗА ПРИРОДНЕ ИАУКЕ У МИЛАНУ У Милану је, у присуству прет ставника државнИх власти, прет ставника фашистичке странке и многих угледних личност из иаучних кругова свечано прослављена 50-годишњица постојања Музеја за природне науке.

РЕПРИЗА ИИКОЛАЈЕВЕ ОПЕРЕ ПОСЛЕ ЈЕДИОГ СТОЛЕЋА • Берлинскз државна оперз извешђе ових дана репризу Николајеве опере Повратак изгнппика (као.сиже служи легенда о Еноху Ардену). Ова репризЗ долази равно једио столеће после премијере. Наиме, опера" Повратак изгнаника .први,. пут је. приказана у миланској Скали 1841 а ззтим, из осиова прерађена, у. Бечу .1843' године.

ЗИМСКА ШЕТЊА Измамила ме белиџа снежних сметова од зоре још што се у тнџјини гомилају на но.ц>има без жетве, у шумама без птица. Хбдам опрезно трагом ишчезлих светова звериња ситног, бубица што ткају у мирисним јулским ноћима песме без граница. П ■ ' Газим дубоко преко беспутног, невиног покривача. Под стопалама, осећам, крха се невидљиво грање олујом кидано са ст^бала без листа и цвета још у октобру, месецу незадржљивог плача за сатрвени живот чистог биља, за његово умирање уз слапове грозничавих киша и неодољивих сета. Огрћем се тишином као ледним хермелином; она стоструко јача пробуђена чула слуха. Издалека ми се прикрада жубор скривени невидљивог поточића што гмиже долином и успаване буди зимске сањарије ■ духа са страшћу што запљускују зид маглени. Можда то недокучним висинама струје криии дивљих, срчаних птичјих јата која стреме у таласима без застоја и броја земљи где свићу светлији видици? Зар мене.та жеља слатка више не захвата: и Ја да једном стигнем у крајеве блиставих боЏ? В. Д ФИЛИПОВИЂ