Српски народ

Страна 12

СРПСКИ НАРОД

13 март

Поводом 50-годишњице Крумбахерових византолоџЈКих напора Србија и Византија

ВИЗАНТОЛОГИЈА

ш Пре 50 година, захваљујући Карлу Крумбахеру, сјај и величина Византије поново су стали у нрви ред. Давши чувену Историју Визангинске Књижевности, ствојјивши у Минхену прву катедру за византологију, Карло Крумбахер у свом часопису, Византински часопис, објављује Европи шта и колико она дугује култури Константинова Града. Дуговали су и дугују такорећи сви, па дугујемо и ми. Од Галије па до Урала, дуж европске и дуж афричке обале Средоземног Мора, утицај Византије трајао је вековима. То

стичка суштина имала одблесака и у скромним монашким интелигенцијама Доментијана, Данила, Теодосија. Кад је внзантиско сликарство остављало своје трагове у Кијеву, Венецији, Риму, Равени итд. — бзакако да је на својствен начин блистало и по монументалним фрескама српских манастира. Јер византиска култура била је жива, органска, ств^ралачка, те и сада, када је нема више, и сама успомена на њу у много, чему активише европску свест. * Што се нас Срба посебно тиче, Византија нам .је активирала

огромно царство Средњега Века, хришћанство и државотворство.

века ко.|и Је утрнуо када Је утрнула жижа тога царства — Константинопољ — сасвим природно да је, као и друге, мал те не обујмало. и нас Србе. Лежећи такорећи уз срце његово, Србија.је из пепосредне, прсне близине, слушала најприсније огкуцаје византиског колоса. ■ Јер Византија је била не само велико, већ и органско царство. Њеи управни, правни и интелектуални систем . не само да је идејно зрачио, него је просто прожимао колективе до којих је својим моћним огранцима допи-

Но српски ратар, ценећи временско првенство културе која је цвегала у Константинову Граду, није био слепи и беспоговорни послушник, већ је своју религиску културу усавршавао нреко својих људи, преко свога језика., свога живописа — своје цркве. * Неоспорно, и Срби баш као и толики други, много су дуговали Визачтији. Тај сјајни расии мозаик Средњега Века, тзј ' ваљда први расрао. И није чудо што и ми Ср- кошни цвет Евразије, духовно и би, деЈ "ство византиске културе материјално зрачећи више од носимо као дејство првог исто- хиљаду година, умом и руком

риског организованог надражаЈа. Кад је Јустинијанов кодекс та невероватна јуриспридентна архитектура -^-лфеко цара Отона III, цара Фридриха II Хоенштауена,. па преко Луја XIV, ног српског итд:, дејствовао тамо-амо по Ев-

утицао Је миого и траЈно. Али срцем не. Византиско срце није се коснуло српскога срцз. Јер народно песништво скромратара, свој"ствених

НА СВИМ ПОЉИМА ЧИСТЕ И ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ КОД СРЕДЊЕВЕКОВНИХ СРБА, ОСЕЋА СЕ ПРЕРАЂИВАЊЕ ВИЗАНТИСКОГ СТИЛА. ТО ЈЕ СЛУЧАЈ И С НОШЊОМ НАШИХ ВЛАДАРА, КАО ШТО ПОКАЗУЈЕ ОЗА ФРЕСКА ИЗ МАНАСИЈЕ. НА СЛИЦИ ЈЕ ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ , (Снимак Музеја Кнеза Павла)

културних размера Је толиких, ропи, сасвим је природно да је да такорећи етички пирује над морао имати трагова и у срп- дубодолинама византинске ариском срвд^њевековном' ззконо- стократске немзни, давству. * Ако је штедрост срца нешто Кад је (Платонизам, тај префи- најбоље подељено у свету, онњени интелектуални систем уни- да је српско народно песништво иницијативи, верзитета у Константинову Гра- дало човечанству свакако много Захваљујући ну, завладао Италијом, инспири- више, но што је српско средње-

Византологиј« или Византинистика (немачки писци сматрају овај други израз подеснијим) јесте сразмерно врло млада наука. Јавља се као више или мање независна научна грана тек у другој половини XIX столећа, у пр вом реду захваљујући немачкој

вековима хуманистичког школског система, по_ , знавање старог Рима и класичне сао Тому Аквинског, итд. — ни- вековно државотворство прими- р рчке> ЊИХ овог језика, поједије чудо ако је његова идеали- ло од Византије. ности њихове историје и култу-

ВИЗАНТИСКИ УТИЦАЈ .НА НАШЕ СРЕДЊЕВЕКОВНО НЕИМАРСТВО НЕОСПОРНО ЈЕ ВЕЛИКИ, АЛИ ПРИМЕР ГРАЧАНИЦЕ НАЈЛЕПШЕ ПОКАЗУЈЕ КАКО СУ СРБИ, З.ИДАЈУЋИ НА ВИЗАНТИСКИ НАЧИН, ИПАК ДАЛИ ОВОЈ ГРАЂЕВИНИ ОБЕЛЕЖЈЕ СВОГ ДУХА, СТВАРАЈУЋИ ЧАК У ИЗВЕСНИМ ДЕТАЉИМА ОСНОВЕ ЈЕДНОГ СРПСКОГ СТИЛА (Цртеж Љубе Ивановића)

ре било "је зашло далеко ван научних кругова, у шире образоване слојеве. Ближе околности живота и развоја Источноримског (Византијског) царства, које је у неку руку било наставак и Рима и старе Јеладе било .је дуго обавијено маглом, кој"у дефинишемо речима „Средњи век". Али ставши најзад на ноге, византологи.ја или византинистика доста се брзо развила и стекла је велики број заслужних и плодних својих апостола. .За нас је Византологија од нарочитог значаја, не само због тога што су: 1) средњевековна немањићка држава и њена култура, по ^турњу равна култури западних земаља, биле основане на византијској подлози и 2) што данашња византологија, по мишљењу већине њених поборника, треба да обухвата и рад на изучавању историје, књижевности. уметности и уопште културе земаља које су припадале византијском културном кругу, дакле и немањићске Србије. Ово је мишљење нарочито истакнуто на Византолошком конгресу у Београду, у рано пролеће 1927, који је претстављао леп културни успе-х наше земље и уопште један од најимпозантнијих међународних састанака које је доживео Београд за две деценије између два светска рата. Том приликом одано је и признање нашим угледним научницима на пољу Византологије, нпр. проф. др. Николи Вулићу, проф. Анастасијевићу, проф. др. Острогорском. На том конгресу наш .ТИ су се на окупу у Београду водећи византинисти из 14 земаља, на челу са тад наЈ"угледни.јим прваком те научне гране, Шарлом Дилом, француским научником. Конгрес 1927 створио је нове уске везе

ше махова истакнути немачки византолози долазили У Београд, где су неки од њих одржали и врло успела предавања. ч ф _ * * Немачка наука може се ематрати и оцем византологије, која је коначно скинула вео са „тамног" средњег века, са поједкности живота старе Византије која је, поред свих својих негативних страна била огроман кул* турни чинилац у историји људскога рода. I Почетак ВизантологиЈ'е или Византииистике као засебне науке^, везан је за име славног Карла Крумбахера. Крумбахер 'је рођен 23 септембра 1856 у Кирнаху код Кемпте« на у Горњој Баварској. По студијама и по првој фази своГ научног рада био је филолог. У: току свог филолошког рада уду« био се у проучавање средњевековног грчког језика („ромајског") који је у Визаитији поступно потиснуо латински службени језик. Тај рад га је довео у све непосреднију везу са византијском књижевношћу. Појава прве књиге његове И* сторије виЈнантијске књижевно* сти 1891 године (последња књига изашла је 1897) претставља коначни преокрет у раду Крумбахера који се сад потпуно посвећује византијским студијама, Минхенски универзитет му отвара нарочиту катедру за ту нову научну дисципли^у. Године 1892 оснива у Минхену Византолошки часопис, први те врсте у свету, око кога убрзо почињу да се купе нови радници на тој још необрађено.ј научној њиви, из Неч мачке и из иностранства. Кад је Крумбахер умро,' 11 децембра 1909 у Минхену, већ је у свим просвећеним земљама постоЈ "ао круг научних радника, који је прихватио његова научна схватања и кој и_ је искредо ожзлџа „оца византинистике". ТТ ГЖ' београдском конгресу, 1927, чуле су се лепе и заслужене речи упућене успомени великог немачког, научника. Међу Крумбахеровим следбеницима истакао се поред осталих нарочито ирски научник Џон Бењел Бери, рођен 16 октобра 1861 у Монегену у срцу „Зеленог бстрва". Као младић од 28 година истакао се својом Исто• ријом Источнаримског царства, 375 до 800 године. Овај и други научни успеси прокрчили су му пут до катедре нз универзитету у Кембриџу пут који у Енглеској ниЈ 'е био лак за национално свесног Ирца. Међу 'научницима који прихватише Крумбахеров аманет до сад је најзначајни.ш већ поменути Шарл Дил, стуб Београдског конгреса 1927. Дил је рођен 4 јула 1859 у Штрасбургу. Иако само три године млађи од Крумбахера, тек је много доцније од њега продро у највише сфере научног живота, а још доцније се специализовао за византологију. Тек 1907, дакле две године пре Крумбахерове смрти, Шарл Дил је постављен за професора на Сорбони. Са својим најистакнутијим делом из области Византологије, Дил се појавро тек ,после првог светског рата, 1921, кад се појавила њеГова Историја Византијског Царства, носле које се 1924 појави дело Визан• тија, а 1925/26 Приручник о византијској уметности. Други један угледни учесник Београдског конгреса 1927 и у« једно велики пријатељ нашег народа био је трагично преминули румунски државник, књижевник и научник Никола Јорга. Јорга је рођен 17 јуна 1871 у Ботошаниу, у Молдави (Карабогданској). Истакавши се на многим пољима као омладинац, постао је у врло младим годинама (већ 1894, одмах по завршеним студијама) професор универзитета у Букурешту. Написао је Истори }у румунског народа, Историју ру

између наших и немачких науч- мунске књижевностш и капитално ничких кругова. Захваљујући дело Историја осмшплијског џартим везама, и доцније су у ви- ства.