Српски народ
У| март
СРПСКИ НАРОД
Страна 13
РАДОСЛАВ ДРАГУТИНОВИЋ ГШ&ом $есаШ<џи(мшир аџ песникобе шрти
Ових дана навршила севећ читава деценија од изненадне и преране смрти Радослава Драгутиновића, једнога од најдаровитијих претставника модерне српске лирике. То нам даје повода да обновимо успомену на овог нашег талентованог песника, који је умро већ у својој 29 години, али који је не. само обе-
МОТО АМ0Р030 И у сну сам те нашао, давна, видео снова зене ти драге, ко удар цитре звониле су биле речи сестринске, дрхтаве, благе. Памтиш ли с колико љубави ти гледах малене руке и свилени скут, кад очи моје иежно су збориле невином молбом први пут? Где смо се нашли? Где волелд, где? Где ли певали о срцу и цвету? Сретан, по пољу, ја често лутам у неком плавом, минулом свету.
гост. То осећање изразио Је у својој поезији, Како га је изразио? Тај и сувише фини и отмени дух, који је био створен за доба трубадура ,а не за данашње доба, није ни могао да то своје осећањб изрази друкчије него на један тих, смирен и одуховљен начинОн већ по својој природи није био бунтовник и зато није ни могао да изрази свој бол и своје очајање, због неправде у свету, на начин пун пркора и претње, стиснутом песницом, подигнутим тоном и шкргутом зуба. То не би одговарало његовој природи: мекој, отменој и благородној. Он није умео да виче
ћавао леп развој у будућности, се врло похвално. На основу о- — он је говорио само шапатом. него је и оставио за собом читав вих збирки обележен је Драгу- Он није умео да се тресе од пла-
низ песама, које ће му обезбедити угледно место и у најрепрезентативној антологији мат дерне српске лирике. Рођен 1904 у Београду, Драгутиновић је и гимназију и Универзиует свршио у своме родном
тиновић за једнога од даровитих модерних српских лиричара. Драгутиновић је песник бола и дубоке словенске меланхолије, песник сете и разочарења, песник несрећне љубави и потиштених живота, најзад песник то-
месту. Драгутиновић је изишао пле хришћанске сам илости и је са Филозофског факултета са свестраном књижевном културом
и солидном ерудицијом, коју је доцније, у Чешкој и Француској, на специјалним студијама, још више разгранао и продубио. Као суплент и професор гимназије служио је у Земуну, Суботици и Новом Врбасу, где га је и смрт затекла. Иако рођени Београђанин, одличан наставник и талентован писац од велике бу- : дућности, Драгутиновић није мо гао добити место ни у једном културном центру, него је морао служити у провинцији, као и толики његови старији и млађи другови. Драгутиновић је почео да пева ПЕСНИКА врло рано, још у нижим разре- РАДОСЛАВА Дима гимназије. Прву му је пе- дрАГУТИНОсму штампао Весник омладинаца, виЋА један мали ђачки лист, који је 1921 излазио у Чачку. Тада му је било тек 17 година. Као матурант ушао је у омладински часопис Венац, који је са разумењем уређивао пок. Јеремија Живановић, а већ као студент филозофије друге године ушао је
ча — он Је само дискретно утирао сузе. И сањао, сањао своју Азурну земљу... И слушао, слушао где Лишће пева... И то је била сва његова радост —> његова поезија... Поред песама, Драгутиновић је писао и приповетке, које је почео да објављује тек две-три нације. Нежног организма, о- године пред смрт. Последњу своставши још у детињству без јед- ју приповетку (Човек који је
МОЖДА ЈЕ ТО СРЕЋА До ових борова на високом брегу довела ме нежна девојка и снови. Још једно пролеће да досањам, Боже, још једну да видим расцветалу ружу. У тами ћу много пролежати дзна; пеџај ми, душо, ветре, водо, певај! Пролеће ће доћи, пролеђе већ стиже; жуборе ласте о сунцу и мору. На свету овом, бурцом и нерерндм, доста је да нас једно срце воли. Несрећан је свако ко љуби и живи, и ко се мучи и са псима бдри! До бескрајие ме среће обузело, до чудце неке освете иад собом, што ће ово небо пдаввти, без мене, над једнЏЏ дпвннм и незнаним добом. Девојке су тано Тихе, оци нежне; ја певам и сањам, ја живим и љубим. Како сам срећан, како сам усамљен у срећи својој! Пролеће њену донеће ми љубав; оиа, ко чежња, сусрвшће ме сама, у вцсокој трави, под звездама плавим, у ноћи, под круном белих јоргована.
дне узвишене филозофске резиг-
- * '«Ж ШШШш
ПОРТРЕ
од П. К.
ков друг и пријатељ др. Кирил отворено каже своје мишљење и Тарановски сакупио је све њего- д а га брани одважно и до краја. ве приповетке и објавио их је Уопште> он имао ^ у засебној књизи, са топлим и , срдачним предговором. чв Р стине и ^рабрости, особине Последњих година Дрзгутино- тако Р етке У наи >°Ј С Р® ДИНИ ' вић је писао свој аутобиограф- При том, увек је био позитиван ски роман Песникова младост и и објективан, активан и конљубав. Смрт га је затекла баш структиван, поштујући човека У када је дефинитивно завршавао човеку, готов да отворено и вди* таЈ свој роман, писан дуго, пажљиво и са пуно срца. Судећи по Р°КОГРУДО призна чак н своме одломцима, објављеним по часо- противнику све што му се треписима, Драгутиновић је у овом ба признати. роману дао не само себе, своје
идеале и снове, него и духовна стремљења читавог младог српског нараштаја, коме је и сам припадао као један од његових најдостојнијих претставника. Тра гичан је удес да овај роман још ни до данас није угледао светлост дана. Ни једна наша књижевна Ј^станова, ни један наш приватан издавач, ни једна наша издавачка књижара није се нашла побуђена да објави животно дело једнога од најталентованијих модерних српских песника. Навршило се десет година ол. преране смрти Радослава Дрзгутиновчћа, али празнина, коју је неумитнз коб проузроковала у нашем књижевном животу, још увек се болно осећа. Тек када се има у виду да је Драгутиновић умро у свој"ој ' 29 години —• у времену када други тек почињу да се формирају — затим, да је умро као писац са потпуно израђеном физиономијом као стваралац који је давао већ сасвим зреле плодове свога талента, тек тада може да се проце-
и у прзнати књижевни часолис осетљив, богат сновима који ниМисао, у коме ће доцније обја- кад нису постали јава, при том вити највећи број својих песама. велик идеалиста, иако увек поУбрзо је привукао на себе оп- мало скептик, Драгутиновић је шту пажњу и постао сарадник био свестан сазнања да ће му Српског књижевног гласника, најплеменитије наде остати неоЛетописа Матице српске и оста- ствареие, да ће му најлепше лих наших часописа. Занимљиво чежње остати увек само чежње је истаћи да је Драгутиновић и да га нико неће разумети, као заступљен са 10 песама у Анто- што је певао у својој лабудовој логији најновије лирике, коју је песми, написаној свега неколико уредио Сима Пандуровић и 1926 дана пред своју смрт: објавио у издању часописа Мисао. У истој антологији само је Тихо, као мој живот на свету Десанка Максимовић заступље- за мном, изнад љубави и цвеђа, на са 12 песама, док су остали моја чежња остаће ко звезда наши песници ушли са знатно мањим бројем. Неколико Драгутиновићевих песама преведено је и на стране језике. У јесен 1929 објавио је Драгутиновић своју прву збирку песама под симпатичним и за његову поезију ванредно каракте-
не руке, по природи ванредно случајно научио да мисли) на-
писао Ј'е неколико дана пре него споменути још и Драгутиновиће-
ни шта значи овај губитак за Најзад, потпуности ради, треба савремену српску књижевност,
што је умро и послао уредништву Летописа Матице српске, где Ј'е објављена заједно са некрологом о несрећном песнику. Оригинално замишљене и литерарно написане, ове приповетке су врло карактеристичне за правилније разумевање Драгутиновићеве стваралачке личности и за потпунију оцену целокупног шеговог књижевног рада. Песни-
ве есеЈе ' и књижевне критике, објављене по часописима. Иако Драгутиновић није имао довољно критицизма, нити Правог темперамента за критичара, он је > "' ггј!":.'. м с . .и с. v i имао не само лепу књижевну културу, него и жив, занимљив и духовит стил, чист и правилан језик и — што је можда најважније — храброст да о свему | ' I ■ \1 - г,'.-. : ) ^
осамљена, на вечерњем своду. Нежна душо, нерођена можда, лепе очц, којима не знам име, моја звезда нека буде ваша моја љубав и све моје риме. Драгутиновић ј'е знао да живи у доба, у коме песници, идеали-
ристичним насловом: Азурна сте и сањалице добро не пролаземља. Другу своју збирку, зе. Он је инстинктивно осећао Лишће пева, објавио ј *е после да кроз овај живот пролази као двагодине, крајем 1931. Обе су странац и да је на овој земљи збирке срдачно примљене и од само гост, али можда ни он сам књижевне критцке и од читалач- није слутио да ће тако брзо ке публике. Сви критичари, који проћи кроз овај живот и да ће су их приказивали, изразили су тако крзтко на овој земљи бити
ЊЕН ОДЛАЗАК На то је добра дошл а но/<. Ти си ми нешто тихо рекла, по растанку, можда, да ме чува §ји, и дан још који да ће нас ма када, дан: неба благог здружити ма где. Ти си ми нешто тако тужно рекла; руку ми топлу пружила; ни суза дала ми ниси кад замире моћ... Поље је лако трептало у злату кад си сетном мишљу заћутала, Боже! И на то је добра, добра дошла ноћ.
којз је у њему изгубилз једнога од својих значајнијих претставника. И нехотице нам се намеће поређење између Бранка Радичевића и Радослава Драгутиновић«. Обојица су били лиричари од расе, песници скрхане младости и неостварених животних идеалз, песници кобног предосећзња дз ће смрт закуцзти нз капији тек што се пролеће нзсмешило. Обојицз су били ззнесени п6< клоници свега што је лепо и добро у свету, тражили утеху у уметности и сагоревзли у племенитој. ствзралачкој грозници, не* милице трошећи себе и своју • снагу, да би остварили бар један део својих песничких планова и замисли. И један и други заблистзли су на небу српске поезије као блистави метеори, остављаЈ'ући за собом дубок и светао траг. И један и други је „много хтео, много започео.-** ,) 'Др. к, м.