Српски народ

Страна 2.

СРПСКИ НАРОД

13 март

Меџг&ш п џејлеџ јМе^џнаџо-џт^ СјмаЏ&§а

једно мје живео један рибар, најбогатији на целом приморју. Он: је од оца ц' деде наследиа чаробно саидуче, у коме је бно затворен дух буре. Кад би тај рибар исплов.ио на оно мест .о: где има највише рибе, бн би б.тварао сандуче н бесна олуја терала јо онда друге рибарске ла}је у пропаст или у бегство, а он сам би могао д.а ужива у риболову. Али. једног дана, кад је пло-' вно према месту 'зг.одном за риболов .постао је кестрпљив јер лзђа није напредовала услед н.«;<;Тац1ице ветра. Онда је отворио сандуче у намери да напуни ветром једра. Али' дух буре поцепао је та једра, сломио јарболи рибар ннје могао да- стигне до цн.иа. , Ој?а јапанска прича остварила се сада у' политИци англоамеричке коалиције. Пошто су 'Британија и њ"ен пријатаљ САД слабо напредовали према ратно-политичким успеснма, то су Енгдези отворили чаробно сандуче, у коме се налазио дух заанИ .доатни циљеви", и тај дух сада цепа дедра коалнције, кидл .коиопце и може да обари и јарболе. , »Прокпете ■ гранмце« Није лака ствар 'расправљати у, рату иитање ратних ; цнљева, кад не постоји. искрени ратни циљ који би бно привлачан за човечаиство, вса само с^бичие намере поједимих група.' Државе Тројног 1 Пакта не ^орају да улазе сада у детаљно одређивање појединости уређ.е«»а. света после рата: појединрстл не значе ништ-а. када' пред народима 'стоји огроман 1 циљ' и огрРмна иде.ја стварања- новог п-оретка правде и прш;ичности., Та идеЈа. значи да неће бити жртвоваша интереСа дедног иарода радћ крристи другог нарЈо'да"» Акб 'М Ве'ћ оати жртвов^а пшере. а, онда само ' за .дрбро целдкупџе м|»днице народа; СбцијаМ&а правда за ЉУде, која >е спл.! п<;гглла - сју снов живота' у урећеним зем.љама ,биће проширена у социдалну правду за пароде;* 1Сод таквог схватања циљева овога рага не може бити локалних тешкоћа у ; одрећиван.у права и дужности нојединих .држааа, ни сада. з? време рата ,ни по за.вршетку раТа". '" 1 ' ' " Код непријатељске коалиције не постоји напредна основна и^ деја, ко1а би одушевила учесннке те коалиције и омекцЈала себичнбст сваког од њих. 'Инцидент са владом Сикорскбг, која је нокушала да се договора са Сов'јетима о будућим границама на Истоку, рриказује крлико је опасно д.ирати границе у,' рату. Опасно зато што она.ј еИГле' ски систем грацица. који-еу они увели V Европи пре сто година, личи на кутију пуну јежева ниједан од њих нема мира од бодљи осталих јежева. ' Додирнувши питање • пољеких граница, Енглези су морали на захтев Москве да, опомс-ну, све емигран.тс.ке сендвич-вл.аде (тај надимак доЛИкује им зато гато живе од сендвича које њима с времена на вре.ме подели Идн, да би могле настави.ти своју дВкора.ивну егзистенцију). Сикорски је био принућен дл се извини Совјетма. Такозвана југословенска влада опет стоји пред ре. конвтрукцијом, јер де изазвала незадовољство Сгаљипа својим антибољшевичким ставом. Али те опомене Снкорског, Јовановића и„ других- Идчових.марионета нису биле најтеже, последице пуштања на слободу духа из чаробног сандучета. Затим је дОшло најгоре. БританиЈа је морала Нреко сво.дах. најутинајнијих, листова дз рррзнд Совјетима право на финсКе територије, на земље БалТичких земаља, на БееврабНју и на северни. део Иоана.ЛИта -виш.е, Енглези призцају соајетску пот,ребу Да добш'" теритооију која б.и Им. осигуоавала слободан пролаз Кроз Дарданеле. Ово није нож V срце. британске политике-— т.о су. два ножа. Прво, Лондон мора

да одустане од оцога шт.о је у току ето година "Сматрао "за начело свс.је медитеранске нолитике — затвардња Средоземног мора за оне тамо са седерне обале Црн.ога мора.. И друго, савез са. Турском не мбже да "се ; #агл'ћси' ; ' са : нздај6м : Т#јк'ке, "а мећутим та.ј савез де- - један од прннципа, на коме : се ,о,снива рзтна 'фантастика Каз^бда.нке и стварност Адане. ' Мокополки шферант ' Један деч создегскцх захтева више; нс мо;ка да се : . ЛискутУ.је : у ј Ц вцостц коалицЛ|е1: .8ахг6в : и су дост.авЈћевд 'у, Мо.еквп, -а -н-римљени у Лондону, , а ткм ћре у Башин.г.тону који се на,јвише. залаже за бољшевизацију Евроде. Каквих' ће бити јбцј захтећа, тб мо-жемо да наслутимо Из 'те чи-' •њенице шТо Стаљин см-атра еебе за јединог лиферанта ратнцх иа'пора, за мрнрполног лнсђер^нта, •и преМа томе, ззхтеваћ^ и' одговарајућу добит у случају" — рек-ли бнсмо -у нерероватном случају — дз коалиција доби.је.рат. Да би" нмао формЗлцо право за ;пос*пвљагее-' над6бимнијих : з^хтеаз, 'Огаљнн ае признаТе* ааслуге сда.јих с.авезника у поглед.у ратних рапрџа., . , „ . . Нови амерички посланик у Москви (или у Ку.јбишеву)'адмирал Стендли мзјавио де: Да. је он ; ' пажљиво прручрао срвјетску .штампу и ниСде иије на1пао нијед»V .НОТВДУ. 0 крлзчи .гш ИСПОРУ': ^ерог рат1ј.ог мат.еријала из Аме,, 'рике, нипј о пбмоћи од стране Игвеног крста, ни о доброчин ; ству, амерцнке акције.за домага.-. њ& 'совјетског нароДа. Тб . ћутање 1 "совјетскиЧ'' нсвина АКтеђика-.' дац је- објсснио речима: „Совје,ти, изгледз. покушавају да на* праве у земљи' и у инострзнству' утисак да самц воде рат". Руз* челт пема сре11в-. са свб']Љ Ј адми-; ралнма,а:|^»$4ад1В4^|е*Шр1|?^ј ! сланике на ктрани: Лихи се рн,је на .јбољ .е прказао у Фран^Ујској, Стендли се је тотадно : 6•^рукаб' : =и : и1б ; раће ' (п-б св'б} прилици)'д"а се врати у, Вашингтон. Иако. су _се званични -амерички кругови".о.градили од.. те адмнралове изјаве, ипак је" америчк! јавност, каб и британска, веома узнемирена чшђсницо-м' да Совјети не признају, ннчпје заслЈте., .Ејнглези .и.„:Амерцканци су увређени ,'јер сматраду да они исто толико жртву.ју на олтар рата ,као и Совјети, Једни дају челик, други дају крв, То је нечувени цинизам. Оставимр већ по : страни мдрално гледиште •шр се 'може цена крви упоредпти са ценом ратног материјала? већ цогледаћемо. стаар са другрг гледишта: Амернклшш ч'Иће"иМдустриске напбре и стварају' индустрију која ће им користити и после рата, док Совјети уништавају сопствени народ ,а ; ти милиоии живота се не Дају повратити. ' ■ Американци пребапују Стаљину што не признаје да су му послали 3' милиоца нпри чизама, али они нису послали. ниједрн пар људских ногу, кбје би у тим чиЗмама корачале крбз снег и блато^ И сточнјг фрбнта,- борећи се у пра.вој борби. Америкарци и сами-.осећају да рдснодела ратр них папора није потпуно исправна и зато се с прзвом плаше сбвјетск.их' асНираци.ја, совјетеког наплаћивања милионскНх крвавих мецица. Ваперијанске каш&нце Американци и Енглези се- плаше совд.етских захтева. Европа је у, индигнацији. збот, тих ; захтева. Исла Јужна Америка укочила" је прегрв : ђре о америчким базама, јер је 'Схватила,.нињеницу: Где стигне Рузвелт, , тамо едеди ,б,ољв|евизам.- Заха, „Ја, .Рузвелтов вице-президснт У^лс одржао један' велики гбеор. у коме се-тпудио да ''претсТ.а^и пблитиКу САД као аа је' нппжета јтухом хришћанства, и демократије. Он је уверавао да је демократија на.јсаврвденија , Фрр; ма хришћанствЗ. ЗачУдб.^тб не призна'је нн најоданнт вазал ..узорне демократије Северне А-

'I-' смерике" кинески маршал Чанг Кај Шек, који. је ових дана написаб књиГу, у којој констатује да, је Кинз добила опиум., простнтуцнју и грдмзлзиву тргрвину од демократских земаља белих народа.' ' " ' Ж Тешко је сматрати демокоати.ју за узорно хришћанство када, : знЕ.мо, д,а је баш америчка дембкратија једица,у свету која цикад ни.је водил;з ни.један ' од'бранбени-рат, а која де-у току своје кратке истор'иде извршила цреко , 15,0 нохода рљзчке и насиља. Не мижемо; аме.рцчку де-' м'о "кратИјУ сматрати" за право хри шћанстао, јер ; ае ирема ^уританским назорима највеће богатство човек-а неСумњив знак да га Бог цајвише ,еоди ... Дакле, ..богатств.о 1е највећз врлина, без рбзира на начине којиМз де. онб стечецо. Уелс покушава да^ умири човечанство .уплашено бољшевизмом и бољшевизанством, т.д, стаљинизмом и рузвелтизмом, на тај начин штр црта идилу- посЈјератног .живота," коди ће да се створи према америчком идгмлу, • а то је 'свет- без класнб борбе," -укоме су сви љ\ди ирића. Ако Уелс има слабо иамаење, ми памтимо догађа.је из живота' ;,безкласног" америчксг д^уштва протестне новорке и дембнстрацнје иезапослених и гладцих, као и фармера, штрадкове у фабри* кама и читаве побуне радника Угушене гасовима. А тто се тијче иачела „сви су људи брзћз" треба ",дз се сзмо сетимо да јје.-тмЈ.чан... и јдугачак' антидезрејј" ки .бодкот' био': рстгснизовзн . V јЉуЈОРКу ,10 година пре него тто је у Иемачко.ј 1 псчба 8нтисемггски" покрет. А КУ-КлуксКлан .црнци десу лц брзћа? Кад је рбч о де.мократиди. он-, дл морамо да ббратимо пажњу ""дне' чињ.ецице:" Демократска Енглеска оиложила. је за прслератно гоемЈк н:,бсре у !прет'ставнички д.ом,| а ДансКа, која с'е налазн Аод' : окунацидом трталитарне дркаве, обавила ,1е < ових дана, слободно и неометанђ; прсланичке изборе. И Финска, кода се налазн у надинтимнијем , савезу са наЦионалсоцијалистичком Немачком, могла де дуче устима дедног бд чланова своје нове владе да изјави да тад савез нимало није ометао демократску цолптпку Финске кода тече без икаквих уп-;и»з од стране национзлсоцијзлизма. Право суверенитетв И према савезницимз; и према окупираним земљама. Немачка поштује пр>аво суверенитета, То је дхх немачке .нолитиКе,, дух Тродног Пакт^. I ктим духом прожета д.е пблитика Јапана према освојеним и ослобоћеним земљама Источне Азнје. Ових дана се испољила целисходност такве политике у догзђадима коди се дешаваду у Кини. Док раниде, приликом надвећих успеха На бојиштима у Кини Јапанци нису могли да заробе већи број Чзнг Кај Шекових водника. јер су се ти војници давали V дпт.е б&кство, — дотле се у последње време црвеии Кинези предају у масама, датавиш.е, ■ прелззе _ на страну национзлне владе задедно са својим генералима. То су знаци духовног расула у Чангкајшековој Кини, коду експлоатишу демокрлтске САД и Британија,' и духовног иој.ачзњ.а национазне Кине. коју подржаваду државе Тродног ПакТа. Суверенитет д_е као нраво народа добио своде признање н у оном чииу, чиду, годишњицу бележимо "ових данз: говоримо о аншлусу, о присаједињењу аустриске земље Немачком Рајху. Суверенитет Аустрије је био прегажен подитичким и финансиским махинацидама „демократских престбннна* коде су хтеле да нскориСТе Беч; као оружде против Берлина. Београд је имао разумевања за тежње аустрнскнх Немаца, за њихову жељу да уђу у оквир великонемачке државе. Гостопримство нрема пблитнчким избеглинама из Долфусове Аустрије н став београд-

ске политике у преданшлусно и аншлусно доба убедљиво о том'е говоре. Аншлус личи на, присадедињење Сз^ске области, само са дедиом разликом, Тамо де претходно био извршен плебисцит. Овде: је плебиецит следовао иза чина и он се испољио у свеопштем одушевљењу аустриског народз. То је, дакле, „антидемократски начин" Поступања — вршити оно што нарпд и,с.;и. А демокбатски начин изгледа друкчије. Нокс и други говорници америчке владс захтевају упоришта зз САД по' целом свету н отворено ка•жу: „Узећемо та упоритта, без „обзира на то чија су". Амерички начин поступања према народима је .ових дана лепо илустрован. Пред турске изборе стигдо је у турске луке некблико иароброда са житом из Америке, и зато су у Анкари .укинуте хлебне карте. У ието ареме становииштву Мартицика фраЦцуског, острва, саопштено је дз ,из Северпе и Јужие Америке Не може бити послан ни.је,дан Килограм жита за исхрану 'изгаднелог« народа. Тако се врцјн пресида нз гувернерз и људство Мзртиника, како б и нопустиЛо' нред Рузвелтовим захт^вом'-да се стзви у службу аме•>ичког рата. Дакле. за мали Мартцник који де удаљеи од америчке обале 500 километара, нема ни жита, ни пароброда за жито. А зз велику Турску, удаљеИу 25.000' километара од Амепнка, се и бродова и браигаа. , Рекламнн трик са Турском ни;е ус! ео Турски изборн и нова турска влада потврдили су непромењизост политике турске неутралности. А што се тиче Мартиникз, мождз ће глад да -нрмогне демокоатиди, кзо' шт'о де помогла у француском Џибутиу. --'v' 1 ,' • Предизборни макеври Питзкне угЈоришта излази из оквира стратегиде садашњег рата, из оквира политике послератних циљева и улази у оно што де највзжније за демократске прваке —- важније од стратегије и међународне политике — предизборну кампању. Нз прве изборе. Рузвелт де нзашао обучен у тогу реформатора економије. За друге изборе обукао је ' црвенкасту тоту социјалног добротвора. По трећи пут де нарравио белу , тогу . мнротворца. који ће спасти амерички нзрод од увлачења у рат. Пошто де Рропао Са Њудилом. са ликвндацидом незапослености У САД, пошто је преварио народ обећањем нератовзња, а ззтим обећањем уносног рзтовања, садз пред детињастом намећу Американаца отвара перспективе светсве хегемоииде. Тегов сарадник Нокс обећава Американцима ратну морнарИцу, која ће господарити не на дедном ни на два Ркеана, већ на свима морима света. Његов други дарздник Мзгнесен пројектује ваздушне и Јлорске линије нз Америке НрСма Аустрзлиди, друту према Сиигапуру, трећу према Јапзиу, четврту преко Аљаске за Сабир ..Неколико .острв.а ћемо кугшти, неколико закупити, некслико добити за заједничко иск ришћавање са савезницима, а неколико ћемо силом узсти". И ни Атлантику Магнусон жади да дрбиде острвз. Чзк и Врангел*>во острво, коједе Америкакцима прнпадало „на основу оправдзннх аспирација америчких китоловаца и помораца", треба да буде плен арктнчког адмирдлл Берда, који ће на северу. доцунити и^перијалистички раг на југу оствзрен антарктичким адмиралрм Бердом. , Такке нзјаве ствараду конфлик те између САД и Британије, Совдет-ске Уније н других мзњих партнера, У предизборној нервози Американци не обраћзду пажњу на те „ситнице". једини, кога' не би желели да изљуте, су јевреји, и ; зато су иатерали генерала Жироа дз укиие про-

тијеврејске законе у Алжиру. Шта више, шаљу полудевреја Лагардиа као сталног резидента у Северну Африку и тиме хоће да прикажу јеврејима дз ће Рузвелт тамо створити бољу девредску Палестину од-оне коду де тако рђаво стварао Балфур на обали Јордана. Перспектив® трс^а? светгког рата Та.ј јеврејско-амерички импеР ијј .. и ' >-а већ је и' ида свесган гога да ствара предуслове за трећи светски рат већ у оно време, кад ниде завршеи .ни други светски оат. Исти У«лс, амерички вице-президент, де у свом говору рекзо да ће трећи светски рат неминовно доћи ако А* мерикаици буду понобиди иста грешке, к-оје су учинили порле првог светског рата. Иов рат може избити, вс ш Уелс, и у том случз.ју ако Совјети поново прихвате идеду Троцког'о светскод револуцијн. И, надзад, трећа евентуадност: избиће нови светски рат ако Британија -опет локуша да. у Европи* прави политику кода бн се косила са ин« тересима Москве. Питање је постављено сасвим дасно. Версаљске глуцости већ су постављене као ратни идеал за који се боре Британија и САД. За нас је доста дз се намерава успостављање Хабсбуршке монархије, и из тога већ видимо да ће светски мир по вашингтбнској мустри битн почетак новог 'светског ратз. Што се тичб светсКе револуције Трбцког. он ту идеју није однео ,у гроб кзд му је један Мексиканац чекићем проломно лобању. Та идеда остаде и даље основно Вјеруду Стаљиновог комунизма. И баш то што он криде. америчко-британску помоћ у рату доказуде његову намеруда претсуави ко*шш|{»ча«^ип» јелпну снагу. борбе и евењтуалне победе. Ид.еја светске револуциде де Неодвбдива од комунизма, И- зато Рузвелтово бољшевиззнство тера човечанство у трећи светски рат ако у овом рату комунизаад не буде уништен снагама Европе. И најзад, британске ннтриге могу, према мишљењу Уелса, довести до новог рата. Али он се вара зко мисли да ће те интриге имати успеха у Европи. Европа ће бити сложна, и она ће после своде победе наћи језик зз разумевање измсђу свих народа гд Бискадског залива до Јапанског мора. Само победа правде изражене у 'програму Тројног Пакта молсе да одврати трећи светски рат. Чак и надвећи нгпријатељ Тродног Пакта види дз де он снажан снагом и-, деје. То призна.је и Уелс, коди каже: „Чак и после ХиТлерове смрти милиони људи ће веровати да де он њихов вожд. И умрли Хитлер биће исто тако опасзн као и живи Хитлер". За РузВелта то се не може рећи.- Живи Рузвелт де-нешто мало, умрли Рузвелт није ништа. Јер де тад човек вођа интереса, а не вођз идеде. Идедз ће победити. И треба "дз се надзмо тод победи дер једино та победа може човечанству донети мир. док у случаду Рузвелтове победе иза рата ће одмах доћи нови рат. МЕС. ГЛАЦНИ УРЕДНИК. одгово« рзн за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАК1Ј.ИЈА И , АДМИНИСТРАЦИЈА: Терззиде 5 меианин, I степениште (Пзлата Извозне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Краљице Наталије 100. Тромесечна претплата 36 дин. гпаље' се преко „Пресе", а. д. Влајкпвићева 1Н