Српски народ

13 март

СРПСКИ НАРОД

Страна У

И&р &а>ос!> Е&џбпу Када је пропао Наполеонов покушај да силом створи уједишене државе европске, онда је н>ему самоме постао јасан пут којим је требало ићи и којим ће морати ићи онај ко после њега буде желео то да оствари. Оида је изрекао чувену реч да ће се то моћи постиће једино путем убеђивања. Потребно Је, дакле, да сви народи Европе постану свесни о неопходности европске заједнице с обзиром на њихов заједнички, као и њихов појединачни живот и опстанак, Та се заједница намеће ако ни због чега другог, оно због незајажљивости англоамеричког империализма, који је већ данас очевидан, ма како се прикривао иза примамљивих али празних обећања о будућем уређењу света. Стварност говори јасно две чињенице. Прва је та, да Америка, још док рат није свршен, гледа да се дочепа свих европских колонија, извора сировина европсчог рада п европске индустрије. Друга је чињеница да се англо-американци не интересују будућношћу европских народа самим тиме, што их препуштају онаквој судбини какву им Совјети, у случају победе, буду скројили. Под овим углом посматрана, борба Немачке добија сасвим други смисао и значај, но што се то хоће да претстави од стране непријатеља Европе. То је борба одиста за одбрану Европе, како са истока, тако са запада. Отуда је дужност свих народа нашега континента да у интересу властитог опстанка учине све, да се та борба оконча у корист Европе, а не на њену штету. Шта Осовина намерава јасно јје речено на састанку Рибентроп—Мусол- Сваки народ Европе — биоон најмањи добиће могућност самосталног државног и националног развитка сразмерно његовој вредности П1 европску заједницу. Др,угим речима: сваки је народ Евјуопе већ данас ковач своје будућности. И право Је да се свакоме суди по заслузи^ Према томе, колико ко буде жртвовао за општу европску ствар, толико ће му се касније и дати. Од нас, Срба, тражи се да својим радом, планским и сми шљеним, допринесемо заједничкој поб°д". Ми тај захтев морамо испунити. Морамо и можемо. Сваки онај који другојачије саветује, тај је непри јатељ европске, па и наше народне будућности. Једино кроз ред, рад и мир, ми служимо и европској и нашој народној ствари. ВЕЛИБОРЈОНИЋ

Тужни крај вериџовог плана

Што се још једнои осврћемо на Беверицов план, не чинимо то из разлога што би се могло рећи да је тај план сам по себи претстављао потицај за неке шире и значајније социјалне реформе. Да кажемо одмах да се цео тај многопомињани план сводио на иајобичније преуређење социалног осигурања у Великој Британији, које, не само што у опште не може да издржи поређење са грандиозним системом који се деценијама све даље изграђује у Немачкој, иего ни са социалним осигурањем у земљама континенталне Европе, утом погледу далеко заосталим за Немачком. Познавајући вла-

план третира као пројект који би одмах сад, још за време трајања рата, требало озаконити. Влада је дала иа знање да она тај пројекат сматра једним „при■ чам ти причу", једним „о том потом", које се иоже надугачко опевати попут многе друге „фата моргане" за будућност, али који се не сме још сад укалупити у позитивно 'законодавство. Против тог схватања устала је Радничка странка; устао је н Лојд Џорџ са жалосним остацима либерала; под утицајем своје кћери, лабурискиње, ова седа реликвија из првог Светског рата желјела је да се о њој опет мало говори; најзад, и једном

Етлеека соииџхлна

— Антони каже г да је једина разлика у томе што се сада милостиња не зо» ве више »милостиња« већ »Бевериџ«. Ко с ђаволом тикве сади

дајућу класу своје зедаље, аутор тога плана није се усудио да као узор узме ма и нешто налик на савршено немачко уређење, већ му је као узор послужио систем коЈи је на сназц, у социално сразмерно најнапреднијој земљи Британске заједнице, у Новој Зеландији. Бевериџов план је дакле од самог почетка претстављао најобичнију мрвицу бачену незадовољним радницима, обећање нечег што далеко заостаје иза тековина давно остварених у дру• гим земљама. Па како је прошла та мрвица, тај јадни богаљ од „реформе?" Судбина тога социалног „бакшиша" симптоматична је и симболичца, а то и јесте разлог што смо се у две речи на то врцтили. Не само да су британски индустријалци устали одмах против тог плана, из простог разлога што је он предвиђао за њих нешто веће доприносе социалном осигурању но што сад дају (а процентуално ипак много мање него у другим државама); побунила су се, замислите, и осигуравајућа друштВа! Прави им се, знате, конкуренција са званичног места, а по њиховим управним одборима, разуме се, седе плутократсжи конзервативни по• литичари... Зна се шта ]е даље било. У Доњем дому влада је са лице• мерним чуђењем одбила да овај

делу конзервативаца био је тај цинизам владе „преко јего". Шта је био резултат: Влада је остала у приличној мањини. Иако из Лондона већ десет годи• на проповедају да се њихове владе, у име јединоспасавајуће Св. Демократије, ропски покоравају игри машине за бројање гласова, званој „народна воља", сад, о првој прилици да то за трајања рата покаже свету, издала је ту своју догцу. Остала је на власти, остала да брани плутократске индустријалце и своје пријатеље, акционаре осигуравајућих друштава. На толико социаЛног схватања наишла је код властодржаца „ослободитеља" Бевериџова мрвица. Зар државна творевина која у толикој мери не схвата дух времена, није осуђена на пропаст? Слаба фајда што Бевериџ сад свој одбачени план носи у САД да га са Рузвелтовим „трустом мозгова" узида у амерички облакодер од карата који се зове „план будућег уређења света..." Р. Т.

Тежак је емигрантски хлеб. који морају да једу разни емигранти, издајице Европе, који су приморани да га примају из руку енглеских плутократа, чији је цинизам беспримеран у историји народа. Пошто су их нахушкали да за њихове интересе убаце своје земље у рат противу Немачке и пошто су их до краја искористили, они их одбаЦУЈУ као исцеђен лимун у првој прилици кад им сметају или им нису више аотребни. Цела историја перфидног Албиона сведо• чи о томе и могла је да цоучи ове разне издајице, колико је глупо и лудо веровати у обећања и гаранције Лондона. „Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се лупају", каже наш народ и та се мудрост најбрље може применити на оне, који раде са Енглезима. Последњих дана ово в^ковно искуство добило је две нове потврде. Пољска емигрантска влада доживела је тешко разочарење и у своме спрру око источних граница са Москвом била је о-

У ЛДЖИ ЈЕ ПЛИТКО ДНО Женева, 10 марта Зранич«а енгдеска агенција Рајјтер јавља из Каира да се у југословенским круговима тврди како је у Београду дошло до великих нереда и немира. Окупаторске труп« у Берграду су у строгоЈ приправности. * * Цажу да пролеће утиче на људску уобразиљу, да је потстиће до крајњих међа, па да су у пролеће људи чџсто и ван логике стварц. Тврдити да су се у Београду десили неки велики нереди значи ие саМо ширити измишљотине, већ те измишљотине, под пролећним импулсом, уздизати до читавог једног сисТема измишљотина. Званична агениија Британског царства оваквим свдјцм измишљотинама спушта своје обавештајне гране до обала Ј%дне прљаве реке, којом оТџче бофл роба, Намењенџ тамо некима мрачним колонијама. Сличну вест може ширити само онај, који сматра да је цео остали свет ваљда неко црначко племе, кОје је у својој примитивности необавештено и о приликама које се дешавају у суседном селу. Српски народ има пословицу: „У лџжи је Плитко дно". Лагати је у природи слабих људи, али лагати безобзирно, то већ није ни слабост, то је такорећи мислити репом уместо главом. Постоји једпа неумитна логика ствари, која сама собом даје оквир и људском расуђивању, па кад агенција Рајтер тај оквир премашује својим измишљотинама, није никакво чудо што се више не верује у веродостојност њених било каквих обавештавања. Претплашише сво/е у заробљеиишшвх на СРПСКИ НАРОД Прешплашх прима ;,Преса" Београд Вла/ковићева бр. 8 Тромесечна преШплата сШа/е дин. 45.—

стављена на цедилу од стране енглеске владе. Ма да је Пољска ушла у рат противу Немачке на основу енглеских гаранција и за њен рачун, сада када се г.ојавила дискусија са Совјетима, Лондон је погазио и раније дату реч и Атлантску декларацију, чије се мастило још није осуши' ло и дао на знање пољској влади генерала Сикорског да се и• ма приклонити захтевима Стаљина. Без обзцра на то што је ова дискусија у ствари беспредметна, јер се ради о територијама који нису у рукама нити Пољске нити Совјета, она је карактеристична за цинизам енгле• ских властодржаца и најбоље илуструје капитулацију англосакдонских плутократа пред црвеним империјализмом. Други један пример, нама ближи, исто тако потврђује ову капитулацију и бездушно играње са судбином малих народа, које је у традицији енглеске по• литике. У спору између Москве и емигрантске „југословенске владе" у Лондону око Драже Михајловића енглеска влада је опет морала да се приклони пред захтевима крвавог савезника из Крџмља. Као што је познато Стаљин је недавно у Лондону службено протествовао противу емгрантске „југословенске владе" што је њен експонент ДраЖа Михајловић ударио у леђа црџеним терористичким бандама у запџдној Босни, противу којих је водида акцију чишћења неџачка оружана сила, док их није ликвидирала. Енгдеска влада, повињујући се наредби из Москве, извршила је притисак на фантом-владу ју• гословенских емиграната и како јавља један шведски лист она ће бити у току идућих дана реконструисана, да би у новом састџву направила потпун споразум са Совјетима. У ту сврху позват је из Америке бивши хрватски бан Шубашић, који се у сукобу око Драже Михајловића потпуно изјаснио за становиште Совјетске Уније, тако да је његово држање са задовољством похвалио и москоески радио. Та нова „југословенска влада" биће састављена тако да ће дати Совјетима пуне гаранције и претставља још једну капитулацију Лондона пред Совјетима. Овакав исход овога спора још једном докџзује издајство Енглеске према Европи, чију је судбину вољна да препусти бољшевичком рушилачкОм бесу, у пустој нади да сачува своју превласт у другим деловима света. Све ово нема великог значаја у погледу остваривања, јер је стварност другојача и судбина Европе и малих народа не зависи више од интереса лондонских банкара и лордова нити ће они бити изложени на милост и немилост московских властодржаца. Немачки Рајх и други европски народи чувају будућност Европе, ослобођене кобног мешања Велике Британије и спасене од пакленог плана уништења црвене Москве. Али овако држање Лондона у пољско-совјетском спору и у питању Драже Михај90вића остаће као још један докуменат у историји издајства европских интереса, које је спроводила Енглеска, испољујући нарочито потпун цинизам кад је / питању судбина малих народа.