Српски народ

март

СРПСКИ НАРОД

Страна з>

ИЗГРДЂИВАЊЕ ИОВЕ СРБИЈЕ ОТАЏБИНЕ РДДД И ПОШТЕЊД ЈЉ&р сеиерала М. % Ледића а саришњици Сриске вајеџнице ^ад-а

На просл-лш годишњице Срп* ске аједниие рада претседник владе, генерал М- Ђ. Недић, као старешина > аједнице одржао је следећи говор: — Драп^ браћо радниии, поЛ.опривредници и привредниии. Данас, на дан годишњиие Срп ске заједниие рада, ја сам дошао међу вас да вас пбздравим, да вам честитам годишњииу и да вам захвалим што сте ви ову младу и корисну установу Српску заједницу рада прихватили из све душе, из свег срца и дали сте јој живот и сНагу те је могла да буде у првим својим кораиима корисиа и вама радницима, и привреднииима, и друштву и држави. Вама је свима по^нато како је тешко једној новоствореној установи у првим почеиима, а особито данас када не само ратне тешкоће спречавају да она развије своја крила потпуно, него и велики број л>уди који не могу да се дигну изнад обичности И да прећу Преко својих личних рачуна и себичности. | Српска заједница има своју велику будућност. Она је дело великог социјалног и државног програма будуће нове СрбидеОна није створена ад хок, на пречац, она има свој дубок корен у души српског народа, у и>етовој традииији, кбја је збор и договор српског народа, братство, љубав и слога узајамна помоћ и рад. Она је национална, она има јед* иу особито велику особину да је на задружној основи. У њој је највеће поштовање рада. Зато је она корисна по српски народ, по његову будућност. Кад будете процењивали велипину замаха Српске заједнице рада треба да имате на уму ово: Време које је прошло, или каКО се то говори прератно време, неће се повратити никада. Оно и не треба да се поврати и не може да се поврати и не дамо му да се поврати. Оно није могло да опстане због тога што није имало у своДојј суштини социјалну правду, без које нема здравог поретка и не може да се одржи ни друштво ни државни поредак. Гледајући право у очи будућиости ми сви треба да се постарамо да заведемо нови поредак државни и друштвени у Србији који ће да загарантује праву социјалну правду, јер је Србија мати сввду нас, јер смо ми сви браћа, у њој не сме бити ни повлашћених ни подвлашћених. Каква би била та српска , држава, нова Србија у којој би брат експлоатисао брата, у којој би један живео бесно дбк други не би имаб хлеба. То у новој Србији не може и не сме да буде. Она мора да буде мати за сву своју децу. Отуда је велики задатак Српске заједнице рада. Она је узела на себе да из тих тешких прошлих дана, тешке социјалне неправде, елеминише све оно

што је гушило наш народ. Она је узела на себе велики задатак д а нађе хармонију између капитала и рада. Она је учинила прве кораке у том погледу. Сви су ти њени први кораии уродиЛи плодом. Да је то тако доказ је што видите данас овде у овој дворани да седе заједно сви при вреднипи послодавци и сви радниии и заједно се братски договарају. У томе договору у томе братству мора да израсте нов друшТвени поредак, нова социјалиа правда, један нов здрав Државни поредак. Да је Српска заједнипа раДа успела доказ је то што су радници већ равноправни у Српској државној заједници а да су равноправни доказ је што нису сами. До сад су они били Сами. Отсада има,ју заштиту и друштва и државе. Да имају заштиту од друштва доказ је што су сви привредници овде заједно са раднивима, а за доказ да имају заштиту од државе доказ је то што сам ја међу«вама. Те велике реформе, те судбоносне реформе и по послодавца и по послопримца има полако, лагано, постеиено по једном плану да изведе Српска заједница рада. Она Је у једном великом замаху за годину дана показала резултате. Узмимо само духовни и морални препород нашег друштва социјални и економски напредак за ову годину дана. Хоћу нарочито да одам достојну хвалу управи Српске заједнице рада што је сбратила највећу пажљу на радничку децу, на радничку омладину и на радничке породиие. Она то мора увек да ради У све већем степену и увек на то да мисли. Зато је Српска заједница рада на својој застави напнсала речи: ПРАВА СОЦИЈАЛНА ПРАВДА. Српска заједница рада хсће да сваки Србин кроз своју дужност добије право. Какав би био Србин који би имао само право а не би имао дужности?! То би био криминал, онда би то друштво пропало без трага и гласа. Иде ново време у коме се неће ценити онај који има м«ого злата, него ће се поштоватц и ценити онај који има много рада, који је користан за за.једницу, за отаџбину и за народ. Морао сам вам рећи глзвне смернице Српске заједнице рада. Ја сам уверен и убеђен да она има Велике задатке а да за ших треба и много времена и много л>уди и много добре воље и велике енергије. Један посао ако нема својих следбеника, апостола и усталаца не може успети. Без добрих извршилаца он може да пропадне. Али ми то нећемо дати. Дајте нам још неку годину времена а ми ћемо нашом вољом вама, браћи раднишима, дати оно што до сада ви нисте имали а то је социјалну правду у новој огаџбини, у Мајии Србији, (Бурно Одобравање).

Генерал Недић говори на свечаној седници Српске заједнице рада (Снимак „Српски народ")

Ми ћемо вам дати радничке домове и радничке болнице, рад ничке кооперативе, задруге итд., јер ви радите послове на обнови Мајке Србије и морате живети као људи. То је идеја водиља нашег пословања и рада. То је закон братске правичности за вас претставнике рада, претставнике активног посла. Морам вам рећи Још једну реч, Све ћемо учинити за вас. Али ја тражим од вас само једно: да будете добри Срби, прави Срби и да во-

лите ову ојађену и тешко погођену земљу Мајку Србију свим срцем својим, свом душом, да јој видате ране, да јој излечите, ране да она може да живи у будућности ради вас, ради вашег потомства и ради дуга који смо дужни нашим претцима. Још једно тражим од вас: Да бежите од којекаквих интернацћонала. У ннтернационалама не ма српског неба, нема српске љубави. Тамо ,је туђа експлоата-

ција, тамо нема милосрђа за вас. На крају је претседник Недић рекао: — Ово што вам данас говорим, говорим вам као старешина Српске заједиице рада, као ваш брат, друг и пријатељ, у име Мајке Србије коју ја знам да ви волите нада све. Живела Мајка Србија! Реч претседника Недића саслуШана је пажљиво и бурно поздрављена. Година дана пословања Српске заједнице рада

Приликом годишњице оснивања Српске заједнице рада г. З.ари,ја Поповић, заменик Старешине поднео је исцрпан извештај о постигнутим резултатима за годДну дана делатности. У своме. извештају г. Поповић је изнео између осталог следеће податке: „На данашњи дан прошле годиНе_, 6 марта 1942 год, започела .је са радом Српска заједница рада. Њени су задаци одређени Уредбом о оснивању Српске заједнице рада. На самом почетку она .је стекла у наслеђе остатке бивших синдиката, Комора и разних удружења. Ови остаци били су само у толико,уколико је било нешто мало имовине. Иначе у погледу националног. културног, социјалног и физичког развитка и напретка радника није се пре појаве Српске заједнице рада ништа радило а поготово у области игхране и снаблезања. Једини сектоо где су ове установе нешто радиле била је социјална зашти.та где смо видели државне интервенције, државне инспекторе рида, а остали синдикати и коморе водили су борбу до истребљења на штету • ојађеног радника и његове. породице. Приликом самог оснивања Српске заједнипе рада било је подозревања и сумњичења. Уредба је јасно рекла и ми смо говорили свима, V радионицама. фабрикама да Српска заједница пада хоће да код свих послодаваца и радника влада вр^овни интеоес српске поивреле коме се мопају подредити сви по.јединци. Ра.л Српг.ке заједни це рада обуХвата целокупан жибот и рад радника, што пре по1аве Српске заједнице рада н^је било. , Дзе облвстн рада Ако посматрате устројство Српске заједниае рада видећете да се њено деловање дели на две рб.ласти. Прва је област у којој сараћују сви послодавци и послопримци а то је соцшална заштита која има 7 Главних са-

[ веза, стручне одборе и Велики савет._ Друга је ;.облас,т национално културно, социјално и спортско васпитање и снажење радника и радничке омладине. По само.ј Уредби задаци у вези са деобом ове две области деле се на три основна сектора: 1) соци.јална заштита, 2) снабдевање и исхрана, 3) социјално васпитање у организовању слободног времена. Према тим циљевима и законским задацима изграђена је цела оргзнизација Српске за.једнице рада. Ми смо одмах почели са практичним радом. Пре свега социјална заштита. уколико је постојала, слзбо је спровођена пре појаве Српске заједнице рада. Ми смо учинили огромне напопе ,да (о.ј дамо српски. човечански смисао, да докажемо послодавцимз и- цослопримпима и државним властима да Сппска заједница оада жели да буде правилан регулатор олноса између "тло.т^ваца. и послопримаца. Ми нисмо допустили да се спрочоди пракса која је била пре Српске за : елнипе рада, гле су оадниии гоњени на суд да успоровима игмеђу прелузећа и рапника олм^х се тражи државна ннтеовенцјНа. Ми смо тај метод одб^пили и узимамо метол убеђивања јелне и лоуге ст.оане. доказивања јелној и доуго.ј стоани ч°лико ко13 има поарр и колико мора да врши своју дужност. Брнга за радничку децу У сопијалној заштити појавили СУ се нови проблемв к'чи - , чнв ; е -нИеу били запажени. То је проблем шегрта, њихове заПЈтите .урећења радног односа. становања, исхогне. уавршавања а V сопијалном сектору поставио се нови проблем збрињав-'ња сиромацших рздничких породтша. нарсчито радничке •>сце. Ми смо тај проблем видели обилазећи радничке пог п тице и тРажили смо излаза. : Б.лГаго^-ећи вољи и радумевању, и срцу нашег Старешине. организована је сабирна акција која је дала неочекиване резултате. Прикупљено је у новцу 11,300.000.—

дин., нешто намирница, одеће и обуће. То смо делили сиромашним радничким породицама чији се храниоНи налазе на обавезном ра™. на раду у Немачко.ј. или, у заробљеништву. Али то није све. Чинили смо' све што смо могли. Има и других установа које су покретале акције и све заједно верујем да су - допринел<! максимум да се ово питање реши. Али изнад свега тога поставља се проблем радничке деце. Недавно је ова сала била гр'на сиоомашне радничке де.пе која је за Св. Саву добила овде цип.еле. Нисмо могли да набавимо и одела, јер за то није било могућности. Помагали смо ову децу и преко школских кухиња. Ишли смо тако далеко да се осигурају дечији домови где ће се деца из оадничких породица које оскутевају V исхрани и огреву примити V ове домове. ту ће се исхранити, ојачати физички и духовно н оспособит за рашћење "<а постане бољи и напредни.ш Србин. У том погледу учинили •4(0 што смр могли. Подигли смо 3 дечи^а дома: 1 на Авали, а јеV Београду. Ово је. тек мати почетак поема ономе што је та«ишЉено да се учини. У овој сабирној акнији први пут се показала једна интер.ет.нтна карактеоистиКа. ,У Срби1И нема од 216:000 чланова Сзо нити јелног радника нити послочавна ко.'и није дло макар и најмањи прилог. Морални успех ■»че акције !е всики оади тога што је сваки радник дао од свога што има из.весан део да се солитаоише, да се покаже и откоије душа да хоће да помоп-те ономе коме је помоћ' још више. потребна. Радничко задругарство У снабдевању и исхрани Српска заједнииа рада наишла је на велике тешкбће. И пре су постојзле извесне радничке задруге, било их је око 114, али само ча па^ир^. Од њих је можда свега 5—6 које су имале своју имовину и радиле неки задруж* (Наставак на 9-тој страни)