Српски народ

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

ТЗ мар*

Прве групе обвезника одлазе на обавезан рад

Прве групе обвезника рада регрутованих у Београлу, почеле су да одлазе на рад у унутрашњост Србије. -И- одзив и дисциплина су за сваку похвалу ■ге. се може констатовати да су обвезници: Рддие службе озбиљ но И- савесно схватили рад као обавезу према својој земљи и судбиии Европе. Новодом тога претседник Београдске ■ општнне, министар г. Драг. Јовановић дао је изјаву, У којој је између осталога рекар': ' •'" - ;'"Ч : /■' „УредбСм о обавезној радној сдужби прописано је да, када то пџтреба затражи, сви Срби од 17 до 45 тод. могу бити позвани да својим радом допринесу свој удео заједници, и то без обзира на друштвени и социјални положзј, Потреба је наступила, али не само као имиератив закона и времена у крме> живимо; већ и због тога што ми Срби можемо себе и своју будућност да нађемо само у миру, у реду: н у непрекидном стварању и раду. Рад, и само рад, мора да буде оно што ће нам вратити изгубљено. Данас МИ СВОЈ ОбОЛ ДруШТВу, ЧОт вечанству, Европн и нашој будућности можемо доприне ти само радом. И ја са великим задовољством констатујем да је Београд и ту био \ први. Он је разумео тај императив времена, и као што - «е види из статистичког прегледа регрутованих обвезни кт рође ; од 1917 до 1921 године, одзив је потпун. „Та статистика говори речитије него све. Ту је ингелекТуалац поред мануелца, богаташ поред сиромаха, сви заједно повезани онако како то и у будуће мора бити у Србији. јер у нашим заједничким дужностима према заједници не сме и не може бити разлике. „Сваки онај који би покушао да ту дужиост пренебрегне и да се са н>е удаљи, нарочито данас, у овом судбоносном и тешком времеиу, поред строге казне која ће га достићи, излаже се осуди заједиице као асоцијалан и анационалан, јер тиме из егоистичких побуда наноси штету заједнини. Ја сам уверен и знам да таквих случајева неће бити и.да ће Београд и овом приликом, вршећи своју дужност, сачувати свој престиж и мир". Успови рада Са своје стрзне надлежне влаетИ предузеле су све мере да обвезници радне службе, као ии њихове породице, за време боравка на раду не преТрпе никакве штете и да, као што је правично, буду потпуно обезбеђени. Обезбеђено је становање у хигијенским, уређеним баракама. Свдки обвезИик г.обија свој кревет. Исхрана је обилна, са довољно масти, меса и једним килоТрамом хлеба. Санитетску службу организује за своје обвезнике Београдска општина, по

ред већ организоване амбуланте на самом радилишту. На расположењу обвезницима су тушеви са топлом и хладном водОм. Раднт време је дневно 8 часова. За одржаван е везе са породицама нз сваком радилишту биће биро за везу. Онима који ниеу државни и самоуправни службеници, а и .требни су, игплаћиваће се месгч-^а помоћ ил вотираног чредата V из11 :у 04 15 мидиона дин.-гј од сгр'ј!•*е Берзе р'а;:а, Српске зч|едкицс рада и Окружног ^реда за оси рање радник!. Сви немачки нретставниии н челу са Генералним опуномоћеником за приврелу у Србијн цоказали су за организпии!У о 6 ј везне случ -О'- рада у Србији високо разум.евање и предуоре-. љивост. Наши обдезници радиће сам^ у Срби. : и и на пословима који. ће. у будућности користити само нама и нашем нароДу. Одзив обвезника Поред годишта 1417 до 1921. која ће узастопно, према потреби , 1азити на рад у унутра1 - ј ОС т Србије, позвана су на иреглед и годишта 1912 до 1916. С обзиром да међу овима има много више ожењених и родитеља са де 1, дато је с надлежне стране обе^пве, да ће бити употребљени иа површинским радовима у непосредној близиаи Београла, како би могли да буду чешће код својих породица.' '' Приликом регрутовања прве групе годишта од 1917 до 1921 пријавило се укупно 6.935 становника" Београда, а оспособљено је укупно 5.461. Од свих њих у Београду је рођено свега 1.251, на територији данашње Србије 1.439, а ван територије данашње Србије 4.195. По занимању највећи број су квалификевани радници и то 3.349; интелектуалаца има 2.421, иеквалификованих радника свега 1.165. По улослењу 3.358 су приватни намештеници, 1.525 државни службеници, 560 општински службеници, а 992 запослени су код пемачких власти. Ожењених има свега једна петина, са свега 650 деце. Према изја' з самих обвезника 90 су доброг имовног стања 712 средњег, а 6.133 слабог имовног стања, али свега 3.848 тражили су помоћ за своје породице. Тактика бољшевика

Прилог Шу мадије за Зимску помоћ Шумадија се обилно одазвала својим прилозима за Зимску помоћ. У округу Крагујевачком прикупљено је до сада укупно за Зимску помоћ, Фонд генерала Недића и Фонд Српске заједнице рада 2,703.106 динара. Крагујевачкој сиротињи подељено је до сада 1,500.000 дии. Окружни одбор наставља и даље своју делатност, а поред тога прикупљају прилоге и указују помоћ сиротињи крагујевачка национална и хумзна друштва.

Када је Лењин, године 1917, стигао у Петрбград, на перону су га дочекали делегати рев ;луционарне радничке организације. И неколико ^манова Керенскове владе присуствовали су дочеку, у задњим редовима. Један млађи човек предао је -Лењину букет ружа, који би више одговарао некој оперетској лепотици, него вођи ббЉшезизма, Нешто нелагодно дирнут, захвалио се Лењин-Уљанов на овој неочекиваној почасти. Избегао је да одржи неки говор, нагласивши да ,је спреман да са постојећом владом склопи споразум. Затим се повукао, праћен Троцким и Зино.вјевим, Д°и нијим претс.едником Треће интернационзле, у институт Смолни, где су га очекивали раддици и војници ... Нико, ко је ове дане преживео, не може тврдиТи, да је постојао некакав талас одушевљења или неки дубоки народни Покрет који је очекивао Лењина. Свет који је дочекао Лењина било ,је револуционисано под земље, дезертери из руских пукова, који су наоружани напустили фронт, осуђеници из насилно отворених тамница, штрај качи који су завладати улицама, то су биле те масе „које су поздравиле Лењина добродошлицом". Из института Сполни упућиване су кроз етар лозинке руском народу, које су отровале руску душу. Оне су позивале војнике да напусте фронт. ^Јозинком „хлеба и мира", а са „пљачкајте опљачкано" био је позив сељацима и радницима, на убиство и пљачку поседника и фабриканата. Црква је проглашена као легло разврата, вера за опијум народа и њен грађански поредзк. који је сиротињу експлоатисао. Легенда је направила од Лењина једног пролетерског Џингинскана, оцако како су га у дречећим бојама претставили зидни плакати, где је насликан са забаченом главом, испруженом песничом у правцу т;оризонта- са погледом једиог моћног освајача. Сви они који су заиста сретали Лењина нису га никад видели у таквом рекламном ставу. Напротив, Лењин је више личио на неког мрзовољног учитеља или паланчанског бакалина. Његов доктринарии фанатизам није се показивао ни у његовим гестовима, још мање у његовом наступању. То је био човек без топлоте и без страсти, он је имао сам'0 смисла да тачно прорачуна крајњи резултзт својих експеримената. Он је био безпогрешни интерпретатор учења једнот Карла Маркса, коме су недостајада крила једне трансемдентне вере, недостајала му је савест да би устукнуо пред злочином. Под вођством Лењина успело је револуционар^има института „Смолног", да прошире рушевире униџЈтења и да пробуде звер ски инстинкт маса да би насилким путем оборили владу Кергн ског. Стаљин, који се доцније указао као диктатор н наследник

Лењина у Кремљу, играо је тз да сасвим незнатлу улогу. Сту бови завере били су јевреји: Троцки, Камењев,. Литвинов, Зи новјев, и неколико других. Шеф рекламе био- је јеврејин Радек као и велики број већих и мањих агената који су из револуције произашли, и који су наивно веровали у почетак једне нове срећније епохе у историји чо чеванства. Свесно или несвесно, ускоро је и сам Лењин-Уљанов. пореклом из јелне породице ма лопоседника али ожењен једном јеврејком, био заокружен од делегата савета, „Сионских мудраца", који су помоћу бољшевизма желели да постигну своје им перијалистичке циљеве. Пошто је преврат успео, и Лењин створио свој главни стан у Кремљу, било је преко. потреб* но успоставити такозвану „пролетерску самодисциплину". Радништво је пљачкало фабричка постројења, разарало машине и секло машинске кајишеве за ђонове, услед оскудице коже. РадницИ су становали у палатама, док су сопственици затварани у подрумима. Накит и новац у бан кама присвојен је, и сзако ко би сакри) своју имовину или задржао, био би бачен у затвор као лопов. Све тд није било у ду?;у правих револуционара,. који су веровали неким утопцстичким идејама. И у редовма бољдевика створила се извесна опозиција. Јеврејин-студент, Канегисер, убио је у Петрограду, претседавајућег петроградског Совјета Урицког, док је студенткиња Каплан за време једног збора, пуцала на Лењина и ранила га. Кремљ је одговорио терором. Створена је Чека и снабдевеиз изванредним пуномоћијима. Свака опозиција је крваво угушена. Лењин .је тада јавно рекао са беспримерном безобзирношћу, да му није стало за милион глава више или мање. Светска револуција не спроводи се балетски. Када је 1922 и 1923 године, услед грађанског рата претила опасност совјетској привреди, услед несташице стручњака и грешака управних власТи, пред указаним сломом, Лењии уводи такозвани „Неп", тј. врзћа „грађанску" слободну трговину. Слободна трговина је толерисана, бар у унутрашњоети земље, и терор порустио је. Декрети и објаве подвукли су да ове мере не значе одступање оц основних начела <бољшевизл&|. У питању су само тактичке мере краткотрајне, да би Русија услед спољно-политичких догађаја одахнула. Лењинова болест, боловао је од прогресивне парализе, почела је да узима маха, борба Дијадоха за наследств'0 у Кремљу узела је маха. Троцки је требто бити Лењинов наследник, као теоретичар марксизма, који је сматрао да победа марксизма, може да буде само- сретска реролуција. Име „Русија" и „отаџбина" би ли су у то доба избзчери из речниКа, Постојали су само „грађани Совјетске Уције". Гранични стубови између држава требали су да нестану један за дру гим.

Стаљин, Кавказац по рођењу, није прекорачио границе Русије. Иако се теоријски слагао са светском мисијом бољшевцзма имао је куд и камо ужи хоризонат. Стаљин и јеврејска кли-' ка били су увек мишљења, да од Совјетске Уније треба створити једну снажну војну силу, до њеног потпунот наоружања пактирати са грађанским државдма, подземно их ослабити, и оружаном снагом спровести светску револуцију. Непријатељство на живот и смрт између Троцког и Стаљина познато је. Троцки је подлегао, морао да оде у изгнанство и после дугих перипетија, нашао уточиште у Мексику, где је убијен. Нзегове присталице завршиле су у подрумима ГПУ-а. Стаљии је остао неограничени диктатор и деспот у СовјетсКом царству. Рат са Финском, а затим судбоносни рат са Рајхом, натерао је Стаљина на концесије буржуазији. Увео је официрске и генералске чинове, чак и ордене — одликовања, која носе име светаца и великих војсковођа старе царистичке Русије. Опет се говори о „отаџбини" и о „светој руској земљи". Ко поздаје бољшевизам он зна, да је у питању тактичка маскарада, коју је својевремено сзм Лењин употребио, и препо-« ручио. Као што ђаво себи може ме< тиути ореол свеца око главе та« ко остаје и бољшевизам увек стални непријатељ сваке -ку,иуре и грађаиског ЖИвота. Унгерн-Штернберг

ОБНЛАН ГЈРИЛОГ ВЕЛИКОГ ГРАДИШТА ЗА ЗИМСКУ ПОМОЋ На апел претседника Српске ВЈЈаде генерала Милана Недића и Одбора за зимску помоћ, срески одбор у Великом Градишту црикупио је замашну суму од 1,300.000 динара, која ће се употребити за помагање сиротиње, избеглица и пострадалих у рату, РЕОРГАННЗАЦНЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ У НИШКОМ ОКРУГУ У округу Нишком предузете су опсежне мере за реорганизацију пољопривреде у духу плана о планској пољопривредној производц>и. На првом месту по« већан је број пољоцривредних стручњака, реонских економа, по појединим срезовима, који своје време проводе у главном на терену, дајући пољопривредницима стручне савете и контролишући пољопрнвредне радове. Захваљујући овој иницијативи, пољопривредка производња у Нишком округу, која се и раније одликовала својим одличним, нарочито повртарским производима, биће ове године знатно унапређена и појачана. Обрадом свих расположивих површина у градовима и на селима, очекује се да ће производња поврћа бити више него ли удвостручена. Поред тога -као потпуно нове културе засађене су разноврсне ивдустриске биљке, као сунцокрет, соја, шећерна репа и дуваа.