Српски народ

"П март

СРПСКИ НАРОД

Страна 15

ВЕ НЊИГЕ И ЛИСТОВИ

Користи од плетарске врбе Инж. агр. Теодор Шпановић: Врба за плетарство. Издање ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека, 32—33), Београд 1942, стр. 54, дин. 20.

асопис за сељаке

Земља и Рад, бр. 3, гоД. II, дине послушали савет Генерала јануар—фебруар 1943, уре- Недића, знају да и ове гбдине ђује Стево Клуић, издаље у- то исто треба да учине> то је на

станове „Земља и Рад", страна 32.

У уводном чланку најновијег Наш сељак ће кроз стручне броја овог одлично уређеног чакњиге Пољопривредне библиоте- сописа за сељаке министар поке да стекне корисно знање. О- љопривреде инж. г. Веселиновић ва књига, на пример, приказује позива Сељаке да се и ове годикако се врба, коју многи сматра- не Одазову апелу претседника ју за врло мало корисну биљку Владе генерала Недића и да ошто расте крај река и бара, мо- браде и засеју сваку стопу зе1 - . ипкшиинии ии/гл же искористити не само за кућ- мље. Министар пољопривреде о- Сти> СадШњ0СТИ и будућности наН ово да помислимо на то кове потребе сељака еећ и за врло бећава да ће семена бити довољ- од Ј аше Јањића. — • разгранату индустрију плетар- но и да ће се сеЉацима омогуства. Код нас је мало полагана ћити што повољнији рад. А зе

Сш&ерре ТаПагко: О/е ба ускоро у погледу хране да се М^јгккгаеНе ипзеге ^аћ-г еманципује од вдаа. У овом погиП85ГпШе1, беи(зСће Иећег- следњем случа.ју појављује се Шгип§, пеиГ$сће Уег1авз- Н ека арома која треба да до« Ап$1ае1, 51иИваг1 1943, 298 принесе да теле поступно одвик$еНеп, Рге1$ ^ећипсјеп 6,50 не од материнске хране, а ко.ју КМ. не^може да не осети и човек који се у трошењу млека јавља као самозбани гост, паразит говеђег рода. • ! Таларико Се не задржава само на описима и приказима, већ из... „ л . јл води и практичне закључке и Штедња за време рџта од Нико- немачког превода: „Из живо- предлоге 0 исхрани људског ро . ле Станаређића, Р&д у прошло - та ж "в° тних намирница . Пре листава.|ући књигу, морамо

корист њихову, њиХове породице и српског народа. Између осталих чланака из пера наших најпознатијих јавних раденика, истичу се Град и село Италијански оригинал овог знаг. V , менитог дела лекара и биолога оД министра г. Велибора Јони- Ђузепа Таларика носи баш наћа, Рад и ред у привреди од ми- слов који смо ми дали овом принистра др, М. Недељковића, казу одличног, брижљиво рађе^

све

да, при ко.шма даје темперамент ни израз својим вегетарианским схватањима, која уосталом у да« нашњим ратним ^ременима Има«

лико мало знамо о животним на Од нарочитог је интереса Чла- мИ Р Ни ч ама бе з којих не можемо - у више ИЗГЛ еда да нађу пристаили мислимо да не можемо. Мож-

Мжња на вву културу, ма да за мљорадиици, којисупрошле го- иак Стеве Кл У«ћа Аграрна или дГсГјоГпоиЈппГуГбљуЈемо лица него ли приликама у к« _ сељачка банка? у крме писац да- ГраСмГтраЛ о' кафи^коГу баш јима , влаД , а ° биЉ . е ћулбасти Ј а 1в ггпап 1тл« {апппМ ражњића, ћевапчића. итд.„

н»у постоје сви природни услови. За сада врба се гаји рационално само у околини Багрдана, ЈСДЗН ТуЖЗН рОМсШ где постОји и фабрика за изра-

ду плетених производа. Врба лако успева поред река,

потока и језера, захтева обично хумусно-песковито земљиште, свеже и периодично влажно, а Као инжињер Кравченко је иобрада није тешка. Справе по- мао прилике да живи и ради у требне за обраду ове културе су Совјетској Русији и да на лицу

је предлог једног новог уређе- ми Срби толико ценимо. О ступња ове уСтанове. Пошто сељак њу У«<ивања које пружају разне > , замене каве, почев од 1ечма, неима пара, требало би да штеди. (Ј емо говорити. Оставићемо то Сељачка банка примала би ове индивидуалном суду сваког чиулоге на штедњу и, док би с таоца. . једне стране чувала новце и у- Напро+ив морамо истаћи мнобав. Београд Стр 77 Из - «. ге по.|единости које нам Таларидање Поосветне за/еп л - агачима плаћала камат У- с Д Р^ ко даје о Суштини Чаја, тога „фи ге стране отварала би кредите лофоског вина" коме се приписуосталим сељацима за куповину је Толики психолошки и ФиЗиопољопривредиих алата. Ова бан- лошки утица.ј на човека. Можда

о Совјетима Р. Кравченко: Ањина љубав. Београд. Стр. 77. Издање Просветне заједнице.

\к» ШЧ1 Џ/о1!кз .П8 5с ћас!е\уаП(: /.еКепде уоп Нотег, пеп Уаћгепс1еп 5 аеп&ег, Уег1а§ КбМег ипб Агге1ап$, 1.е!р2 /§ 1942, 102 5 еИеп, Рге'5, &ећип(1еп 2,80 РМ. Мало је филозофа, стручњака

ка примила би на себе и луж - ће ЧИ1<ао Ц а занимати извесно био за класичне језике који своју ПГ \тттт/г» Г»П(Ч"гЛтт>г\ иои*дк\г тппгза п «*отгттт*\у чотопм!« гг а ЧИН#*

једноставне Кала се впба слгрчр места личн0 Доживи страхоте и """ " г " "" "", """" " лошко срОтство Између каве и научну материју умеју да чине Ј С дно«авне. лада се вроа сасече свирепости сов ј етског режима , ност сељачког осигурања, коЈе Ч аја (садржај кофеина) за које занимљивом. Пример како треоа и у оолику, прутова пошаље у ко ј и ј е беспоштедно примењиван треба да постоји, као што посто- не зна већина оних који и једно радити дао је Шадевалт, Ј1 едан фабрику, обр.ађују је махом де- и на'појединце и на колективе. ји код нас и радничко осигура- и ЛРУго пиће тамане у великим из младћ гарде немачких филоца, жене и старци. С врбом није Иако инжињер, Кравченко је ње количинама. лога, својим с.јајним преводом и тешко радити ни код куће у ви- у 0В °Ј СВ °Ј°Ј књизи успео да, ' Многе од оних који свако- тумачењем легенде о ® ивоту " . г непосредним и убедљивим писа- " чланку Привредни препоро- дневно Говоре о свом следовању раду Хомера. Уместо многих виду купног занатства, и то обич- њеМЈ уствари пружи ј ош један ђ а ј Италије приказано је шта је брашна једва да су икад имали сокоучених, али тешко "Р ИСТ У' но преко зиме кад нема на селу тужан роман о Совјетима. ' других послова.

Р. Кравченко је рођен од оца Руса и мајке Иркиње. У ЕнглеПисац ове књиге даЈ 'е врло ис- ској је одрастао и тамо је васцрпан преглед разних врста вр- пктаи и школован. Постао је инба, описује сваку понаособ, даје н.ињер, специјалиста за моторе. Потом одлази у Русију, као иннс карактеристике, савете где жињер СП ецијалиста, пошго му и како је треба гајити. Сем тога ј е понуђена велика плата. даје општи приказ гајења и не- Дошавши у Русију он се уге врба, затим начин сече, пре- познаје са Ањом, ћерком једнораде и фабрикације. Користи од га бившег га РД ис '< ог пуковника. , па се између дво.|е младих разврба су тако велики да чист ВИЈа Љ убав, велика и драмагичприход од прућа .плетарске врбе на, која је Ањи донела прерану неколико је пута већи од чистог смрт а Кравченку неизлечиву боприхода макар које житарице. лс ' ст - Ипак, како сам вели, он је

" "" прилике да буду увођени у тајне пачних и разумљивих књига весве за двадесет година учињено к ^ е крије у себи зрно ДШенице. ликог формата. дао |е право наза обнову пољопрИвреде у Ита- ра >ки или кукуруза. Стбтине \и- родско дело о историјски недолији, са примерима који нас из- љаде њих у данашњим врчмени- казаној личности^ Ј&Штарт* - . . пг»т^дч\/1Л7 гтотаР^пПНО' ИНТСОбСО" ..ФиЛИПЗ ВиШНзИпЗ У КуЛТур Л ненађуЈу својим квантитеТом и ма показуЈу повепано ин срсиј у Р _ ПППР Гпо легенди, и вање за млеко. Али колико н-мх историји свропе 1по ле1сиди, квалитетом. ^ колико нису били на стр>ч- Хомер је био слеп). Чланци Нови пут Србије и Ко - ном гИду У каквој млекарској за Оваквим књигама мо и е оје против Европе? допуњују сво- ДРУЗИ> зиају да је прилична олз- ново да се оживл еас ® им за . лика између млека ко.1е дале кра- дано потиснуто инте Р есова ' . јим полити шим садржаЈем овај чије је теле младо и произ- КласичнУ ' историју-, класичне ј сељаку најблин<и часопис.

Кр

вода неке „белке" чије теле тре- зике и њихову књижевност.

оз часописе

*т_ " _ са Ањом провео нај Наш сељак би требало озбиљ- најтеже члгонр V р

но да се заинтересује за плетар- Болсстан од тешке грудне бо- ^ ЈаћгћипсЈегО први и четврти су за овога рата литичком и привредном животу ску вроу и да јој поклони већу Лсс ти он је своје последње дане • ре0 Р уа Р ск °Ј свесци ис- већ изгубљени. С нестанком демократских земаља. С друге гч « П ПУНИО Ш ГВ01Р гтпаитлтв ._ _ ^ _ л ј_

јлепше али и

Познати немачки часопис Два- Од ових поменутих елемената, Паула Банга о улози злата у поГ/1Т гж пл г* V V Т _ 1 1 . .4

_ провео у Риги, у Летонији. Препажњу. Самим тим разгранаће досећајући блиску смрт . оН је у се постојећа индустрија за пре- својим белешкама само евоцирао раду плетарске врбе. блиску прошлост. Последњи део својих успомена ДикТирао је Кравченко из болесничке постеље. Неколико недеља касније он је умро. Његови посмртни оста-

пунио ,је своје странице веома Француске, ишчезао је и прин- Стране, филозофски је интерезанимљивим, савременим и п°уч- цип поменуте равнотеже сила у сантан напис Хајнриха Шулца о ним материјалом. Тако у чланку Европи и њена примена. Услед Платонизму и позитивизму. „Подземни рат" на уводном ме- губитака Белгије и Холандије у- Часопис доноси такође прикасту из пера Гиселера Вирсинга грожен је Канал, а тиме и мост зе главних догађаја у свету и на докуменТовано _ .је расмотрен и који је везивао Енглеску за е- ратиштима за време прошле зипротумачен онај део, она страна вропско копно. Енглеско-америч- ме,-о Тројном Пакту као привсадашњег рата, која Се не запа- ки сукоб у привредном и поли- редном савезу. док је за историци почивају сада на ришком Жа простим ок рм, али која у- тичко-војничком погледу креће чаре од струке користан преглед гробљу, ко'(а запљускују таласи " еЛ . по - ,ава ко,е се све чешће се данас око Африке и Индије, најновије стручне историске лиБалтичког Мора ЈављаЈУ. постаје видљиви .ја. О- где се америчко-енглес^и интере- тературе о историји Старог Орива.| подземни рат. рат у рату, Са си потпуно размимоилазе. Нај- јента и о улози индоевропских прикривеним ратним циљевима, новији догађаји на ова оба сек- народа у њој. Палиинт. «> .. —• _ ћарочито се огледа, констатује тора, на коЈима је досада засни- —»«I 1сСпИНИЊа И Њ6М ПРИ|ЗТ6ЈТз писац, у све већим споровима и вана моћ британског Империја, ~ ' сукобима енглесчоГ и америчког тб посведочују. 1еу'ш I. 5 сћОск'пе: АппеПе И х. с обзиром на велику разлику импе Р и,али . зма - Ток досадашњег Поред овога. часопис доноси уоп ИговГе, е/л 1еђеп5ћ \1с1 , гпгт „„ ол , 0 , тт ,„о П • рата дао 1е Ј леде " е Резултате: занимљиве репортаже о Кавказу, УОП 1еу\п ЧсМск1п§, Уег1а е { голи " ама - « ика Д ни.1е испољи- ископчавање Француске као Свет- о гробовима на Криту, о Токиу, Коћ1ег & Ате1апе, ШрЧб ла> већ се> у3 Много болних Ске силе - заузимање Великих о- један есеј о немачком истажи1932 176 5еИеп §ећип(1еп рицања, задовољила неким мате- бласти богатих сиоовинама од вачу и научном раднику Максу 3 КМ -ринским или сестринским одно- °^ гућава - Планку. једну Скииу о Балзаку, Прошло је скоро читаво сто- сом. Шикинг јој се одужио ти- жење рата. убпос^ава !апан?ке књиже И вн Л ог С штива ОУГОГ 33баВН ° Г леће од смрти велике немачке ме што .је по њено.ј смрти постао власти на ј'ужном Пацифику и. *

песникиње баронице Анете Дро- најоданијим и највернијим тума * оначн0- све Веће . п0тч ињавање сте-Хилсхоф (1797—1848). Њене чем њеног дела. баладе налазе се У свим читанкама и антологијама. Пут ка правилнијем разумевању рада Анете Дросте први је прокрчио, 14 година по њеној смрти, њен пријатељ Левин Ши

0 Штраубеовој седамдесетогодишњици Каг1 8(гаиће ги 5 ејпет 70. Секиг ($(ав, Коећ1ег & Ате1ап^-Уег1а^, 1.е/рг/§ 1943, 364 5ећеп, 5 АћћН(1ип§еп, Рге1$ каг(опп1ег( 7 РМ. Ова збирка коју су пријатељи и уЧениии великог немачког му-

Енглеске америчко.|' политичкој г последњ»м 6 роју месечника личара издали поводом његове и Привредној хегемонији. Еуропеише Реви изнет је исто- седамдесетогодишњице. далеко

---— риски приказ политИчких и вој- премаша границе уобичајених Временом је, као што рекосмо, у члаЈ<К у писац констатује Да ничких сукоба које је Румунија споменииа. Треба пре свега. имаШикингова књига о Анети Дро- је моћ британСког ИмПепија Ко- водила од најстаријих времена ти на уму да је и сам Штраубе сте-Хилсхоф стекла велико при- Ји се изграђивао столећима да до данас. нарочито против бив- нешто много више него само знааизи* ч „ткиирпа ит б^де завршен тек V натем сто- ших руских царСких и садашњих менити, музичар. То Је универса. , лећу. почибала на четипи основ- боЉшевичких територи'алних а- лан човек који свошм духом и која су на.|већим делом распро- „ а А * вмвмтв . ... —

на еЛемента.: на традииионалној спипација у погледу Молдавије сбојим радом залази и у многе кинг, књигом коју је 1862 издао дана. Стога је сад његов унук, политиии равнотеже сила на е- И Бесарабије. Приказани су та- аруге области умног живота. Сто о њеном животу и раду. Та књи лајпцишки филолог Левин Л. Ши вропском континенту. пои чемУ кође напори румунске војске у га није чудо што међу људима га тек је време^ом наишла на кинг прире дио најновије изда- ' е Енглеска успевала да. пома- борбама на источном фронту. на- који се латитпе пера да својим разумевање и признање. ' луше моЖемо о жући Сла би!е силе, буде аРбиТап рочито на 1ужном његовом делу. поилозима обогате.ову збирку, Левин Шикинг. знатио млађи ње ко,е мирне душс можемо с вих мећунапотних Спороча: на око Одесе. поред музичара и историчара муод песникиње. био је један од значити и његовим делом, пошто влалању мавним прилазима а- У чла^КУ ..Афричке перспекти- зичке уметности налазе и филоњених најближих пријатеља. Од- је књигу снабдео многим објаш- ^оичкдм континенту, путем Ги- ве" говори се о афгичком кон- зофи (Теодор Лит). истооичари мах ћемо рећи да тај израз не шењима и тумачењима. а наро- боалтап—Суен. запатном Агћри- тиненту као допуии Евоопе на- (Јоханрс Халеп. Вилхелм В^бер), треба схватити у данагањем у- обимним и тОпЛим по- ком и Ртпм М а,1е са за_ 0°читО у привоедном ПоГледу. књижевниии СФрани Адам Ба1'еробича^еном „чаршијском" значе- ' лећем: онда Инлшом и источно- ко!а !'е све више угрожр.иа от лаш 1 ) и писии кош су се посвењу. Песникиња је за њега имала говором о свом деди и неумрло.1 аг!ИС „„,, Ј/пнтинеИтом, (Сингапур. стоане Америке и Азије. За тили пог.тдвчтом из\'"авању г«. свакако врло топла осећања, али бароници Дросте-Хилсхоф. Хонг-Конг). стручњаке занимљив је чланак теа (Антон Кипенберг).