Српски народ

)

14 страна

СРПСКИ НАРОД

ДВА СРПСКА ПРЕВОДА %/вода у општу историју за децу\

ЗА С РПСНУ ОМЛА ДИНУ Тј,аиси растаиак Бранка Радичевића

У низу ретких издања књига, Народна- оиолио гека је наоавила и два превода поменутог шлецеровог дела. 11рви превод штампаи је у „Црној Гори. у књигопечатњи 1хравитеља Црногорскога 1839"'. Превод је с руског језика, а превео га је димитрије Милаковић. Други је превод с немачког језика, штампан у Бечу, у штампариЈИ Ј1. Сомера 1вб4 године. Нревео га је Димитрије Вдадисављевић по А. Ј1. Шлецеру, а „на свиЈет издао Вук Стеф. Караџић'. Превод Је изашао у наклади Ане удове В. С. Караџића. Недостатак оригинала одузима нам могућност упоређивања ова два превода истога дела. И то дела које је штампано пр>. на немачком језику, а затим преведено на руски језик. Немогуће је исто тако тврдити да су ово дословни преводи. Сами наслови Преправа за Историју свјета састављена Шлецером за дјецу и Приправа за Историју свега свијета ради дјеце, као и разлика у превођењу, доказују нам да су наши преводиоци и сувише слободно преводили. Први превод је у толико интересантнији што је штампан у „књигопечатњи" Петра II Петровића-Његоша, која је отпочела свој рад 1834 године на Цетињу. У шој је радио само један „чоек", који је био „и 5е(.гег и Ргискег и све". За време првог периода свога рада од 1834—1839 године, штампарија Петра II служила је народу, школи и цркви. Књиге су штампане у малом броју, отуда је и овај превод престављао реткост и за саме савременике. Димитрије Милаковић по своме доласку у Црну Гору постаје главни сарадник Петра II. Има података да се „језикословијем' најрадије бавио. Вуков начин писања „нико није знао боље од и.ега". У писму Срдићевсл писаном Георгију Николајевићу по<Јле смрти Милаковићеве, налазимо и побудц, које су га руководиле да Преправу преведе. „Сјећајући се... да је наш Доситеј Обрадовић особито препоручивао, да се ово предивно дјелце на српски преведе с тим да ће се народу нашем драгоцениј дар учинити, нађем" та с њемачког на руски преведена, те ја отуда србски преведем испунивши његову поруку". Приправа је прештампана 1860 године у Магазину Србско-Далматинском. књ. .19. Прво њено издање штампано је у малом броју и „више разнешено по туђем истина словенском свјету, него ли по Српству". Други преводилац истога деаа, Димитрије Владисављевић, био је учитељ при српској школи у Трсту. Он се бавио писањем Ђеографије, а интересовао се и за Милаковићев превод Преправе, који је успео и да добави. Владисављевић је у своме раду много помагао на суд Вука Караџића. 28/16 септембра 1848 године, он је писао Вуку: „Моја ће Ђеографија скоро бити готова, јер сам је гдје што пречињао. И ако од сада будем миран као и до сада, моћи ћу је брзо свршити, и чини ми се иеће бити хрђава у аделости, а у осталом ђешто! ђешто! то ослан>ам на вас, ако вам време допусти, да је подупрете. А уз ђеографију упутићу и Преправу за историју, које се не могу сит да начитам. За ориђинал ви рекосте, да сте га младоме кнезу на про,читаи>е дали, а ја ћу вам приелати покрај овијех и г. Милаковићев пријевод." (Вукова преписка, књ. IV, стр. 497—119). У току 1849 године ВладисавЉевић се бавио писањем лекција „у Српском језику". На Преображење (6 августа) 1849 године, он пише Вуку: „Послаћу вам овијех дана Шлецера умивеног али не наиифраног без предисловија без толмачења, док чујем шта ћете

ви рећи требали га много кресати. Ваше изречење биће мој оракул..." (иукова преписка, књ. IV, стр. 507—124). Превод је Владисављевић послао Вуку, али гамо свој. Трећег јануара 1а52 године, он је писао Вуку: „За Шлецеров пријевод молим вас, причекајте мало, нашао сам г. Милаковићев пријевод, па ми се чини сад већ друкчије него прије. Не знам, гдје су ми очи биле, па бојим се сада, да г. Милаковић не зажали, да сам тако безобразан био, његову ствар без његова питања прештампавати. А ево вам његова књижица па судите сами, имам ли право бојати се, премда нијесам ама ни слова његова виђао, а камо ли преводио, или боље да речем преписивао, па ни сада немам кад сравњивати је, него сам је гдје што превртао, те ми се чини доста добро његово. Ово је узрок, за који се утежем за сада нешто њега ради, а нешто и због онога трња, што боде у очи и наше побожњаке, и држављане". (иукова преписка, књ. IV, стр. 523—138). Упоређујући текстове превода данас, видимо огромну разлику у превођењу. Примера ради наводимо параграф први. Он код Милаковића гласи: „Предречени Вог створио је негда из нишга сав свијет; но кад га је створио, о том други достовјерни споиеника немамо осим Светога Писма". Исти параграф је код Владисављевића: „Бог, коЈему почетка нема, створио је једном овај цијели свијет из ничега. А кад га је створио? то нико не зна: може бити да је ово што ми свјетом називамо створено прије много стотина година; али по светом писму држимо, да има 7000 година." ^ У даљим параграфима, Милаковић даје тумачења извесних речи и што је најинтересантније оставља руску реч, додајући исти израз на немачком, италијанском и латинском језику, а за српски — ставља знак питања (стр. 5. 8.). У глави трећој „О премјенама људиј § 25 стр. 35 код Милаковића је: „Негда био је па земљи само један човјек, Адам, а потом човјек и жена, Адам и Ева, од кои су се родила дјеца, а од дјеце друга дјеца, и тим поредком то се исто продужје чак и до данашњег дана." Владисављевић преводи: „Негда бијаше на земљи само један човјек Адам. По том бијаху Адам и Јева. Они добију дјеце, а ова дјеца одрасту и она добију дјеце, и тако је ишло од почетха свијета све до да^ нас." Милаковић је вероватно према руском издању, разделио Преправу на пет глава. Величина књиге је 20,4/11,3 см., штампани текст је 12,4/7,5 см. Слова су и.ста као и у осталИм издањима ове штампарије, штампаним у току 1839 године. Хартија је врло слаба, тако да се са стране прве, штампа јасно огледа на страни другој. Примерак је врло добро очуван. Сваки табак је посебан и није ничим спојен. Владисављевићев превод Приправе, остао је „не нацифран без предисловија без толмачења. Да ли је Вук што по жељи Владисављевићевој „кресао", не знамо, али је ј 'асна разлика § 9, кој'и код Владисављевића има и одељке а, б, в, г (стр. 6—10). Код њега „књижица прва" је „увод у историју свега свијета." Има такође лет глава. Иако је превод Милаковићев штампан пре 103 године, наша Народна библиотека није га имала, док је Владисављевићев превод имала под бр. 10024/12. Само што је омашком у штампаном каталогу њеном била означена само „књига I", до у ствари овај превод обухвата обадва дела Шлецерова.

Интересантан је „Шести период од Колумба ,до садашње 1839 године. Од овог је мало више преко 300 година протекло. Шта ће се догодит у свјету, кад се ово стољетије напуни, т. ј. док почнемо писати 2000?" (Ми лаковић, стр. 93). Код Владисављевића је на стр. 84 : „Шести период, од Колумба до данашњега времена; и ово се вријеме зове иови или садашњи свијет. Од оврга периода нема пунијех 400 годииа. А какав ће бити свијет, кад се испуни равно 2000 година?" Овим се завршава и један и други превод „Прве части" и „Књижице прве",. Милаковићев сл стр. 93, а Владисављевићев са ар. 84. Код ВладисавЛ)евића је даље „Књижица друга" стр. 85202. Милаковићево означавање године 1839, Јасно нам говори, да ,,е то ознака не само штампања, всћ и превођења Преправе. ВлаЈисавлзевић нам сам даје 1848 годину, као годину чинања свогг превода, кога није могао ,,сит' да се начита. Стојан Новаковић у Српској би бтиографи.ји не бележи Милаковићев превод. Он има ппевод Влалисг" - "чићев под бр. 2616 у гсдини 1864. П. А. Лавров наводи Милаковићгву Преправу на стр. 57 свогј дела Петрв 11 Петровичв Нјегошв владика черногорскии и озпачава Милаковића као преводиоца. Он само даје погрешно годину прештампавања њеног у Магазину Србско-Далматинском. |ер је код њега 1866 година. Превод Владисављевићев он означава. као други по реду превод овога дела. Данас у току 104-те године од 'итампања Милаковићеве Преправе и 79-те године од штампања Владисављевићеве Приправе, јасно је, да се Владисављевић узалуд бојао Милаковићеве љутње, да „његову ствар без његова питања" у штампу да. Интересантно је да и он дело назива Преправа за Историју. МИлаковићева Преправа штампана је у малом броју. Један примерак њен имао је Владисављевић, који је вероватно он сам послао Вуку Караџићу, који је имао оригинал. Примерак Народне библиотеке ј 'е врло добро очуван и преставља добар принос наше обновљене Народне библиогеке. Иванка А. Пилетић

КАКО ЈЕ ДЕТЛЕФ ФОН ЛИЛИЕНКРОН ТРАЖИО 100 МАРАКА Популарни и родољубиви не- . мачки песник Детлеф фон Ли- Ј лиенкрон био је чешће „шворц". Зли језици кажу да се то неки Ј пут дешава људима од пера. Ј, Једном је, оставши опет без пребијене паре, отишао до неког пријатеља, богатог хамбуршког увозника, да му тражи мало новаца на зајам. Као што се то код хамбуршког увозника разуме само по себи, посетиоцу је одмах понуђена фина страна цигара. Разговарало се о свему и свачему, само не о главном предмету посете. Честити Лилиенкрон, стидећи се од пријатеља, борио се сам собом, али никако да изговори судбоносне речи. Са запрепашћењем је запазио да Ј'е већ био попушио позамашну хавану, а да још ни једном алузијом није додирнуо циљ своје посете. Најзад. бацајући остатак цигаре у пепељару, Лилиенкрон рече онако као узгред: — Него слушај, немој да се љутиш. Али оних сто марака моћи ћу да ти вратим тек кроз два месеца... — Али кој"их то сто марака? — Па оних сто марака што сам данас хтео да ти тражим на зајам.

„Ђачки растанак" је једна од најпознатијих песама Бранкових, а уједно и једна од најдужих. И њена садржина је од најразностранијих. Ево те садржине: У уводу, Бранко је на карловачком гробљу. Шета измеђУ хумки и сањари. Његова се мисао зауставља на једном гробу и он машта о томе каква је могла бити судбина онога, који је у њему сахрањен. Његова имагинација ту ствара слику младића, пуног снова и идеала, којије „Много хтео, много започео, Час умрли њега је помео". То место као да је предосећање властите судбине и клица оне бо.лне теме, коју ће Бранко доцније развити у дивној песми ,,Кад млидијах умрети". Са гробља, међутим, Бранко у „Ђачком растанку" одлази на једно брдашце више Карловаца, посматра природу и Карловце и ссћа се свега оног што је проживео у том месту, које сад мора да напусти. Пошто се опростио од Дунава, Бранко се опрашта и од карловачких винограда и сећа се берби, оних прекрасних фрушкогорских берби онога доба које, проткане весељем и колом, кад Свирац свира, пушке попуцкују, Моме поју момци подвикују, — изгледају као празници младости, обиља и животне радости. Бранкове мисли лете даље с предмета на предмет: с бербе оне прелазе на „карловачке моме" које се скупљају на „убавом Белилу", а затим на брдо Стражилово. Ту има и један леп опис свеже и богате природе и једног веселог излета. Тиме се завршава први део „Ђачког растанка" и сад следи опис опроштајне теревенке Бранкове с његовим друговима. Овај део. у коме има појединих врло лепих места, дочарава нам у потпуности штимунг Ј 'едне карловачке ђачке пијанке, средином прошлог века. Уз ,пуну чашицу, ту се пева и разговара највише о лепим момама, о српској слави и српским јунацима. На.јбоље место у овом селу је • чувено: „Коло коло Наоколо Виловито... Овде се Бранко показао као прави мај'стор музике речи и стихова. Њему је успело да нам чак и чисто акустички дочара целокупну атмосферу кола: његов вртоглави темпо, његову бурну веселост и његов раздрагани младалачки занос. Н&јзад, долази трећи део „Ђачког растанка": сам Бранков опроштај с друговима. Он се прво опрашта с некима од њих понаособ, и то најпре са сени једнога који је већ давно умро. У овим опроштајима има неколико врло лепих места где пробија искрено другарско осећање. „Ђачки растанак" је не само једна од најпознатиј'их и најдужих песама Бранка Радичевића, већ и једна од најбољих. Она има, додуше, извесне недостатке, има шта више и сасвим слабих места, али ти недостатци су готово сви заједнички целој Бранковој поезији, док су поЈ 'едини слаби стихови скоро неизбежни код овако дугачке песме једног сасвим младог песника у једној сасвим младој књижевности. Међутим, ти су недостаци незнатни у сразмери према добрим странама и позитивним особинама „Ђачког растанка". Добра композици.ја, сликовита дикција, чист народни језик, лепи описи природе, снажна осећања, убедљиво дочаравање појединих слика и штимунга; све су то врлине ове песме. И не само то: „Ђачки растанак" је као нека ретроспективна пцрхолошка анализа песниковог младићског живота у Карловцима; према томе, она садржи све елементе из тог дела његовог живота, а то су и главни елементи целе његове лирике. Отуда су ту, као ни у једној другој

Бранковој песми, заступљене све Бранкове песничке теме. Као што смо видели, осим патриотске и анакреонске лирике које овде доминирају, као и у целој његовој поезији, имамо и описа природе, и делова у којима је изражено другарско осећање и носталгија, а на једном месту пробија и она сетна меланхолична жица на . којој ће Бранко доцније испевати „Кад млидијах умрети". Тако је „Ђачки растанак", у неку руку, и синтеза и круна целокупног Бранковог песничког стварања. Павле Ивић, уч. VIII разр. VIII мушке гимназије у Београду

Значај српских народних песама ! Хај, што Србин јоште живи крај свих зала, Песма га је одржала, њојзи хвала! Змај . ' I Карактер, душа, срце, све врлине и мане српскога народа огледају се у народним песмама. Колико величине, колико познавање народне душе, колико народних врлина и мана, опева онај непознати српски гуслар у многобројним и широм целог културног света познатим народним јуначким песмама. У тренуцима највећих страдања и патњи, под најтежим окодностима, у којима други народи малаксавају ич-губе веру у себс и бољу будућност, клону духом, физички омлитаве и постају равнодушни, српски народ пева, српски бели орао тада најснажније кликће и буди у душама жељу за животом, радом и стварањем. Најлепше српске народне песме испеване су после великих војничких пораза, нарочито у оно тешко доба робовања под Турцима. После српскога пораза на Косову испеван је највеличанственији епос, у коме се велича жртва косовских мученика, див-јунака и хероја, а жигоше срамни чин Вука Бранковића. У време првог српског устанка у Шумадији, под Карађорђем, испевано је неколико бесмртнА народних песама, међу којима су „Почетак буне на дахије" и „Бој на Мишару" сматране као најбоље. У нашој народној поезији опевана је и неслога, која нам је увек растурила државу. После највећих победа, наши великаши остављали су свој народ, сујетни и опијени славом грабили се за што већи плен и добитак, поделили се на више табора, заратили и закрвили међу собом, од чега Ј'е само непријатељ српскога народа имао користи. Неслога је постала саставни део живота нашега народа. Једно без другога не да се замислити. У Душановој царевини Вукашиа је одиграо небратску улогу. У народној поезиЈ 'и приказане су и добре и рђаве особине српскога народа, са ненадмашивим тумачењима и правилним коментарима нашега гуслара, песникасељака, кој'и је о свему умео да створи тачан и праведан суд. Миодраг Мирковић, уч. VI разр. IV мушке гимназије у Београду