Српски народ

27 март

СРПСКИ НАРОД

Сгџчнв 13

атарство Србије пре сто година

Као изразито екстензивно пашш-чко - сточарска земља Србија је тек у току Милошеве владавине почела постепено да прелази на земљорадњу. Српски сељак са свима одликама сточара, по конфигурацији терена, по пошумљености земљишта. по непрестано.| неизвесности за сво.ј живот и сигурност свога мала, био је за турско доба упућен на честа кретања из долине у планину. Код таквог стања ствари, оН се није могао бавити ратарством. које је по својо| природи ^езано за сталан привредни простор. Стога Је потпуно јасно. што су чак и .Турцц, 'ко.ји су иначе познати* као. слаби ратари, у неким пољопривредним гранама. као на пр. у повртарству. показивали већи смисао и већу активност од српскога сељака. У овом прелазном добу много боље су се снашли сељаци који су се доселзавали у Србију из околних покра.јина. Економски слаби по бројном стању мала, са безначајном имовином, скоро осиротели, прелазили су у Србију као економски слаби где су за сво.ј опстанак могли наћи уточишта само у земљишту које имче до^ељивано. Многи нам примери' покззују да је Милош, примајући врло радо ове људе ради повећања популације, додељивао њима не мал већ само и искључиво слободио и неокрчено ; земљиште. Поступа.јући у ' томе боље према њима него према самим домороцима, Милош им је омогућио да се они пре прилагоде . као ратари од Срба домородаца као претежних сточара. Срби домороци ненавикнути на сталан рад. неупућени у ратарски посао« склони изгону стоке и сталном покрету, мање повлашћени од досељеника у додељивању неокрчене земље, теже су поднели ово прелазно доба. УПОТРЕБА ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА Неразвијено ратарство, нешто због сталних ратних сукоба и увећаних дажбина у натури, а нешто и због велике примитивности у обради, чинило је да је Србија у току првога устанка била упућена на увоз житарица. Због оскудице у житарицама цена пшеници у Београду скочила је на 18, а кукурузу на 1.0 гроша. Барон Дибић се чудио тим високим сума^а које су даване на хр:ну и џебану, ко]а се увозила из Аустрије. Према једном саопштењу у поч<?тку 1815 године све што се куповало за град морало се добавити из Аустрије, јер се из нахија због устаничких покрета ништа није могло донети. Цене су, стога, скак:ле и скупоћа расла. Брашно се куповало по 50 гроша сто ока. И доцније је било исто стање. Прелаз са сточарства на земљорздњу имао је утицаја на умањење жетвенога приноса. Стварно стање ратарства и начин обраде земље нису били нимало повољни. Србија је још увек важила као сточарска земља у коју почиње јаче да продире р.атарска култура. Од цереалија сељак је сејао највише кукуруз, затим јечам, а у најмањој мери раж („гра^ичим"). Пошто је у 17 веку продро у граничне крајеве, кукуруз се почео нешто више сејати тек од 18 века. Н <3 и као касније одомаћена култура он је брзо постао општенародна храна, највише трошена од нашег- сео* ског света. Пшеница је сејана и гајена у Србији. али њу ни.је трошио сељак и служила је као предмет продаје V зеМљи и на страни. Трошеиа је V сеоском газдинству. »како пише Сретен Л. ПоповиК. ..колико Да се умеси погача за госта и колач о слави". Противно томе, по градг>виМз и Турским гарнизонима не само да је трошено

пшенично брашно него су се његове финије сорте за потребе луксузног пецива (земичке), ксје су се почеле израђивати за ужи крут потрошача (1838). дововиле из предела преко Саве и Дундва све до подизања првог параћинског млина на реци Црници (1838). ПРИМИТИВНА пољоПРИВРЕДНА ТЕХНИКА Плодност и родност земљишта повољни су услови за развој ратарства. Али то ни.1е све. Србија је, како пише Вук, оодна земља на којој успева сзлко жито, и особито кукуруз. Томе придодате учестане крчевине дошљака као на .јпогодниЈе и најплодније земљиште за успешну .земљорадљу лретстављаЈ^ јасан предзнак развоја оатарства. Какав је био начин обраде земље зависило је од знања ратаревих као и од стања пољопривредне технике. На проширењу знања ништа се није чинило. Пољопривредна техника била је као за време Турака. Сем поменутих врста" цереалија сељак ништа више није сејао. За ђубрење земљишта знало се -нешто више у везировој и Милошевој економији (1822). Али оно још није пр.одрло V народ. Србија је још увек била земља у којој се нагомилавано ђубре просто спаљивало. Гдесе орало ра.тицом врло плитко и невешто. Да се и касни.је није знало у народу за ђубрење показује јасно један доживљај путописца нз 1844 године., Путописац је под самом Авалом наишао на пласт запаљеног ђубрета. Упитавши механџију : „Што си запалио ово ђубре?" Добио је следећи одговор:„Да Ц1та му знам друго". „А зашто га не би. нзвукао на њиву и по овој растурио, р^кне.м па би ти плоднија бида'. „Вала Богу. она ј.е пло.дна и без ђубрења". Као са ђубренЈем било је слично стање и са пољопривредном техником., Била је сасвим примитивца. Сем дрвене р.алице и дрвеног плуга у употреби је била : и дрвена мотика. МоЛерне земљорадничке справе („инструменТи"). и плугови из Енглеске (1839), који су се састојали из гвожђа, а мањим делом од дрвета, употребљаване су једино у Милошевој економији. Тамо где су се употребљавали плугови било је тешкоћа са сточном вучом. По можда претераним Рихтеровим наводима' српска .је стока слабе расе и ненавикн,ута на посао. Могло се видети по 6-—8 волова пред једним плугом који у другим земљамз вуку само два вола. ПРВЕ МЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ А кад се томе дода незнање о обради, земље и и.еЈпационално. крришћење времена онда се добија јасна слика о стању земљорадтће. Велико је „небреженије" у пољском раду. „Људи уместо да благовремено пољске радове извршују, летину , своју сабијзају, они ово сасвим пренебрегава.ју и остављају да ра-. на у сољу' пропада, труне и прорашћуЈ 'е. и уместо овог одају се другим којекаквим беспослицгма. Кад је време,за сабирање усева, оџи. онда , шљиве млате и купе. а нимало се о многоважним пољским, пословима не старају" (1837). Да се ово отклони предузимају се мере на побољшању и унапређењу. рзтарства. Поручују се стране пољопривредне књиге, неке на немачком Језику (1823).. 'Дли оне допиру само дО кнежеве економије.... Увиђају се све незгоде нерационалне обраде земље. незнања сељаковнх и слабог жетвеног принос^. И томе се тпаже узроци. Јелни их н~.лазе (Тирол—Солао 1833) v ниском. ступњу обпазовпности гемљорадника, v. његовом нерапу и н?мапл->ивости за обпаду земље. Други (кнез Милош

1837) у небрижљивом, неуред- вима и сцопове у крстинама дрном и Невременом вођењу зем- жати дуго по ливадама и њиваљорадње. „Јербо се земље не- ма да не би пропадали услед брижљиво р ч аде. и што се раде. рђавог времена. Уз то да се стане зна се, ни којим начином ни ра да се кукуруз два пута окоу, које време радити их ваља". пава и да се с пролећа, јесбни У томе ,је било и недоследно- и зими земд>а која |е за угарести. Тако на пр. Тирол и Со- ње угари, а која је за ђубрење лар на једном месту наводе да ђубри. Дз се попуњавају оцаци је земљорадња била на добром изгорелим ђубретом (топчидерступњу у и.сточним и западним ски економЈ, крајевима, али да би обрада Али од целог овог програма земље била боља кад би рата- и плана није ништа учињено. Јери били вреднији и марљивији дино је топчидерска Милошева и кад би се уздигли на виши економија показивала успех и ступањ образованости. На дру- то као лично Милошево угледгом месту истога рада тврде да но добро. Из ње ће се доцније су се наши земљорадници у развити пољопривредна школа погледу капитала и уживаног (1853), али која ће после шест кредита не само могли мерити година бити укинута (1859). С а аустрисккм земљорадницима Економи за три месеца свога него да су их чак у т.ом погле- рада нису могли показати неке ду и превазилазили. Нетачно- нарочите резултате. Још мање сти ове последње тврдње не с.е могло очекивати да ће за то треба напочито подвлачити. О- време народ у потпуности прине се виде из општег имовног и хватити ове нзредбе. културног стања земљорадни- Није јасно. ако је кнез Милош ковог које нимало није било хтео да просвети сељака, зашто повољно за то време. Је после тои месеца укинуо еко Кад су нађени узроци нера- номе и распустио „надлежателционалне обраде морале су се ство економическо". Са своје тоажити мере да се она откло- стране Милош се званично правни И ту није било слагања. Ти- дао да укида економе због нерол и Солао услове за побољ- ^спеха који нзрод показује у шање културног стандорда виде земљораду и што не поступа по у довођењу вештих земљорад- заповестима економа.

ника из напредни.шх земаља који би својим угледним радом утицали на наше људе да се побољша ратарски рад. То су мо-

НАГЛИ РАЗВОЈ ТРГОВИНИ Пошто је поред свих обећања земљорадња остала таква ка

рали бити стручни инострани ква ј е била за време Турака од земљорадници преко којих би Њ е се нису могли очекивати весе ратарство упутило на пово- лики приноси. И оним што се љан земљораднички рад, употре- производило није се располагабумодерне пољопривредне тех- ло како треба. У наглом развонике и рационалну обоаду зем- ју трговине која пада у Милоље. Противно, томе Милош је шево време свако је желео да

мере за побољшање земљооадње налазио у унутрашњој реорганиз"цији. У постављању јед-

буде трговац. Кнез Милош. МИ' ша Ан:стасцјевић (1834). Тома Вучић-Перишић (1837), Никола

нога органа српске владе. ко.ји Брзан (1831) и др. бавили су се би као „економ" врло близак извозном трговином жита. снанароду са својим „надлежател- бдевали . турску, војску и беоством економическим" водио градског пашу пшеницом, изв.обригу о упућивању земљорад- зили пшеницУ и јечам (нешто ника у основне принципе еконо- кукуруза) преко ЈБубовије у Бомије, да земљор"дник обавља о- сну (Сеницу, Нову Варош, Винако аемљорадничке послове шеград) Вепи П"ши Вали.ји бо.како ће му се труд достојно санском. Али Бегу и за турску награждавати". ,

војску; затим Дунавом АдакалскОм Паши и у Видин и Браилу. Иако је била оскудииз V храни услед слабих летина. што је доводило покаткад и до глади. ипак се житна храна извозила. Милош је ср-ојим честим иаоед* бзма у току пеле своје владавинне забрањивао извоз. али ни једном није уадрио на-трговину поменутих трговаца. Колико је то за нароД било штетно види се по томе што су услед нерегулисаног извоза поједини крајеви остајали аотпУно без хране. Дешавало се да је пшеница извожена по 25 пара по оки. а после тога увожена и пдаћана по 40 пара и више. Иако је кнез Милош завео ме* ре да се обезбеди храна за оо кудне и гладне године поеко кошева који су се имали основати у сваком селу (по наредби донето.1 „пре неколико година" рачуна.јући од 1836) ипак се не зна на шта је та храна тоошена. Кошеви су били нерадо примљени од народа. У прво време реформисани (1840), затим укинути (1842), они су поново обноаљени (1854). Од сваке главе земљорадника и становника по касабама узимало се V почетку • по 50 ока чисте хране одн. у корену по 62'/з оке. Ова је количина смањивана до 1839 када је" подигнута на исту висину. Милош је често указивао на хуману страну кошева: „но бележит^, па својим временом. у берићетне године. наплаћујте и то од они, који буду имали новаца, а сиротињи подајте рану безновчано и од ње нећете ништа наплаћивати"; С друге стране је бар писмено наређивао да се храна не сме извозити V инострацство пре подмирених домаћих потреба. «. Др. Љ. Протић

ЗАСОЂЕЊЕ ЕКОНОМА Милошево је мишљење победило као погодније и реалније за тадашње прилике. Створени су и постављени- економи. подиГнуто кнежево угледно добро („економија") у Топчидеру (1837). Економима и „надлежателству економическом" дато је широко поље рада, које је задирало поред пољопривреде,и у шумарство. Топчидерској ек'ономији, поред главне тежње за личним успехом, Милош је хтео да ,да карактер једне угл.едне економије која би васпитавала питомце и преко њих ширила пољопривредну културу у народ. Одмах после тога почиње се са давањем упут.става за обраду земље 1837). Економи наређују да треба што више сбјати пшеницу. кукуруз, ра,ж. јечам и ељду на (најгорој земљи). Да сваки ожењени земљорадник посеје озимних и пролећних усева: пшенице три дана орања. један дан ражи и један дан јечма; затим три дана орања кукуруза и по један или пола дана пооса („проје"). У погледу времена обраде да се јесења пшеница. јечам и раж посеју и повлаче до Миољдана или најдзље до Петковице. Сви пролећни усеви да се посеју од фебруара до последњег марта (са изузетним продужењем до априла). кукуруз од половине Зприла до летњег светог Николе, хељда и просо до половине јуна тј. до Видовдана. Кошење сена. жетва стрмнога жита и брање кукуруза, као и уопште ц?локупна жетва имала се обавити у једно време да стока, која би'се после тога пустила. не 6и повредила њиве. Сено се на време мооало саденути у .сенима" а, кпстине V стоговима. ЗабраЉено је сенокос у пласто-%

ИЗ МОДЕРНЕ НЕМАЧКЕ ЛИРИКЕ

с/1-У1С1С)

јгсго

Један велики циркус, бум-бум, тра-ра, унео је одједном жнвости у наш тихи град. Ми, деца, били смо свако вече ту и смејали бисмо се кловну срдачно. Свакога вечера дојахала би Једна девојчица, у сјају и шљокицама, лепа као анђео; на свом коњићу пролетела би кроз шарене обруче лако и фино, као да је сишла с небеских висина. Тада би прострујао један топао дах прве, нежне заљубљености кроз мене. Намеравао сам већ идућег јутра Арабели да купим бомбона за неколико уштеђених гроша Јутро је стигло. Мој отац је учио јахати, и ја сам смео — о, неописана срећо! да га испратим чак тамо до арене. Тада ме је оштар • поглед Арабелин срео! При дневној светлости, без шљокица и боја, сасвим обична, стајала је она у простој хаљини, њено лице билб је рохаво од богињица, показивало је већ трагове ране беде. Тек сам тада опазио; она је била већ одрасла, од главе до пете одмерила ме туђе и хладно. Са једном лепом илузијом сиромашнији, побегао сам одатле брзо, брзо... Али, праву слику сироте Арабеле, завијену у шљокице, вечером, у веселој игри, ту жалосну слику иисам могао никада сасвим да заборавим...

(Превео X.)

ППГТЕГД ГГГПУГЦ