Српски народ

СтранаЗ

СРПСКИ НАРОД

април

-меЏунајгбџњих. џасаЏа^а Америка против целог света

Јапански министар претседник 1 1Тојо примио је шефа владе у ! Бурми др. Ба Мава и имао је са њим дугачак разговор поводом проГл.ашене незав.исдости бурманског народа. Независност Бур ме је још једна етапа V развитку Источне Азије, која .се под воћ-ством Јапана гради на принципу. сарадше народа. Ба Мав је подвукао у својим изјавама да је доба британскоамеричког експлоатисања азиских нзрода прошло. Да народи Источне А.зије стварају слободну заједницу ко.|а им гарантује развитак економски, политички ' и духопни. Рета тог истакнутог борца за слободу Бурме илустроване су ових дана чињеницама коЈе доказују да се заиста ствара правичност према народима Источне Ази|е. Јапанци су одустали ©д својих екстериториЈалних права у Шангају и другим градовиМа, сада предају Кинезима Дипломатску концесију у Пекингу, уступили су кинеској влади ; руковафе огр051ним бројем инду стриских предузећа, ко.са су би! ла под јапанском управом од !почетка јапаџско-кинеског кон[фликта, пдедали су Кинезима аI меричке и енглеске институције | у нанкиншкој Кини итд. И друге владе као што је француска, данска итд., свечано се одричу свих нарочитих привилеги.,а у Кини и тако .се нанкиншка држава подиже на. ступањ суверене земље, Претседник кинеске националне владе Ванг Чинг Веј је упутио-једну прокламацију свом нарбду под иасловом „Посланица целој нацији", у којој одаје при ' знање Јап?Ј1у што .је укинуо кон цесије у Сучау, Хангстау, Тјендзину Ханкау, Фучау, Шаси.- Ван Чинг Веј види у јапанском понашаЈћу према. Кини несумњиа доказ да јапан нема намеру да б&баја кинес&у држЗву, већ напротив хоће да ; ' створи самосталну Кину у оквиру источноазиске заједнице. У то верује не само Ван Чинг Веј, већ и масе кинеског народа. У току последњих недеља нЛшта мање од 130.000 чунгкиншких- војника предали су ее јапанршм и нанкиншким трупама. Док је раније одНОс иЗмеђу убијеВих и заробљених : чунгкиншких војника био 3:1, сада се створила обрнута пропорција: на (едног- убијеног долази око 3 заробљендка. Морал чунгкиншких трупа је тучен племенитом политиком Јзпан.а У погледу суверености националне Кине. Ципон У својрј политици наиЛави на пх;тпунр оа.зумезање дру гих држзва Тројног Пакта. Једнодушност тог светског савеза великих сила потврђена је „муњевитом" конференцијбм Трбјног Пакта, која је ових дана одржара у Токиу. Важна питања, кбја интересују Немачку, Италију и- Јапан, решена су била са бвзином која доликује искреним савезницим4 и верним ратним друговм?. .Према том мерилу искрености Л другарства, казабланшка конференција, која је трајала 10 дана, ода.је занимљиву слику од ноеа у цввеном блоку. Конструктивне снаге т Исто тако и Иднова посета АЈиерици траје дугр, јер за уза!јамио прилагођење деструктив"ни1с. интригантских снага треба ићи путем дугачких заобилазних поегоцора. Међутим, Тројни Пакт споразумева се брзо, јер је он конструКтивна снага и он даје широке могућности за примену Констауктивних снага других народа. То видим О ј као што смо већ горе навели, у Источној Азији, исто вИдимо сад.и на еврспском Истоку, где су нациоНалне снаге Русије добиле могућности да конструктивно сарађују у европској заједници.

Проглас генерала Власова ства ра потпуно нову ситуацију на Источном фронгу ,јер се ствара нова фаза анти^ољшевичког рата. До сада ,;е рат рушио комунизам. Огсада ће рушити кбм*низам и зидати националну Русију. Програм генерала Власови је такав да му се мора придружити сваки руски националиста и мора му се радовати сваки националста коЈе било друге нације, јер циљ генерала Власова Је уништење интернационалног комунизма и успоставЈћање руског нзционалног бића. Уништење совЈет^КЈ 1 - режима, обезбеђење националне независности нове Руси„е, успостављење верске слободе, ликвидација колхозног система, увођење приватне својине и, најзад. укиаање ропств_а (пуштање на слободу милиона и мили.она тако званих политичких затвореника, који су били радни робови сов.јет ске еласти), -— то су на.јбитни.ји оСнови делања Руског ослободилачког комитета. Конструктивне снаге руског народа придружу.ју се европској ствари, највећој конструктивној сназа човечанства. Да Европа ост^је конструктивна и за време најтежег рата, видимо сада из једног, дсдуше ситног, али знача.јног примера. Дански народ је ових ддна ишао ка изборнЈЈм кутијама и он је изабрао нов састав Фолкетинга у коме је дао 960/О гласова владиној коалицији. Тиме .је он исказао своје поверење према краљу и вдади, који воде полиТику . најискреније сарадње са водећим државама нашег континента, сарддње у оквиру европске* заЈ'еднице. Дандка, земља поштења и па|метн, зе.мља свеснрга рада, може да се сматра као најузорнији задругар европске заједнице, која <;е ствара за бољу будућност народа нашег континента. Побуна малих Док Осовина удива малим народима поверење према свом програму, црвена коалиција изазвала је праву побуну малих народа. Буне се и прави репрезен танти народа, буне се и емигрантске владе, које би поШтопото хтеле да буду сматраце за такве репреаентанте. Не буни се само Бенеш, о коме сада пише Вечерње ческо слово потресче ствари: како је он примао милионска мита з.а спровођгњ? финансиских комбинација разких фирми и како је њ-ггова госпођа Хааа, „пова дама ргпубликг ' уз вино и кавијар на банке :"и ;ла ззрађивала милионе интервенишући у корист фирми које су Избегавале плаћање поргзе. Бенеш и сада покушава да интервгнише V великим аферама: он би хтео да иде у Моск§у радч интервенције по пољском питању. Пољско питање буни емигрант ске владе. Такозвани министар спољних послова холзнтске емигрантске владе Ван Кчефенс написао је отворезо писмс уредништву Тајмса, у коме сумња у право демократских великих сна га да имају задњу реч у одређивању судбине других народа из тог разлога штс су те велике снаге тобож носиле већи ратни терет. Ван Клефенс чаже напро тив да су највеће жртве прдне ле мале државе, крје су биле у вучене у рат услед грешки ве ликих снага ,и то баш услед та квих грешака које су биле учи њене и поред опомена од стра не малих држава. „Шта би било од Енглеске, а посредно _и од Сједињених Држава, Совјетске Унше и Кине да се Пољска, Нор вешка, Холандија, Белгија и дру ге земље нису ставиле на расположење?" Зато Ван Клефенс сма тра да и мали народи имају право да решавају о својој суДбини, и он држи придику Черчилу. говорећи: ..Не може се проповедати демократија, а практично

служити интересима неколици не". Англофилски Гетебергс Ханделс и Шгиффаргсцајтунг у штокхолму, коментарише писмо »Јан Клефенса у таквод форми да се може рећи да Је и Шведска заори^«та због британске издаЈе ђ.в^оае. Швајцарска штам па, к-о што су на пример новине ШваЈцарска и Сангалершки днев лик говоре о н-силној политици оританије и СовЈета, и каже да Је Черчилова иримедба, да ће мј ле н^ије моћи изража§ати своЈе жеље, веоМа слаба утеха за те мале нације. Упоређујући ^ерчилов програм са немачким, лист каже: „Народи, који су у савезу са Немачком V борби протцв Совјетске Уније, сматра,1у да могу више да добију, него да изгубе". Турски лист Ватан наставља крит-'ку познатог уводника у Тајмсу и каже да је тај чланак глас политичких разбојника, а не демократије. Ниједан интелигентан народ не може бити присталица ^ светске олигархије, тог светског поретка, који проповедају Енглези преко Тајмоа. Али највишг су шлојеђени По љаци. Како пише новинар Валтер Петвајдиц,, „ових дана је завршена пољска трагедија — јунак који је. погинуо на позорници хте.о 1е да подигне ^воју награду, међутим стављено му је до знања да је он нажалост мртав. „Пољска је била љубимац Британије, и ето Британија намерава да преда свог љу_бимца Совјетима. Британија није дала Пољскрј да се одрекне Данцига, а сада хера пољску емигрантску владу да се у корист совјета одрекне п.оловине бивше цољске територије. И поред своје зависности од диспозиционих фондова Форењ Офиса, Сикорски није могао да се уздржи од, испољавања свог огорчења и беса. (5н је из.јавио да ће се Пољска на гсрају рата борити до последњег човека против сваког непријатеља њеног суверенитета н интегритета. Дакле, за време садашњег рата већ 1е проглашен наредни рат у случаЈ 'у британоамеричке победе. КраЈ једне утопије Док се европски политичари (на пр?ом мерту они који су везали своју судбину са курсом британске политике, а на другом месту неутралци) буне против британских посл_ератних плановз, кинески партнер буни се сада против понашања према њ?му већ у рату. Госпођа Чанг Кај Шек, која је већ изгубила живце V бесциљним преговорима са чинистрима Америке и Бпитаније, напзла је Ових дана Черчила зато што пртцењује државе (читај: „чунгкиншку Кину") које се брре против Тројног пакта. Том плиликоЈ! она ,је била толико нетактична да је нагдасила потребу одржањз на снази одредаба А.тлантске повеље. Кинеска учтивост је позната широм целог света. али ово ни.је било много учтиво кад је Кинескиња говорила о тој повељи, ко ју би Енглези хтели не само да сматрзју неважећом. Већ и никад непроглашеном. Идн је морао да одржи говор V Анаполиеу н у том говору да чини комплименте чунгкиншко.1 Кини. уверава.јући госпођу Чанг Кај Шек да се она може поуздати у Бритзноамерикзнце. Он није порицзо деградирање Чанг К"ај Шека сз положзја једног из велике четворке", а није ни помињзо Атлантску повељу. Међутим ,осим кинеске „мздаме" ,има ј'ош и других комичара, који траже потврду те атлантске утсцтије. У Порторику националисти те мале републике, заједно са националистима са Кубе и из Мексика, праве манифестације у коЈ 'има траже да се на Порторико примени Атлантска картз, јер „слобода Порторика је јјггго толико опра-

вданз и потребна кзо и слобода Енглеске, Кине и Индије". То су глаоови вапијућег у пустињи. КаубоЈска дипломатија У Америци постоје две струје. Према једно.ј треба радити у оквиру блока „велике четвооиие", који се састоји од Америке, ЕнгЈпеске, Совјетске Уније и малог додатка, чунгкиншке Кине. Према назорима друге групе треба игнорисати Сов.јетеку Унију и појачавати значај емигрантсЈ<их групација. То значи једна група политичара би хтела да добије рат снагама бољшевичке револуције, з друга би хтела да победи путем појачања подземне делатности у Евг;опи. Америчка дипломатија, као каубој Јаше та два коња истовре.мено, и прави акробатске скокове, с једнрг коња на другог. Идну .је успело да сахрани Атлантску' повељу, т. ј. га убеди Американце да т.реба жртвовати такочвана демократска нзчелз зз љубав комунистичког дивљаштва као иввора снаге. Али«. Идну није пошло за руком да онемогући америчку игру на супротностима између Британије и Совјетске Уније. ПиТање сарадње са Совјетима је веома тео за америчку владу. И поред духовног сродсТва материјалистичког комунизма сз мат^чјалис.тичким капитализмом Американаца, постоје значајна размимоилажења: сов.јетска тира нија и верски терор одвратни су просечном Американцу. Зато су сада бољшевици... започели, ,у Америци једну џиновску кампању преваре и лажи. како би приказали себе у облику потпуно пи : томих људи. Часопис Лајф оштамнао је V 4 милиона примерака нарочити број у коме доказује да су бољшевици безопасни, мирољубиви и цивилизбвани људи.'' Чаеопис твраи: „Бољшевици изгледају као Американци, облаче се као Америмнци и мисле као Американца-" Наравно лист не наводи примере како су се бољшевици понашзли у Шпзнији, где су убијали стотине хиљада људи и уништили културне тековине. Ј1ист не каже нашта о бољшевичком п-онашању у бзлтичким земљзма, у Пољској и Бесарабији, т. ј. о најновијим доказимз дз је комунизам остао исто тако дивљи као што је био пре две деценије. Нарав.но, да лист ништа не каже о садашњим дивљаштвима комуниста у Босни. Бољшевици су ангажовзли бивгаег змеричкоу посланика у Москви Девиса, који сада пева славопојке Совјетско.ј Унији и претставља живот у то.ј земљи у најружичастијим бо.јама. То је тај исти Девис кој'и ј 'е, пошавгаи на пут за Москву, понео собом намирница и других потреба за цивилизовани живбт, у таквој ' количини да је морао закупити два железничка вагонз. То је тај исти Девис кој'и је напустио сво.ј положаЈ* посланикз нз стрзни ј "ер није могао више да издржи у Москви, у граду беде и шпиЈ'унаже. Док једНи бољтевизани у Сје дињеним Америчким Државзма фарба.1'у бољшевизам v примамљиве боје, други загрева.ју змеоички импери('ализам. Тако на пример. часопис Јунајтед стејтс њус обећзвз: „У случзј'у победе Совјетска Унија ће доминиоати V источној хемисфери, а САД у западноЈ"". Америка против целог света Империјализам Американаца ј *е инструменат на коме је лако свирати. Американци су полудели од империЈ 'алистичке егзалтзције. Сзда Американци захтевај'у сва острва у западној хемисфе ри. Народни п-осланик Хамилтон Фиш тр.ажи да се одмах присту-

пи преговорима са Британијом о уступању Америци свих остр* ва која су потребна као поморска или ваздухопловна упоришта. То би била отплата за лиферације на оснрву закона о зајму и најму, И државни потсекретар Берле изјавио је ових дана да је Америци потребна мрежа упоришта, а министар морнарице Нокс је већ разрадио планове те мреже скоро на целом Пацифику* Енглези виде у тим америчким захтевима огромну опасност по своју империју.. Тајмс је ових ддна писао да Американци има" ју преимућства и имаће после раТа огромних преимућстава, јер располажу капиталом и ваздухопловном индустријом. Они ће да покрију свет линијама ваздухапловног саобраћаја и тако ће одузети Британији њен предратни ваздухопловно - саобрзћајни монопол..Тајмс већ предвиди да ће Американци одузети Енглези ма чак и европске линије ваздушног саобраћаја. То је само један детаљ британских страховања. Британија се плаши Амернке, и има право. Британска савест није мирна. Британци су највише опљачкали и на најподлији начин предали баш ону земљу која је највише жртвовалз зз британску ствзр, з то је Фрзнцуска. И зато Британци верују да ће, и поред њиховог за лагз ња у садашњем аме ричком рату, Америка преварити Британију и опљачкзти њечз б!)гатства. Северна Америка бори се сада против целога света. Она оазара. Бритзнску империју. Мннистар спољних послова Аустралије је ових. дана из* јавио: „Овај рат ј 'е нас убедИо да Аустралијз мора што брже да створи- своје сопствене спољно-пблитичке од носе ". То_ је декларацијз иступања из британске заједнице. Северна Америка припрема послератну борбу и лрртив Совјета. А што се тиче малих народа, она је у сталном нападу на њих. Вашингтон Ј'е покушао да постави на коленз Финску. Њему то није успело, и ззто Ј'е шеф информације Девис ових дана рекао да је Фивска изгубила све симпатије у Америци. Члан америчког паолзментз Алфред Ноко је ових дана претио Шведској: ако не престане да буде неутрална ,онда ће Америка употребити све да опамети ту земљу. То је алузијз на могућност престанка лиферовања живот« них намирницз из САД у Шведску. Америчкз пљачка развиЈа се успешно у свима Правцима. Сада Ј'е Рузвелт поставио за свог личног ззступникз за Египат, Иран и Ирак генерала Херлеја, а за ТрансЈ"орданију и Палестину Малколма Хобера. Амерички сатрапи грабе утицај у земљама где су до сада газдовали Енглези. I Само америчка рачуница није без грешака. Народи Енглеског Истока нису више ћутљивн и покорнз рзјз. Ових дзнз је стигао у Рим египатски принц Мансур Даут, као претставник покрета слободних Египћана. Истовремено с његовим доЛаском стигла Ј 'е вест да Ј 'е у Јужном Ирану у провинцију Фарс. у области града Шираса букнуо устанзк КажгаЈ 'аца, једног 1аког племена које је решило „боље да поштено умре, нег.о да сраМно живи". Они сматрз.ју срзмотом змеричкобритзнско газдовање у њиховој земљи, • МЕС