Српски народ

3 април

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

Заш,<иа штимитси Судбина српског народа никада није била лака. Она је добрим делом условљена геополитичким положајем земаља у које су се Срби доласком на Балкан населили. Заузимајући централни положај на полуострву, Срби су осетили све згоде и незгоде које централни положај као такав собом носи. У овом погледу положај Срба на Балкану сличан је положају Немаца у Европи. Благодарећи свом централном положају Срби су кроз читаву своју историју морали одолевати надирањима која с> долазила скоро са свих страна. Као што је вечита борба за одбрану свога тла од Немаца саковала иарочити сој, тако је та иста борба очеличила животну снагу српског народа. Зато се он крај свих патњи и страдања одржао, стекавши нарочити смисао државотворности, који му чак ни непријатељи никад нису оспоравали. Овакав какав је, српски народ Је одувек давао тон осталим балканским народима. Зато су се и западно-европске силе толико паштиле да обезбеде утицај код Срба. За то и данас не може бити свеједно какав ће став српски народ заузети према Новој Европи и новом поретку који се ствара. | Има поузданих знакова који говоре да се српски народ у овом погледу позитивно определио. Иако су га неприЈатељи Европе и против његове воље гурнули у рат, чије тешке последице данас мора да сноси, иако су после слома Југославије чинили све да се српски народ одвоји од Европе, ипак је победио здра ви смисао српског народа, који не жали напора и жртава, како би у зноју лица свога заслужио лепшу будућност. Зато смо ми у овом погледу оптимисти, ма каква била искушења кроз која ће српски иарод још морати проћи. Јер прошлост нас учи да је српски народ увек кадгод је био веран себи успевао да преброди све тешкоће. Сваком расном Србину и Српкињи данас је јасно да смо се у бившој држави били духовно помели. Били смо се, одвећ опустили. Претила је чак опасност да се одродимо и однародимо. Зато данас све што је честито код Срба наше данашње враћање на прави српски пут осећа као олакшање и духовно ослобођење, као достојну накнаду за физичке патње и материјална лишавања. Онај ко хоће да живи, тај не сме много да се осврће. Он мора гледати напред, у будућност. Сопствене грешке не смеју га утући, већ и из њих мора да извуче користи. Херојски он мора да носи сво је бреме, да врши своју дужност и да верује у Вечну правду која свакоме одмерава по заслузи. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

Краљ Длександар против бољшевизиа

Блаженопочивши Краљ Александар био је државник широких и далеких видика. Ако није * успео да их оствари, или бар до краја да их оствари, узрок томе треба тражити: прво у већим делом осредњем кадру (по способности и политичком моралу) сарадника, које му је пружила лоша копија преживелог парламентарног поретка, и друго у једностраности и површности ге нерације, која је за његове владе давала тон у нашем јавном животу, а у којој није могаонаћи подесне сараднике ни онда кад је једним одлучним и храбрим потезом раскинуо са варком парламентаризма. Међутим, било је питања која су за Краља Александра била основни животни закон, аксиом, — питања у којима је знао мушки да се одупре свим сентименталним разлозима појединих својих „парламеитарних" министара и, што је главно, чак и вај јачем притиску тада моћних „пријатеља" и „покровитеља". А међу тим аксиомима државне по литике Краља Александра први и најважнији гласио је: НИКАКВОГ ДОДИРА СА СОВЈЕТСКИМ ЧУДОВИШТЕМ — БОРБА ДО ИСТРЕБЉЕЊА ПРОТИВ УБАЧЕНЕ КОМУНИСТИЧКЕ КУГЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА. Од те своје линије Краљ Александар до своје трагичне смрти није отступио ни за милиметар. Целом својом личношћу он је најубедљивији утук нашим комунистичким подлацима — про пагандистима и њиховим жртвама — шупљоглавцима. Краљ Александар је од самог почетка сузбијао у зачетку све сугестије споља или изнутра да се под ма којим изговором ступи ма у какав додир са Москвом. Простор којим располажемо ни изблиза нам не допушта да поменемо све најважније моменте, у којима је он лично иступио у том правцу. Навешћемо само неколико при мера: кад је 27 јула 1924 дошла на власт такозвана „блокашка" коалициона влада Давидовић—Корошец—Спахо, она је у својој програмској декларацији, у плиткој тежњи за „популарношћу", наговештавала могућност ступања у дипломатске односе са Москвом. Краљ Александар је сместа учинио крај том покушају, помогнут у томе од свог министра спољних послова др. В. Маринковића. Краљев бескомпромисни отпор против ма каквих односа са Москвом није попустио ни кад су скоро све европске државе биле „признале" совјетску монструмвладу, тај извршни орган Коминтерна, ни кад је са Запада наилазио најјачи притисак у том правцу. Кад су му јавили да је на једној међународној конференцији у Београду политички ветрогоња Титулеску лупио песницом о сто, истичући „потребу" (тј. потребу за Титулескове газде на Западу) да наша земља ступи у односе са Мос»зом, одлучни и доследни Владар се насмешио и рекао је: „КАЖИТЕ ТОМ ГОСПОДИНУ ДА ЈА БОЉЕ ПОЗНАЈЕМ ПУТ ЗА МОСКВУ НЕГО ОН". Ускоро затим послали су му

Блаженопочивши Краљ Александар Карађорђевић

француског министра претседника и министра спољних послова Луја Бартуа, који је уз обећање и претње тражио то исто. Краљ Александар га је одбио учтиво, али одлучно, и зато је платио главом од масонско-марксисгччке руке. Случајна жртва те освете био је тај исти Луј Барту. Упоредо са таквим ставом у спољној политици, Краљ АлеК' сандар је у земљи, у сагласности са огромном већином народа, лоше претстављеног којекаквчм .илабраницима". водио рат до истраге против комунистичке пропаганде, тог разорног и от-

ровног азиског бакпила. Великодушан до самоодрицања према другим противницима (н.пр. праша најжешћим републиканцима, па према маси војних лица, која су се у најтежем моменту Светског рата тешко била огрешила о њега лично) Краљ Александар није знао за милост према комунистичким тровачима народа и омладине и према терористима. Знао је за милост у једном једином случају: кад је својим помиловањем сгречио погубљење на смрт осуђеног атентатора Спасоја Стејића, и то само због

тога што је Стејићев атентат био уперен против њега, Краља Александра, лично. Праштао је свима и сваком, само не комунистичким херостратима. У Москви пак били су свесни тога каквог противника имају у Краљу Александру. Знали су да је тај монарх најјачи бедем про тив њеног продирања у Југо* источну Европу, која је ималг. да буде прва етапа у завојевању континента од стране рушилачке и крваве „светске револуције". У Бечу, тада још престоници против воље њеног властитог немачког народа створене вештачке државе под марксистичко-клерикалном управом, била је организована нарочита „главна филијала" Коминтерне за освајање Југоистока. Оданде су Москви стизали све нови вапаји да „рад" на Југоистоку највише запиње због одлучне политике самоодбране, коју води Краљ Алексаидар, служећи тиме као пример и суседним државама. Много и много упола већ остварених дипломатских потеза Москве на Југоистоку пропало је, које непосредно, које посредно, захваљујући интервенцији из дворца на Дедин>У. у коме је седео човек свестан шта дугује своме народу његовој прошлости и будућности. Стог.а је име Краља Александра, коме је већ 29 јуна 1921 године била намењена комунистичка бомба ,и надаље стајало међу првима на црвеној проскрипционој листе крвавих господара Кремља. И најзад су бољшевици, са својим савезницима масонима, успели да изврше своју давно жељену освету: уз непосредно саучесништво „по свећене браће" из ложа, међу којом се налазио и сам шеф француске Јавне безбедности Си стерон, Краљ Александар је погинуо од најамничке руке у глав ној улици Марсеља.

ТРЕБВ ЖИГОСАТИ СВЕ КРЗВЦЕ НАЦИОНВЛНЕ КДТДСТРОФЕ

(Наставак са 1-ве стране) Мудро предвиђају^и ток догађаја, њему није било тешко да после априлске катастрофе извуче потребан наук и да га почне проповедати српском народу ради његовог опстанка и препорода. Стављен на чело српског народа у његовим најтежим данима, спасавају^и га од његових злотвора из Лондона и Москве, он је почео његово ослобођење од заблуда из прошлости, које су довеле до саме априлске катастрофе. Носе&и у себи најдубљи смисао историје српског народа, његову чудотворну мо& да из своје пропасти снагом духа изграђује своју обнову, он је успео да у овом кратком периоду времена под врло тешким условима започне дело моралног препорода и духовне обнове срп.ског народа. Братски сложно, раме уз раме Није потребно установљавати биланс моралних и материјалних резултата које је генерал Недић на челу владе Народног спаса постигао у овом кратком времену после априлске катастрофе, јер њих не може порицати ниједан прави Србин који има пред очима само виталне интере-

се српског народа да сачува своју биолошку ег-зистенцију и да пође новим путем поштеног рада и часног вршења својих дужности члана европске заједнице. Ово дело спаса и препорода српског народа припада већ историји и ничија злонамерна тумачења и објашњавања нв могу га порећи. Спасен мудрошћу и снажном мишицом генерала Недића, српском народу остаје да у реду и миру, братски сложно, раме уз раме настави свој ход старим српским путем, којим га је повео генерал Недић, изводе+ни га из провалије, где га је чекала сигурна смрт. Српски народ у свом здравом делу, у сељачким, радничким и омтзд-тнским редовчма, нашао је пут свога спа сења, пут свога препорода и може се сматрати да срамна априлска катастрофа не значи крај његовог историског битисања, већ судбоносни прелом иза кога долази после прочишЂења, после покајања и испаштања грехова, ново доба са могуЂностима за нову величину у стваралачком раду и духовном подизању. . Држање огромне већине српског народа у данашњим прили-

кама показуЈе да |е наук априлске срамоте уродио плодом и да српски народ чврстим кораком иде путем свога препорода ка својој бољој будућности. Шака одметника, који настављају мартовску пустолОвину и банда црвених зликоваца, који раде за рачун Москве не могу да спречв тежње и напоре целог једног народа, који нема другу мисао него да исцепи ране и подигне рушевине и да, чувајуки апсолутан ред и мир, све своје време и све своје снаге посвети раду на обнови своје Отаџбине и на чувању своје друге отаџбине, Европе, да не падне понова у ропство јудеомасонском Лондону или црвеној Москви. Све конструктивно и здраво окупља се данас око генерала Неди^а, помажу^и га у његовој вољи за обновом и изградњом Нове Србије, која ^е само истрајним и плодотворним радом добити своје одговарајуће место у Новој Европи, за чију буду^ност данас на Истоку Немачки Рајх са својим европским савезницима води одлучују^у борбу, као што на свима тачкама света задаје смртоносне ударце хегемонији англосаксонско плутократије. »С-Н«.