Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

3 април

ХАВАРИЈА ЈЕДНЕ ИМПЕРИЈЕ

На концу совјетске зимске офанзиве совјетски народни ,чомесар за одбрану Јосиф Висарионович Стаљин предложио је да се товаришч Јосиф Висарионович Стаљин, који никад није служио војску, смесТа унапреди у ранг маршала Совјетског Савеза. Тај предлог народног комесара за одбрану Јосифз Висарионовича Стаљина примио је претседник Савета народних комесара Јосиф Висарионовнч Стаљин и са поаољним мишљењем упутио претседнику Вишег савета за рад и одбрану Јосифу Висарионовичу Стаљину. Тај претседник је извидио ствар и са лепом препоруком послао је предмет главнокомандујуће.м совјетске оружане снаге Јосифу Висарионовичу Стаљину. И овај главнокомандујући Јосиф Висарионович Стаљин унапредио је Јосифа Висарионовича Стаљина за маршала. Једна лепа сличица персоналног режима који се зове „совјетском демократијом". Само се десила једна мала незгода. Изгледа као да је добло унапређеше не због успеха децембра и јануара већ због тешких пораза у фебруару и марту: био је произведен баш онда када је пораз достигао врхунац и када је совјетска војска била избачена из области западно од Док.еца, изгубивши ништа мање од 1310 села и 40 градова. Топљење снега и легендарно руско блато спасло је за сада Стаљина од даљих пораза. На фронту је наступила пауза. Али то је тишина пред буру. Обе армије ужурбано се припремају за даље борбе. Карактеристично је да се Немци нису задовољили заузимањем десне обале Доњеца, већ су на више места прешли и на леву обалу. То значи да су створили фронтовску линију офанзивног карактера. Генерал ЈПагвардија Маршал Стаљин лечи ране своје тешко оштећене војске, спремајући се за нове борбе у којима ће без сумње немачка надмоћност доћи до још већег изражаја. Истовремено се спрема за „подвиге" и други цивил којл је ових дана добио муњевито унапређење: од невојника у генерала Полујевреј Лагвардија, који је Рузвелтов кандидат за војног гувернера Северне Африке, или Абисиније, илр неког европског подручја (за случај да се такво подручје створи), добија сада генералски чин. Кад се синови Рузвелта одједном производе у мајоре и потпуковнике, када људи који никад нису служили војску добију у Америци чинове од капетана до пуковника (према капиталу или способностима за врбовање гласача), — онда се може лако разумети зашто је америчка војска толико неспособна у рату. Сада та војска полаже испит у Северној Африци. Операције протав армије генерала Ромела започете још прошле недеље развијале су се у три правца. Американци су добили најлакши правац — у области северно од Сланих језера. Заузевши област Гафсе они су имали задатак да продру преко Макнасиа ка Габесу, тј. ка обали затива Мали Сирт. Они су наишли на веома активан отпор. немачко-италијанских трупа. Наравно, као народ са развиЗеним империјалистичким укусом, они су у тим операцијама највећи терет натоварили на леђа „урођеника". Пукови генерала Жироа морали су да крену преко пустињских зона и да се уплету у на.јтеже борбе. Али илак и америчке дивизије, прва тенковска и девета стрељачка, имале су тешких губи(така. На пример, у току једног дана изгубиле су 38' оклопних борних кола од свега 50 колико су увели у борбу. Исто тако и британски импершалисти препустили су „урођеницима" да воде најтежу битку

У другом тактичком правцу: у фронталним нападима на линију Марет. Тамо су тешко крвавиле друга новозеландска ^ивизија, као и једна дивизија саставл-.ена од Индуса. О губитиима на овом сектору судимо по томе, што су једнога дана оне изгубиле 61 тенк од сто борних кола стављених у дејство. Фронтални напад на лииију Марет вршен је углавном на јужном сектору те одбранбене линије, док је у ириморској области било само демонстративних радњи. Трећи тактички правац непријатеља водио "је кроз 'брдеке пре.деле измећу десног крила линије Марет и пешчане пустиње. Овде се циљало на заобилажење Маретове линије. Маретова линија постоји још из доба француско-италијанске затегнутости, када је била саграћена „туниска Мажиновљева линија", уграђена у стене и прилагођена терену који претставља неколико ланаца брд» са стрмим источним падинама. Линија Марет састоји се од три положа.м, од којих је сваки удаљен од претходног око 15 километара. У позадини тог положаја Марет налази се један пољски положај, који преграћује земљоуз између мора и Сланих језера. Победничка авијација У борбама у Африци огромну улогу игра авиаиија. О успесима немачког ваздухопловства познато је целом свету. Нарочито је сјајна његова улога у афричком рату, где је долазак ваздухопловне армије маршала Кесерлинга преокренуо читаву ситуацију у медитеранској зони. Сада је извршена рекапитулаиија борбене делатности италијанске „плаве армије" која је славила своју 20-годишњицу. Већ 1920 године она се прославила летом Рим—Токио, а 1930 и 1933 масовним летовима за Бразилију и САД под вођством маршала Итало Балбоа. У абисинском рату она је ставила у дејство 500 авиона. Тамо је авиација бацила 1,8 милиона килограма бомби и доиела је у борбене линије 1,7 милиона килограма ратног материјала. У шпанском рату Италија је учествовала ,са 763 апарата, који су уништдли 943 непријатељска авиона. Италијани су изгубили 86 ваздухоплова. У садашњем рату од 10 јуна 1940 до 28 Фебруара ове године италијански авијатичари су оборили са сигурношћу 2.300 непријатељских авиона, а по свој прилици још и даљих 958. Они су потопили 65 непријатељских ратних бродова и 136 паррброда. Осим тога оштетили су 211 ратних и 136 трговачких непријатељских бродова. Борба осовинске авиације против британских конвоја у Медитерану била је веома успешна у току последњих дана. Торпедни авмони, нарочито немачки, правили су чудз у смелим нападима на пароброде. Ово је само детаљ огромне борбе, која се води на свим морима, а у којој из дана у дан све више страда непријат.ељски саобраћај. Потпуно је тачно констатовано да је од момента ступања Јапана у рат до данас потопљено 2.350 непријатељских трговачких бродова. Североамеричка телеграфска агенција јавља да је у истом раздобљу спуштено у воду у Северној Америци 321 пароброд. 3.350:321 то је отприлике 8:1. Дакле за 15 и по месеци Немци. Италијани и Јапанци потопили су 15 милиона тода бродовља, док су Американци изградили 3,010.500 тона бродовља. Ако томе додамо нешто више од 1 милион тона изграђених у Британи.ји и Канади, онда видимо да је непри.јатељски саобраћај изгубио 15 милиона тона бродске запремине, а добио свега 4 милиона тона новог бродеког простора. Чиет губитак у

току 15 месеци је 11 милиона тона. Како су Немци за ових 15 и по месеци потопили 1.752 пароброда са 11 милиона бр. рег. тона, то значи да су. америчка и британска бродоградилишта мОгла само да надокнађују штету учињену од стране Италијана и Јапакаца, док целокупна штета коју су учинили Немци, тј. 11 милиона тона, бстаје без накнаде. Филаделфија дејли њус каже да садашња немачка подморчичка торпеда имају колосалну прецизност у гађаЉу, а и невероватну експлозивну снагу. Лист Илустретед Лондон њус пише о немачким тррпедима да она имају велики домак и да њихов експлозивни терет уништава за трен ока прод.укт рада хиљада и хиљада америчких и британских радника, — пароброд и робу коју он носи. Према енглеском тврђењу, свака подморница носи 12 оваквих торпеда. Према немачкнм подацима, она може да попуни залихе"торпеда у мору, јер се у океану налазе сцецијалне подморнице-коморе. У тражењу неког излаза из безизлазне ситуације на морима, Черчил је на н^јвеће запрепашћење Енглеза сменио досадаш? њег главног заповедника домо : вннске флоте адмирала Џона Тог веја и поставио га за команданта поморске области Нор, која се увек сматрала као синекура за неспособне адмирале. На место 'Говеја постављен је вицеадмирал сер Брејс Фризер. У вези с тим кажу да ће британска домовинска флота морати да узме јачег учешћа у борби против подморница. Таква обећања не задовољава.ју ни британску, ни америчку јавност. Уредник Хришћанског научног гласннка Дремонд каже: „Ако не протерамо немачке подморнине са Атлантика, изгубићемо рат". Тако ,је мислио 1917 године адмирал Симс, тако мисли сада адмирал Нобл, коме је поверен задатак борбе против подморница. Дремонд сматра да је сада опасност од подморница много већа него 1917 године. Брцтанска империја доживела ,1е тешку хаварију. Она је погођена торпедима адмирала Деница. И још једна хаварија... У стању хаварије налази се и други партнер црвеног блока, Совјетска Унија. Препуштамо најобавевдтенијем британском листу Тајмс да прикаже ситуацију на Источном фронту. Тај лист објавио је ових дана уводничланак у коме се осврће на догађаје из совјетске зимске офанзиве и тврди да та офанзива није остварила наде које су биле фабриковане у почетку тог великог Стаљиновог напада. Говорило се да за Немце поетоји опасност да ће његове армије између Дона и Азовског мора бити опкољене. Међутим до тога није дошло, а баш напротив Немчи еу уништили разне одреде совјетских трупа. Енглески аутор такр деликатно назива одредима четири моторизоране армије, које су Совјети изгубили на простору између Стаљина и Харкова. Тајмс каже да су Немци заузели положаје дуж Доњеца, али највеће разочарење за Совјете било је у томе што су морали поново да изгубе Харков. Губи,так Харкова ,је тежак не само због осећада момената, већ и зато што су сада Немци у војном погледу на харковском фрон ту у бољем положају него про-

шлога лета пред почетак велике офанзиве. Веома угицајни амерички часопис „Лајф" каже да је Стаљин вероџао Черчиловом обећању да ће јоцј у зиму почети инвазију из Северне Африке у Е вроруЗато је Стаљин баиио у борбу своје по'следн?е резерве — 4 милиона врјника. Лајф не каи<е колико је људи изгубио Стаљин у зимској офанзиви, али позчати коментатор Кумингс у Н>ус крониклу признаје: да већ у августу 1942 године Москвз ниј.е крила да је изгубила у рат,У 5 милиона војника. Совјетско ггосланство у Лондону дало је Куминг.су интересантне податке р тим губитцима: то су биле на.јбоље обучене и најсавршеније опремљене трупе Стаљинове во.јеке. Са добро обавештене стране сазнајемо да су совјетеке власти у варошима које су зимус освојене, одмах мобилисале целокупно мушко становништвр. Не остављају у селима нидедног мушкзрца, јер не сматра.ју за погребно дз се у тој зони земља обпади, пошто предвиде понован губитак териториде.. За ове мобилисане људе немаду ни водничког одела и зато шаљу их у борбу у цивилу. У области Курска били су уврстани у црвене пукове чак и дечаци од 15 година: после десет дана обуке били су стављени у строј, Несташица у људству је толика да су у многим дивизијама бољшевици пребацили коморџије у борце. а за коморџије поставили жене мобилисане у оближњим селима. * КумНнгс сматра да су губитпи бољшевика у зимској офанзиви били ванредно тешки. И он упо: зорава своје сународнике да не треба мислити да су Стаљинове људске залихе неисцрпиве. Тад енглески публициста каже да Немачка искоришћује сада радну снагу 300 милиона Европљана, а попуњава своде резеове водника из резервоара од 150 милиона људи. Кумингс није тачан у својоЈ рачуници. Не рачунадући народе који дају добровољачке формације за борбу против нецријатеља Европе, Радх располаже масом од 250 милиона, из које црпи контигенте војника. То је огромна снага. То је необорива снага. Штавише, то је снага несумњиве лобеде, јер квалитет тих војника је одличан, а квалитет главнине евррцске војске, вермахта, је најбољи у свету. Квалитет трупз које се боре за спас Европе је веома добар не само у погледу армија припремљених још у мирно доба, већ и у погледу формација које су импровизоване у току последњег врвмена. Милион војника руске народности коди су се придружили водницима Европе на Источном фронту, претстављаду војску високог квалитета, јер се она бори за циљеве коди су јој јаснији него ма којој другој армији. Циљеви, које је исаткао генерал Власов, то су свете заповести антикомунистичког националног духа руског народа. Европа је добила нове савезнике који се пожртвовано боре за сопствени спас и за спас нашег коцтинента од азиског комунизма. М. ВОЈВОВИЂ

Мир и ред значе живот а неред смрт Србије. Запамтите то!

Самосталност или вазалност (Настарак са 2-ге стране) Тако треба разумети алузије, које се у последњим данима појављују у јавноети англосаксонских л' , ч жава. о томе, како треба европске државе да „координирају" сво.ју цолитику подитици Моекве. А овамо спада и изјава лорда Бивербрука. како би Европа под совјетском управом по њег.овом мишљењу била одлично, ако не и најбоље решење отворених европских питања. Како Бердин гледа на проблем Европе Под овом перспективом треба посматрати догађаје, који се сада рдигравају у свету, уз истовремено узимање у обзир значајних изјава и манифестација, које су се у последњем периоду великог политичког активитета појавиле. из табора Осовине. Комвнике, који де издат поводом посете фон Рибентропа Риму, нагласио је био на јасан и недвосмислен начин гледишта, по којима ће Европа бити уређена после своје победе. Ту је истакнуто начело сарадње европских нација у обезбеђеном простору, на основама нове социдалне правде и привредног употпуњавања. Сви европски народи, без изузетка, имаће, према смнслу тога саопштења. своје ме сто у Европи, у пуном међусобном усклађивању и саживљењу. После овога долази до чланка заменика шефа немачке штампе Зиндер.мана, у коме се ови прин ципи формулишу разрађено. Затим .?е, пред претставницима стране штампе у Берлину, узео реч министар др. Гебелс, и са своје стране је потпуном отвореношћу изложио начела сарадње у Европи после рата. Народи и државе Европе имаће, уз пуно признање својих индивидуалности, у пуно.ј међусобној сарадњи, прилике да изграде своје благостање. прн чему неће ничим бити ограничена слобода појединих држава, да своје унутрацдае уређење удесе према себи. Постојање, на пример, демократске Шведске поред тоталитарне Немачке, Италиде и других ауторитарних држава. потпуно 1 *е омогућено тим општчм европским оквиром, коди ће у основним питањима европског живота дати сарадњу, а према спољним, неевропским чиниоцима документовати нераздвојиву европску целину. Овде треба указати и на одговор ,ксци де шеф штампе Немачког Рајха др. Дитрих дао Америкалцу Валасу, и у коме де истакао, , насупрот тврђењима потпретседника Сједнњених Државг^ да де основно начело националдоцијализма стварање у себи изграћене народне државе, а никаква тежња за међународном доминацијом једне расе. Нај зад .стварање руског комитета под генералом Власовим и све цЈто стоји са тим у вези је још један прилог утврђивању појјитичких концепцида. које у погледу Европе и њене судбице владају у Берлину и Риму. Све се више, дакле, данашњи рат, уколико се односи на наш контш^ент, пр&твара у борбу за Европу и ок<2 Европе. Хоризонти рата се шире. И оно што ће још доћи треба посматрати под овим углом. _ Ако Англосаксонци жртвују Ерропу, добцја.ју одрешене руке и сдободда лећа за обрачун са Јапаном, који је заузео за њих најинтересантније рбласти. Тамо, у ширинама Пацифика, леже прави џиљеви вдпитализма. И ту лежи корен за разумевање садашње, оллучујуће фазе рата. Или ће Европа рат добити, а самим тим обезбедити своју будућност. Или ће бити претвооена у мали привесак. мало по* луостово Азије. без будућноети, без историје., беа утицада на велики ход светских догађаЈа. Уепи