Српски народ
I
Д април
ЗА СРПСКО СЕЛО
Страна 9
Пољопривредни радови у априлу НА ДОМУ Кречи и проветраваЈ кућу > којој станујеш. Прегледај и пребацуј жито у житницама. Ако има жижака предузимај борбу против њих. КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Радну стоку добро храни да би могаб с њом обавити све пролећне радове. Кравама и осталој приплодној стоци можеш почети да дајеш ман>е количине зелене хране. Прелаз са суве на зелену храну мора бити постепен, да животин>е не би добиле пролив, који често може бити опасан по здравље. Стога у почетку мешај зелену храну са сувом. Количину зелене хране постепено повећавај, а количину суве смањуј док са> свим не пређеш на зелену храну. Обрати пажн>у на исхрану младих грла, нарочито оних која имају да послуже за приплод. Она треба што дуже да доје. Женско теле треба да доји Најмање три до четири месеца, а мушко шест до осам месеци. Прасад и јагњад најмање три месеца. Грла која ћеш клати можеш раније одлучити. Уписуј тачно у посебну књигу или календар датуме парења крава, кобила и крмача које се обави у овом месецу. НА Џ>ИВИ, ЛИВАДИ И ПАШЊАКУ Посеј све пролећне усеве које ниси могао из којих било разлога да посејеш у марту. Кад сејеш обрати пажњу на клијавост и чистоћу семена. Ако ниси сигуран у своје семе набави га код суседа који има добро семе. Обрати пажњу на сорте семена. Тражи и сеј сам& најбоље одабране сорте. Семе детелине луцерке, сточне репе и других пићних биљака тлкође бирај. Изврши још једнл дрљање и ваљање озимих стрнина, а поред тога оплеви их од кукоља и других корова. Сеј сирак и кукуруз за сачму. Подрљај ливаде и пашњаке ако ниси то раније учинио. У засејаним вештачким ливадама изврши, ако је потребно, плевљен>е и подсејавање. У ПОВРТЊАКУ Доврши сетву оних усева које ниси посејао у марту. Сеј диње, лубенице, краставце, грашак, пасуљ за боранију и цвеће. Пресађуј доспели расад у топлим лејама. Топле леје откривај преко дана, а покривај увече. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Припреми потребан материјал (кровину, шашу, ђубре и др.) за стварање дима у воћн>аку и плеви изникле дивља чице. Расађене дивљачице залиј и заклони од сунца док се не прИме. Кајсије и вишње испрскај 1% Бордовском чорбом против сасушивања младара и буђавости плодова. Шљиве по цветању испрскај такође са 1 % Бордовском чорбом.
ЧУВДЈТЕ ВСЋКЕ ОД ШТЕТОЧИНА!
Воће је врло драгоцен плод земље, иснлаћује се пољолривреднику најбоље, али зато захтера нарочиту пзжњу. Разне бо лести и штеточине највидае и нај чецдће нападају воћке. Због тога воћар мора увек бнти на опрези како би болест предуиргдио, а штеточину уништио чим се поја?и. Ндјвећу опзсрост за нашу најразвијенију воћну културу, шљи варство, претставља штитаста ваш. О њеном сузбијању врло је много говорено и писано, како раније, тако и сада. Према томе, нећемо се задржавати на сузбијању ове штеточине, које је наЈнеопходније и сваком воћару добро познатр, већ ћемо се сврнути на друг? штеточине, које су мање познате, али извесних година могу да нанесу и наносе непроцењиве штете. Шљивина лисна ваш Поред штитасте ваши за нзше шљиварство претставља велику опасност, нарочито у пролеће, шљивина лисна ваш, 'које је увек било по нашим шљивацима у већ<*ј или мањој мери. Шљивина лисна вада напада поглавито младо лишће у пролеће, док је већ развијен лиг против ње отпорнији. Младо лидаће напротив пожути, осудаи се и отпадне. Стога је борЗа против ове штеточине најпотреб нија рано у пролеће, кад најви ше штете наноси. Размкожавање шљивине лисне ваши је огромч<> и сва је срећз ,дато се сама природа побринула дз јој доцније, у току лета, супротстави велики број прир.пних непријатег^, као дато су буСе маре и др/ги инсекти, који је унилЈуавају, кјо и сама отпорност листа, јер би у противном шљивина ваш била у стању да уништи све воће. Орако воћар/ остаје само борбЈ против ње у пролеће, али |'е не треба проп^стити, јер у случл1у повољнепдине за лисну в - -;и штете нпач могу да достигну врло велике размере. ј У пролеће, чим воћар примета да се лишће коврџа, односно чим се појаве на наличју лиетз прве ваши, треба одмах да изврши прскање заражеиих воћа ка раствором 5 до 6 литзра дуванског екстракта у води. С обзиром на брзо размножавање вашију, добро је да се према потреби прскање понови два до три пута. Поред дуванског екстрзкта постоје још и друга успешна фл бричка сретства против шљиочне лисне ваши. Ако се пупол.ци још нису развили, одлично >е срет-ство прскање раствором 7% карбокримпа, или јачим раствором од 10®/о. других карболинеума. , ' Кад се иста штеточина појави на бресквама сузбија се прскањем блажих раствора, и то 5°/о карбокримна, односно 1 до 2°/о дуванског екстракта. Крвава ваш на јабукама К«о што је штитаста вада страховити неиријатељ шљива, такр је крвавз вада један од најопаснијих непријатеља јабука. Кад се узме у обзир да по евојој распрострањености у воћарству јабука долази код кае одмах по-
сле шљиве, онда је јасна и потреба одлучне борбе против крваве вадаи, која не уништава само једногодидањи принос, већ уништава нападнуте воћке, нанО; сећи тиме непроцењиве штете надаем воћарству. Крваре ваши нарочито се размножавају у пролеће, кад почну топли дани. Живе у читавим насеобинама, на дрвећу, а највидае на горњем делу корена, на врату воћке и доњим деловима грања. Те наслаге познају се по томе што су превучене беличастрм превлаком, а кад се згњече пудатају црвену боју. Отуда је и потекло име крвава ваш. Воле топлије положаје и топлије крајеве, па их редовно тамо има више. На место где се на воћки населе изазивају ране сличне раку, од којих се дрво суши и најзад угине. Радикална борба против крваве вадаи састдји се у потпуном уклањању и спаљивању оних воћака које су потпуно заражене. Остале мање заражене воћке треба пажљиво прегледати, згњечити штеточине, ззражено место добро истрљати чврстом четком и извршити прскање неким воћним карболинеумом, од којих се сматра најбољим карбокримп. Најпогодније време да се поведе борба је у зиму, рдносно рано у пролеће, пре него што се лидаће на дрвећу појави. А мере се морају применити врло савесно. Раствор треба да буде јачи, то јест 10°/о, односно 10 литара карбокримпа на 90 литара воде. Најбоље је премазати воћку четком за кречење, а прскалицу употребити само за високо грање, али сипати што јачи млаз, да би рзствор свуда допро. На.јвећу пажњу треба обратити горњем делу корена и врату стабла, где се крваве ваши највише скупљају, а при прскању горњи део корена откопати, да би се дохвзтиле и горње жиле. Добро је испрскати и земљу око корена, да се штеточине не би задржале и после загртања опет предале на воћку. Ако би због јаке зараве морало да се изврши летње прскање, најбоље је употребити 8% раствор дуванског екстракта, ко ме је добро додати по један до два литра шпиритусз на 100 литара раствора ,јер ће тако лакше допрети до тела вашију и уништити их са већом сигурношћу. Прскати требз у јаком млазу и изблиза. Четкање заражених делова мора се увек извршити пре прскања. Испитивања у Мачви показала су дз крвава в?ш ке напада подједнако све сорте јабука. Као најотпорније показале су се зеленика, тетовка и лондои-пенинг, а колачарку ваши нису уопште нападале. Исто тако сматра се врло отпорном будимка. Поред јабуке крвава ваш ређе напада крушку, дуњу и глог. Одгајивачи јабука и крушака морају се већ садз спремити за борбу противу првих штеточина: то су јабучни и крушков жижак, који нападају јабуке и крудаке јода пре него што се цветни пупољци појаве. Јабуков жижак је дугачак свега 4 до 5 милиметара, мрке боје, са рилцем на глави. Нзегово ра-
зорно деЈСтво де у томе што женка својим рилцем пробуши пупољак и у њега снесе јаје, из кога се за недељу дана излеже црвић, а тај прождрљивац поједе прашнике и тучак, тако да пупољци ндјзад угину. Крушков жижак је дугачак око 6 милиметара и врло сличан јабучном, а његово разорно дејство је исто тако као и код овога. Борбу противу жижака треба на првом месту повести у тоиу зиме, у оквиру опште неге воћака и мера противу штеточина. У пролеће пак, воћар треба пажљиво да мотри на своје вочке. Жижци се обично појављују кон цем марта или почетком априла. Могу да се примете голим оком. Тада, пре него што положе јаја у пупољке, треба их стрести на неко платно прострто испод в >ћ ке, скупити их и уништити. Ако су жижци већ положили јаја, ;гада се стресањем могу уклонити заражени пупољци, који 'гако отпадају. То се лакше постизава код јабука, него ли к >д крушака. Отпале пупољке треба такође покупити и уништити. Још боље сретство протиа жи жака је прскање разним карбЈлинеумима и отровима које ће вам препоручити ваш реонски економ, односно пољопривредни референт. Сипци су опасне штеточине воћака који често, а нарочито кад наиђу за њих повољне године, могу да нанесу велике датете воћкама. Всћар треба да се обезбеди против те опасности, а сад му је за то^ најпогодније вре ме. Највећа огпсност од силша прети старијим и већ донекле изнуреним воћкама, каквих коц нас има у великзм броју, а од велике је важности да их за сада што дуже одр-кимо. Сипци су поткорњаци, мале бу бе од 2 до 4 и по милиметра ду-
жине. Они продиру у боћке споља и буше на стаблу и на грању безбројне ходнике уништавајућа тиме кору и лику, тако да најзад целокупна воћка може да се осуши и да угине. Чешће иду на старе и изнурене воћке, јер се младе и здраве лакше од њих бране, али нису ретки случаје« ви код нас да нападну и потпу< но здраве јабуке и шљиве, ко* је воле више од свег осталог др< већа. Да би. се присуство сипаца приметило треба контролисати воћке, нарочито делове изложене сунцу, где сипци најрадије бораве. Ако је кора ситно избу« шена, значи да су сипци ту и да против њих треба повести бор« бу. Ако са тог места скинете коч ру, наићи ћете одмах на безбројне разгранате избушене ход нике пуне црвоточине, којима се сипци крећу. У колико би се сипци намножили ,треба са заражених места на воћкама скинути кору и лику, црвоточину са ларвама паж« љиво покупити и спалити. Рањава места затим премазати кад«марским воском или обичним ка* траном. Научним опитима скидана је са зараженог дрвећа ко- 1 ра и лика у читавим кајишевима, а затим су та места облепљена глином. Дрвеће се одржало и идуће година појавила се испод глине нова лика и кора. Уепешна су прскања воћним карболинеумима рано у пролеће, пре нег« што се пупољци ра^вију, а нарочито код јабука, где сипци жкве под самом к-->ром. Код даљив^ ^е дејство слабкј;, али се ипак не сме пгопусти г и. У случају да воћзр не ра-сполаже карбс лрнеумимз, може да употребл и растдор од 200 гра« ма каммг соде нд 10 литдрл воде.
Прилремз семана за пџмвШу сетзд
Од доброг семена увелико зависи добра жетва. Да би семе било добро погребно је да буде чисто, здраво и клнјаво. Чисто семе мора бити зрело, једро, средње крупноће, неповређено, не престгрело и без уродице. Пре сејања треба семе отрг.бкти. Мање количине могу се очистити руком или дувањем, веће количине пуштзњем кроз рсшето и вејањем на вејалици, или на ветру. У недостатку ма какзих справа треба извршити ветрекање. Редаетање се обавл>з после ветрењања. Грахсриш и друге примесе не могу се изба;цити ни решетом. За то је пстребно тг.ијерисање. Семе наших усева често ]е споља заражено клицгма разних болести. Таиво семе мора се пре сетве потопити у раствор плавог камеНа или запрашити некнм сретством за запрашивање. Добро је да се тако потопи и испргши и здраво семе ,јер је искуством доказано да потопљено и испрашено семе доцније не дп рају птице ни остале животиње. Потапање се врши у раствору једног килограма плавог камена на 100 литара воде, са примесом 2 килограма живог печеног креча, који се најпре мора погаси-
ти. Најбоље је да се жито потопи у даквој корпи или решету, а треба да лежи у раствору 10 до 15 минута. За то време меша се, а све оно што исплива избацује се. После потапања семе се простре и осуши. Мокро се не сме сејати, јер би брзо потерало кли цу и усев би страдао. Запрашивања има више врста. Једно од најбољих сретстава за запрашивиње је жива. Треба употребити већ готове препарате. Запрашивање се врши у бурету, кроз које се провуче осовина, да би се могло обртати. Унутра се сипа семе и препарат за запрашивање, па се буре окреће око 10 минута. На клијавост семена треба обратити нарочиту иажњу. Да би се извршила проба клијавости, узме се без бирања око 100 зрна семена, и остави између две влажне крпе, или два листа упи,'аће хартије, па се примакне до топле пећи. Кроз неколико дана, обично кроз једну недељу, семе ће почети да клија. Да би з,адовољило у погледу клијавости треба код ишта да проклија око 95 зрна, а код кукуруза око 80, За сваку сигурност пробу треба поновити. Ако клијавост семена не би задовољавала, треба наба« вити ново семе.