Српски народ
19 април
СРПСКИ НАРОД
Страна 3
СУДЕИНД мдлих А кад га рчзапеШе, раздијелише хаљиие његове, бацивши коцке. (Матсј XXVII, 35) Нагпи л1онддаски емигранти нашли су се у мучној ситуацији, као и емигранти остаг лих малих држава средње Европе. Од свих њих се тражи ни више ни мзње него да се сами унапред одрекну одлучивања о својој судбини, И непитајући их Англо-америКанци су одлучили да њихове земље и народе, у случају победе, предаду на милост и немилост Совјета. Од принципа самоопредељивања нзрода није остало ништа. Главно је да се они, велики, разграниче у својим империјалнстичким тежњама. Мзлима како Бсг да! По Англо-американцима како Еог дв и чЛтавој Еврспи! Н>има је главно да се дочепају њених извора сировина, њених колонија, кзко би се како тако обештетили за сно што им јг Јапан стео. I Америка одавно пргшељкује пропаст Европе, ко;у сматра престарелом и нгспособнсм да даље води сзет. У ствари, она је љубомориа на културне тековине европске, 1'оје су очигледан дсказ евр01:ског културног стваралаштва и америчког културног сирсмаштва, ксје сзз с,-ај њење цивилизације не може да прикрије. Она би зато била врло задоволчна ако би тсг дсхаза некако нестало, мгкар и по цену да цела Ееропз утоне у ксмунисгички хасс и рушење. Америка подржава СсвЈсте јер сматра да сни засад немају тгшзих колонијалних прохт.ева који би се сукобљавали са њеним. 1"Ј>ој је чак изгледа псшло за руком д: убеди Енглеску кг.ко је за њу боље да Ссвјетима пре[ пусти Европу, и тако их одвоји сд њихових тежњи ка блиском Истоку и Индији. Отуда сад Енглеска оставља на цедилу све сне народе које је гурнула у рат из страха од немачког искрцавањз на њена сстрза. Ти су је народи, истина, спасли у вреМе када она није била војнички спремна. Али ко ће још о тсме да води рачуна! За Енглеску је главно да себи обезбеди колоније; без обзира на чији рачун. Ако већ мора да неке сзоје колониЈе уступи АмгрикаЛцима, онда бар да се домогне колонија малих народа еврспских! Само, сви се они у сво'им рачунима могу преварити. Општеевропска угроженост све више буди код сзрспкк: народа еврспску свест- свест о заједници њихових интереса, Из бсрбе, крви и страдања рађа се нова, подмлађена Европа, ксја ће, уједињена, бити у стању не само да одсли бољшезичкој најезди, већ и да одбраии свој положај у свету. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ
Совјетски прсти у нашој народној пропасти
Већ у јесен 1939, одмах по избијању рата, отпочела је код нас кампања за наслон на Совјетски Савез.. Тврдило се да су тобож једино Совјети у стању да балканским народима обезбеде мир и слободу. На основу тога тврђења захтевано је успостављање дипломатских односа са Совјетима и подвргавање наше земље њиховом утицају. Међутим, ова просовјетска кампања, коју су углавном водили крајњи левичари, није у први мах имала нарочитог успеха. Наш политички свет, који је претежно стајао под утицајем западних демократија, био је разочаран пасивним ставом Совјета у англофранцуском оружаном сукобу са силама Осовине. Услед тога њега у то време није одушевљавала кампања за зближење са Совјетима, што је имало за последицу да се у нашој јавности није могло по томе питању створити једно одређено гледиште. Али, извесно време касније, када је Енглеска поноео отпочела да упрзвља своје погледе ка Москви, ситуац;<ја се у томе погледу и код нас из оскова мења. Наши демократски елементи преко ноћ постају ватрзни поборници насло::а на Созјетски Сезоз. Ову кову совјстофмлску оркјентацију у нешој спсљкој политици прихватају и многи истакнути људи у воиствима готооо свих наших политичких странака. Па и у самој влади та политика је имала ссо.јз мо-Кне заступника у англофмлсквм кружску Будисзвљевић — Шутеј — Константиновић — Чубрилошћ, који јо имао пресудан утицзј на ток државних послова. Тако нашим
ја у нашој јавности и у водо^им политичким круговима створзна струја за зближење са Совјетима. Прзд њом су морали да устукну сви они који су трезвеко гледали на стеари или хтели да и даље остану на
линији Кргљз Александра, ко;и је, као што је познато, у Совјетима гледао главног непријатеља сво;е земље. Пеггзелица таквог пјјосовјетс:;и устапасаиог јавког мњења бипо је успостављање дипломатских односа са Созјетским Сгвезом, а тиме и почетак кгшег сурвавања у пропаст. Успостављзње дипломатских односа са Ссвјетима —- извршено на дан 25 јуна 1940 — влада се трудила да прикаже као смишљен потез са једном новом фигуром на замршеној балканској шаховској табли. У ствари, то је био уступак англофилима, левичерима и заведеном јавном мњењу. »Мали Крипс« на сцени Избор кандидата за нашег претставника у Москви то најбоље потврђује. Уместо да се на тај положај постави искуСан дипломата, који би одговорне носиоце наше државне политике лојално и објективно извештавао о совјетским стварностима, на тај положај је доведен др. Милан Гаврилови^, изразити следбеник западних демократија, који је уз то био и шеф једне полубољшевизиране политичке странке.
Одмах по своме доласку у Москву, др. Гаврилови^ се потпуно ставља у службу енглеском амбасадору Стафорду Крипсу. Овај енглески дипломата — политичар у то време увелико ради на образовању нове коалиције против Немачке, којој су поред Совјетског Савеза имале да приступе Турска и Југославија. Улога др. Гавриловића у остварењу овог енглеског плана није још довољно расветљена, као ни још мрачнија улога његовог приватног помо^ника ражалованог потпуковника Божина Сими^а, који је стајао у блиским везама са водећим личностима црвене војске. Међутим, делатност југословенског посланика у Москви није остала незапажена. Тиме што су га у дипломатским круговима црвеке метрополе назвали »мали Крипс« довољно је јасно обележен правац његових настојања. Ма^утим, др. Гавриловић се добро чувао да с овом сеојом л.елатношћу упозна одговорне управљаче своје земље, јер је знао да се они са њом не би сложили. Зато је стрпљиво чекао сеој час. У међугремену он се трудио да југо-ловекску владу одврати од прмблмжавгња силама Осовике, тврла^и да такав став Беогргпа не би б^о добро примљен у Москви, ко;а тобож жели да се балкепске државе не опредељују за рату;уће стране, него да остену неутрглне, како би олакшгле напсре СовЈета на одржан>у мкрз у Југоисточној Европи.
Написао
Ђорђе Перић шеф Држаане пропаганде
Слично
лоамерички ратни хушкачи и њихови многобројни ортаци по нашој земљи, нису могли зауставити прааилну еволуцију наше званичне спољне политике. Споразум са силама Осовине, чија је надмо^ност у Европи постајала све веком, био је једини излаз за нас, ако смо хтели да сачувамо мир и наше народне текови не. Наши одговорни управљачи су напослетку, после извесног колебања, тај излаз и прихватили јер су се уверили да би нас свако друго решење одвело право у пропаст. Наша одлука да приђемо силама Осовине изазвала је Совјете да се отвореније умешају у наше послове у намери да нас одврате од спасоносног пута којим смо били пошли. На неколико дана пре нашег приступања Тројном пакту, др. ГавриловиК је у једној опширној депеши, а на основу разговора са совјетским меродавним личностима, саветовао влади да не приступа Пакту, веК да још извесно време остане у ставу ишчекивања. Истовремено је јављао да совјетски званични кругови нуде преко Божина Симића савез и војну помок у случају да наша безбедност дође у питање.
Интриге Једног пустолова Управљачи наше државе били су веома изненађени овом совјетском понудом, као и начином на који је она учињена. Због тога су тражена подробнија обавештења од нашег московског по-
држење препоручивао ј сла ника, па Је у вези с тим и Божин Симик позван у Београд, где је стигао уочи нашег приступања Тројном пакту. Испоставило се на крају да су тај сензационални предлог о совјетско-југословенском савезу учинили Божину Сими^у претставници црвене војске, али да коначна одлука по тој ствари још није пала, јер се у Кремљу претходно жели сазнати мишљење меродавних у БеограДУ- Божин Симик је у вези са тим т раж'1о пријем код Кнеза Намесника. Кнез је одлучно одбио да прими овога пустолова, чија бурна каријера почиње још од солунског процеса, из 1917, којом приликом ;е био осуђен на робију за дело завере противу живота тадањег престолонаследника Александра. Кнезу, који је био добро упу^ен у европске стварности, маневар Совјета био је и сувише провидан да би га могао узети у расматрање. Тадашња наша влада прешла је преко ове совјетске пснуде, сматраЈући је неприхватљивом било у коме виду. Она је наставила преговоре са Немачком, што је до-
вело до државног чина од 25 марта. Међутим, наше владајуће кругове очекивало је још једно изненађење. На министарској седници од 20 марта, на којој је било проучено питање нашег приступања Тројном пакту, министар др. Чубриловић, упадајући у реч својим колегама, тврдио је да га је др. Гавриловић известио о томе да су нам Совјети понудили војни савез, па да је према томе, по његовом мишљењу, наше опредељивање за Осовину нецелисходно. Министар спо (ј >них послова Цинцар-Марковић поставио је ствари на своје место изјавивши да Совјети нису редовним путем учинили такав предлог, али да је са њихове стране сличан предлог и званично учињен он не би могао бити прихваћен, пошто^је наша спољна. политика коначно упућена једним одређеним правцем. Министар др. Чубриловић, својим откри^ем на поменутој министарској седници и нехотице је открио тајне везе које су већ биле изаткане између Лондона и Москве, јер је он, као што је познато, био у тесном додиру са Енглезима за чији је рачун ушао у заверу противу мира своје земље и био један од главних организатора мартовског државног удара.
•е југссловенској влвди и совјетски посланик Вкктор Андрејевич Плотњкков, који је по свом доласку у Београд развио веома живу делаткост у нашим политичким круговима. Од његовог доласка у нашу земљу настаје читав преокрет у совјетској пропаганди код нас. Многобројни агенти сов'етског носланства труде се да Совјетски Савез прик»жу у онаквом светлу у каквом би га желела видети наша заведена јавност. Нема ви 1че ни речи о »пролетерском оа■V« или о »светској револуцији« Нашој јавности се говори о »националној, д»мокоатскоЈ и бпатској држ»ви СовЈета«, која радо узима на себе улогу заштитнице малих народа. У томе погледу вешто удешени совјетски ^"лмови имеју неочекиван успех кол нашег лаковерног света. Све то има за н,"љ усг-- 1 !«.«н>е поспелн.м* еумња у ие-^енеет Мсскве, оба^ање посг.епњчх обзмпа кол оних кгји ее Још устежу да отпочуу е ђвволом тикве еап.ити. Међутим, иза ове еовјетске обмане, подземни рад на комунизирању нашег друштва не престаје. Напротив, од успостављања дипломатских односа са Москвом, он узима претеће размере. Али, ни посланик др. Гавриловић, ни његов совјетски колега у Београду Плотњиков, као ни ан-
Разговори у Перлевки Међутим, судбина наше државе одлучивала се тих дана у вили британског амбасадора у Перловки, код Москве. Захваљујућ^ откри^има америчког новинара Ерика Есторика, знамо да су енглески амбасадор Крипс, помоћник комесара за спољне послоЕе Вишински и др. Гаврилови+1 водили у Перловки разговоре о начину на који &е Југославија бити увучена у оружани сукоб са силама Осовине, наравно пошто су од др. Гавриловића били претходно обавештени да ће се једна група официра на челу са генер>алом Симовићем о 'дупрЕ (ти владиној мирољубивој политици и заузети непријатељски став према Немачкој. Већ у првим разговорима између Крипса, Вишинског и др. Гаврилови^а било је претресано питање помоћи коју би Совјети имали да пруже Југославији и завереницима. Кремљ је у начелу обећавао помоћ, али је оклевао да се јавно испољи, не желе^и дз прерано открије своју улогу паликуће. Совјети еу, као шго Је познато, били преко својих људи од којих је Еежин Симић евакако био један од главких, непосредно умешани у организосање беогргдског дрказног удара, али еу се добро чузали да откркју трагсве Фве своје подземне работе. (Наставак на четвртој страни)
Мир и ред значе живот а неред смрт Србије. Запамтите то!
ч