Српски народ

Страна. 4

СРЛ -СКИ НАГОД

ЈО април 1

ИОСШ НУДИ „СДВЕЗ

<*

(Наставак са треће стране) Када су 27 марта завереници оборили легалну југослованску ,влаДу и узели »лг.ст у своје ру«иц, Вмиуллч'.** јв *лтно позвао др. Гавриловића да му честита на радосном догађају. Али, пратставник Коминдела избегавао је и овога пута да ма шта одређеиијв каже о начину помови ко;у Совјети указати новој београдској влади, под изговорол^ да од Стаљина још нису добијена потребна овлашКења по тој ствари. Међутим, време је пролазило. У Београду се нагло стишавала вештачки изазвана ратна психозз. Јавност јв долазила к себи и почињала да .уаиђа да *,з 27 мгрт донети ввлику несрећу. Чвк и у превратничкој влади расла су мирољубива расположења. Разговори министра спољних послова др. Нинчи<па са италијанским послаником Мамелијем давали су наде да &е ратне страхоте бити уштеђене нашој земљи. У вези с тим, чак и у непосредној околини генерзла СимовиКа чули су ее гласови да би Пакт требало прихватити, а државни удар претставити као нашу унутрашњу ствар. А то је баш оно што гвмерзл Симови^ и његови помагачи ии-. су хтели, Они су етраховали од таквог обрта ствари, који би покварио н»ихове даље планове. Такав обрт, наравно, иису желели ии њихови наредбодавци у Лондону, Москви и Вашингтону. Али, ако је завереницима било успело да олако приграба власт у земљи, са изазивањем рата противу једног суседа са којим св до тог тренутака живело у миру и пријатељстау ишло је мно, го теже. Земља иије хтела рат, јер није хтела самоубиство. Отуда су се за заверенике из даиа у дан множиле тешкоће. Тих тешкова је генерала Симови^а и његове помагаче ословодила Москва. Пет дана само после државног удара, 1 априла, совјетски отправник послова у Београду Лебеђев предлаже СимовиКевој влади текст уговора о одбранбеном савезу, који би имао бити хитно закључен измвђу Совјета и Југославије. Тим уговором Совјетски Савез великодушно пружа Југрславији војну помок у случају да она буде ма еа које стране угрожеиа. Симовић јв био одушављен. Он без оклевања упознаје чланове своје владе са предложеним уговором, и већ сутрадан шаље двојицу својих л>уди, ^енералштабне пуковнике Драгутина Савића и Станка ЖивковиКа, у Москву, ради потпиеа уговбра. Дејство овв совјетска понуде није изостало. Завереници су били охрабрени, у влади је поново задобила превагу непомирљива струја, а они који су трезвеније гледали иа ствари били су успавани у евојим звбњама за еудбину земље. Последица тога била је, да ее коначно одуетало од призноња Пакта и од посредништва за мирољубиво решење спољно-политичких тешкоћа. А то је Москва и хтела. Ишло јој је у рачун да се запали Балкан, како би оиа могла неометано, бар још извеено време, ош-

трити нож којим је намеравала | да удгри. Егропу. у леђа,„ Што смо ми Срби имгпи крвгво да платимо рачун те пакпеко игре м&сксоских олавтодржвца, то са ' њмх слабо тицало. Пр.гоара Када су тгко кктерзаицијом Мо;кез ствтри. узеле сзој коСам о5рт, и кеда вишв. ЈЈИЈе -бу.по ни трунке надз дз {-те се изм^ђу наше 'зомље и ссовинских силз наћи неко л'. 1 рмо решзњо, СсзЕгјзти су Јсш јеД::ом покушали. да макер и прив:<л':о отклохе од себе одговоруост зз носо проогфења р»та. Согјетеки кдмесер за спољке послове АЛолотов прима 4 априла до, Ггвриловића да му сзопшти како јз ноцрт уговора о сп&езу и во;"ој помо^и, продложен прекб боогоадскрг отг^рзвника п&слова Лебзђева, недовољно пооучен да би се могао брзо остверити. Др. ГавриловиК види д« Јв пров»рен, ели нема к\'т Он моли с,ов|етског комесара Молотсга да се са београдском владом зчкључи што ппа било какав уговор, да не" би он и генерал Симовић били потпуго деМантовани. Молотоа се, мећутим. устеже да д& ма какво обећање. Теи на личну интер*еици'»; енглееког амвагв.ч.отЈа К јиилгг: у Крсмљу Серјети пристаЈу на пакт о пријзтегћетзу и кеизпадању, али у сасвим беза злеиој форми. ТаЈ пакт је измсђу СовЈетеког Саоеза и Југо.сл«вије страрно м потписан 5 алрила касно увече. Али, веК сутрадан, он је био лишен сваке вредности, пошто су немачке трупе већ надирало долинама Мораве и Вардара ка Јегејском Мору, Совјети су покушали да се и овог уговора одрекну- Пошто еу "видели како јв брзо еавладана Југославија и Енглези избачани са Балкана, они су одмах по паду Београда саопштили др. Гавриловићу да му је ускраћено даље пребивање у црвеној метрополи у својству југословенског посланика, пошто јв »ЈугоелавиЈа престала да поетоји«. Совјети су овим поступком хтвли да забашурв својв машањв у балканске ствари и да Осовииу убедв у своја мирољубивв иамерв. Међутим, то им нијв пошло за руком. 22 јуна 1941 отпочео је велики обрачун Европе са Совјетима, а тимв и коначно отклањање њиховог утицаја са Балкана и из Европе. ..." г * НајновиЈи догађаји јасио откривају колико јв било иекрвно залагањв Совјвта за нас. Москва више не криЈе освајачке намере у поглвду нашв звмљв, као и читавог Балкана, О томе еу се ваљда уверили и они наши несреКници у Лондоиу, који су нас своЈом плитком памеКу довели до ове наше велике народне несреКе. ратнм циљеви

Када је недавно шеф америчког геиералш.таба, генерал Маршгл, са оловком у руци пред.. новинаримз оцртавао на географској карти свд упоришта, на сбима д'еловика света која су запо;еле Сједишене Америчке Државе,. он је вероватно тиме хтер да израги еамо једну стра .тегиЈску кснцепцију. Иначе- што се тиче овог гармисонириБа .меричких трупа, у мац>им , или Б.ћим контиментима, оно није инспирисаар од ге^ иер.ала Маршала,., .већ од. сдмог претседиика Сједин>ен.их. Америчких Држава, Рузвелта.. По Рузвелтовом . схватању у овом великом,.сукобу, не би. се прстигао диљ једном војпичком победом, како то замишљ: амерички шеф.. генералшт.:ба. Ом је улетео у рат,. кога је. сам изазвао, у намери . да , искористи слабље1бе, ака не и уништеше Брит^нске Империје, како би на тај. начин дошао до политцчке превластл у свету.. ... То је био ццљ и прошлрг с,вет скрг рата, Сједињене Америч;:е Др.жпре . ,имале су 19.14 годипе, слабију ратну морнарицу од Епглеске, и стога иису бали у сташу да већ тада завладају светрм. Светеки р.ат цоглужио им је само,. да, надокнаде. раај мањдк у поморској надмс!}ир:ти н да стдиу у исЈи.ред са Енгле ском. рашингтоиски поморски спора

Ј зум успоставио је однос између \ трију поморских сила, у сразме| ри 5 : 5 : 3, што је зн .чило јед| накост у поМорском наоружању између Сједињених ' Америчких Држава и Велике Британије. Озај рат . требао је да буде корак Даље у том сМислу, тре бало је Енглеску претећи, и из бити н'а чело као најјача помор ска сила нз свету. Али се уме шао у овој великој игри — Ја пан. ' > Јз,п.анске победе нз морима, у ништење . 12 од укупно 18 аме ричких бојних' бродова, довеле су ,у питање не само спровођење овог; плана, већ и смртну опас нрст за .Сједињене Америчке Др >»аве, и поред .обимног програ ма у изгргдњи нових бродова. У толико је значајнија идеја вод'!1ља Беле Куће о стварању упориш^а око целе земЉпне лопте,' као њепг друге ксмпсненте у спровсђењу плана о америчкој сг.'етској поморској сили. Без спрозсђења политике поморских б:за,- ни наЈЈача флсга не би билз у стс.њу, да оствари ову светско-политичку хегемони.ју. Та политика, међути?!, повлачи. за србом 11СО низ. пр.облг.ма, и претстављз мнсго више, него : :.то је. шеф америчкаг геп.ер.ал:;.,3а, хтсо олозком дз прикаже. ,.'и;;е з:а тим да оСухвсти ,цеу релљпц^ лспту, игу^ев. Езропг .и . уже, Еелике Британије. .

КРАЈ АМ2РИЧКОГ НОСАЧА АСИ01ЈА »ХОРНЕТ«

Јапански пилот сручио се за;едно са авионом на амерички носач авиона »Хорнет«. Делови г .^иона експлодирали су у непосредној близиии командног моста, и разориле га. Јуначка смрт овог беспримерног херо]а ниЈе била узалуд. Најмодернији носач авиона САД толико |е оштећен, да Је морао бити потопљен од сопствене посаде,

Начела за којим Се поводи & меричка светска хегемонија дво« струка су: да уздрмају и ставе у питање и сам опстанак Британ• ске Имиерије у свету, и да створе нове водеће линије . на земљиној лопти по вољн Беле Куће, које ће бити лгоординанте будућег уређења света. Оне воде правцем поред Ев« ропе право Совјетској Унији и Чунгкиншкој Кини, не узим !ју* ћи у обзир Енглезе. Стаљин и Чанг Кај Шек изгледају Рузчелту као богодани саучесници у његовим реакциоцарним плаао« вима и пожељнн сарадници ЈС његовој пакленој игри, за које мисли да га неће спутавати. Свакоме је Јасно шта то значи за Европу. „Вашинг« тон Стар" из пера Констан« тина Брауна отворено каже: да су и конзервативни Аме* Г -икзици сагласни у томе, да се Европа препусти Совјети« ма, и да се Стаљину анекснјом Румуније, Бугарске, и бивше Југославије обезбеда власт на Црном Мору, излаз на Средоземно Море, са сло бодним рукама у Ирану и Персијском Заливу. То би у свему одговарало дво струком циљу Вашингтона: да надирањем Совјета ка БлИ ском Истоку, на чему су радили пор.ед садашњих властодржаца у Кремљу и сви руски цареви од Петра Великог до Николе Другог, „пресече живо тни „ж ивац Британској ИмпериЈи" ~кб]и , је истовремено и пут за Индију, да препуштањем Европе бољшевицима дође до мира и.дз се отараси свих европских проблема, на који би начин истовреме* но' задовољио и све Стаљ^нове жеље. На револуционарне планове Треће интернационале у свету, у Америци се уопште не помишља. Што се тиче нас* Европљана, ми смо и без Браунових излагања начисто са бољшевичком опасношћу, која разара државе, уништава народе и шихове културе. И последњи илузиониста занесењак на нашем континенту увидеће, да ништа није погрешннј'е, него веровгти да Сједињене Америчке Државе неће дозволити ширење Стаљинове власти у Европи- Напро.тив, нстина је да ће то Рузведт не само дозволити, већ дз то и сам желн. Тиме је Америка пошла старим правцем америч.ко-руске сарадње, која је била актуелна кроз . цело прошло столеће. Спгс наших европских земаља, наше културе, породипе и личног опстанка, зависн искључиво од нас самих и од оштрог европског мача. За нас се неће борити ниједан туђинац. Ми се морамо борити сами за наш опстанак, а у духу прокл:мације Вође Рајха: До победе над бољшевизмом и његовим савезнинима, па ма где они били, у Вашингтону, у Лдндону, или негде другде у свету. Куот Ра!х