Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

18 апрл^

Р :

& : .1 •Л; : . 05

V >. ' - ■'* г- «. >• ■<

РР* 1

Обрађиван.е земљв у најближој окопини Београда

(Снимак „Српски народ")

Економски значај београдског баштованства

Баштованство је у Београду пре рата било слабо, скоро никако развијено, ма да је у Београду не само била потреба да се оно и раније развија, него су постојали и услови да се београдско становништво у знатној мери снабдев.а поврћем из самог Београда и његове непосредне околине. У другим земљама баштоваиство је било и раније развијено, али ,је оно тамо има74 првенствено социјално-здравствени значај, док је истом у овим ратним приликама добило првенствеио економски значај. Развој баштованства у Београду после рата одмах ,је прво и једино добило свој економски значај, који је већ ове године постао тако очигледан. Обрађују сс вепики комппекси земљишта Ратне прилике, које су изазвале нове услове за снабдев'ан.е градског становништва животним мамирницама, указале су београђанима на пут којим треба да "пођу да би се сами могли макар у најпотребнијој мери снабдети поврћем из* својих башта и из непосредне околине. Зато су већ прошле годиие мпоги стаиовници Београда почели не само своје баште, у којима су неговали цве ће. него и досада необрађиване терене да претварају у поврћња ке, док су многи закупили и зем љишта ван самога града, Тако овога пролећа видимо да се нл све страие Београда, где год је то имало услова, ради на уређењу поврћњака, па да ће ускоро, када избије зеленило, на свима странама нашег главног града бити много башта са најразноврснијим поврћем. Већ су обраћенивелики комплекси земљишта, а то је нарачито упадљиво на Макишу. Бањици, Бановом Брду, Јужном Булевару, Таш мајдану, Карабурми, Звездари, код Техничког факултета, иза Електричне централе, као и неки мањи комплекси земљишта. На неким местима обраћују се и такви терени на које досада није нико ни обраћао пажње. Макиш — бевгвадски по»ртн.ак Несумњиво да Макиш у овом погледу стоји на првом месту. 0 Макишу се досада и много гово^ило и много писало, али је 36 његово исуЈиење и искоришћавање оног плодног земљишта мало, скоро ништа учињено, Садашња општинска упрапа увидела је сав знача.ј овог тереиа на камље може баштованство да се

развије до толике мере да већ кроз неколико година буде потпуио решен проблем снабдевања Београда поврћем. Данас је Макиш скоро отет од воде. Тамо се непрестано ради, прокаг?авају се канали, одводм вода, а исушено земљиште одмах обрађује и засе.јава било поврћем било житарицима. Засада се на исушивању Макиша^ради' помоћу је.дие привремене црпне пумпе, док не буде Довршена стална црпна пумпа, а ова привремена ће служити као резерва. Колико се од прошле године већ постигло на исушивању Макиша, најбоље се види и по томе што се данас већ тамо увелико ради на уређењу башта, па чак и на ономе месту на коме је прошле године ловљена риба. Дакле, на месту где је пре неколико месеци био рибњак данас се већ у правом смислу појављује поврћњак! Многи који одавно нису пролазили поред Макиша, када сад наићу, с изнеиађењем посматрају тај крај, у коме стотиие и стотине вредних руку преко целог данз коцају и сеју, осигурав"ајући на тај начин беогРађанима већ за ову годинј ^ снабдевање поврћа у знатно.ј мери. Ове године на Макишу ће бити обрађено преко двеста хектара. Београдска општииа на једном делу сеје поврће и усеве потребне за возни парк. Поред општине на Макишу су добили терен за обрађивање и Српска државиа стража, Национална служба за обнову Србиде, Министарство саобраћаја а у зиатном броју и приватна лина. Београдски »земљорадници« Прошлогодишње искуство н успеси београдских „земљорадника", како данас називају оне који се баве баштованством, иза звало је ове годиие и многе дру Ге београђане да и оии обраде за себе своју башту. Несумњиво да Београдска општина у целом овом раду предњачи и даје пример. Београдска општина је увела и још једну новину —■ заведена је обавезна служба рада целокупног особља Општине, које по партијама ради на обради оних терена, ко.је де Општина задржала за себе. Свака партија оади по шест дана, тако да се на раду морају измењати сва олељења, и то почев од директа* ра па све до најамњег службеника. Ово завођење, обавезног рада општинских службеника било ,је потребно не само ради о-

безбеђен->а исхране него и ради повећања радне снаге за којом се осећа потреба. Мсра се при томе подвући да општински службеници у овоме своме послу показују пуну солидариост и озбиљиост и улажу и много воље и љубави. За њихов рад као и за рад осталих београђана на овоме пољу активности показу.је сталНо интересоваше и сам претеедник Београдске опшгине Драг. Јовановић, као и потпретеелиик Илија Паранос, који и врло често обилазе по.једине терене, интересујући се за сва питања која су у вези са успешним развојем рвога замашт ног посла. Иначе, сав посао на тереиима, које обрађује Београд ска општина изводе се под стручним надзором ннжињера Крстића. 2000 иектара више обрађено него 1941 г. Поред већ напред помечутих уста-нова ко.је обрађују поједине терене, и ове године врло активно раде београдски учениии. тако да двадесет' три основне шкбле обрађују један велики комплекс земљишта, док су београдске гимназије добиле. један комплекс од шеснаест хектара на Бањици. Тамо се налази и један терен од пет хектара који обра» ђује група избеглица ко.ји су се овога посла колективно примили. Ове године, у поређењу са прошлом, већ ,је обраћено две хиљаде хектара више земљивдта а у томе раду учествују хиљаде београдских породица. ЈТепо време омогућило је да радна сезона на земљишту буде знатно дужа, тако да припремни радови — риљање, преколавање, а и сејање раног поврћа — буду на време обављени. Киша која је ових дана пала изазвала, је праву радост београдских „земљорадника" ,јер је она била веома кориена, тако да ће се београдске баште ускоро зазеленити. Породична градина Напбри које улаже Београдска опШтина са сво.јим грађанима на обезбеђењу исхране станрвни' штва данас су несумњиво од великог значаја, али то не значи да ће се само на томе остати, него се може с пуно права очекивати да су овим створени предуслови да се у Београду и околини разви.је „варошка пОљопривреда" која ће и у будућности омогућавати снабдевање Бео града поврћем, чиме ће бити решеио једно од основних питања исхране београдског становништва. Зашто јс уведен ратни допрннос

Изванредне ратне прилике постављају свакој земљи и изванредне издатке. То је случај у свима европским земљама, како онима које се налазе у рату, та• ко и онима које су ван рата, али неминовцо оеећају последице џоремећаја у светским привредним односима. Нарочито је то случај код нас, где је земља услед рата претрпела велике економске и финансијске поремећаје, и нашла се у ситуацији у којој је требало подизати народну привреду из рушевина и тако рећи испочетка. У таквим околностима Српска влада нашла се пред једним заиста врло тешкцм финансијским задатком, Радило се о томе да се српска валута одржи на пр' вобитној" ут.врђеној вредности и да не дође до чнфлације, чије еу страховите поеледице свиџа добро (тознате из ранијег искуства у разним земљама. Због тога су. учињени сви напори да се државии буџет уравнотежи. Мора се призцати да је држава при томе нарочито водпла рачуна да се становништво у цтто мањој мери оптерети Фцскалним т?ретима. Тако су и монополскс цене и таксе биле заиста мицимално повећане у одцосу према осталцм ценама за намирнице и услуге. У упоређењу са фисцалним теретима које су за ово време завеле остале како зараћене тако и незараћене државе, можемо џонстатовати да су та оцтерећења била готово најмпња у Србији, џа да Србија сцада међу оне земље коЈе су у привредном погледу ратом тешко погађене. Као што■ смо цагласили, једцим краЈњим цапором у области државних финансиЈа Влада је успела да уравнотежи буџет и да предвиђене расходе доведе ца ниво предвиђених прихода. Међутим, изванредне прилџке које истављају непредвиђене и вџиредне потребе и издатке, имају свој одраз и на буџет државних ра>схода, који се у извесним приликама мора повећати изнад предвиђених сума. Кад би се дозволило да се због тога изазове неуравнотеженост буџета, односно да се повећа новчанични оптицај, неминовна последица била би ицфлација са свима њеним страховитим последидама за џационалну привреду и иационалне финансије. Да би то избегла, Срцска вла^ да приступила ,/е од 1 априла завођењу ратног доприноса на извесие монополске и оетале артикле. Не треба губити из вида, да су та чста оптерећења завеле већ раније и друге државе. Између осталог самџ Немачка з<звела је допринос на монополске цене, нарочито на дуван, још пре џицте месеци, и то у истој висини као што је сада код нас предвиђено. Остале земље исто су тако поступиле. Нови допрцнос код нас износи за шећер 20 дин. по килограму, за вино 16 дин. по литру, а за моцополске артикле просечно 50 од сто. Путничка железничка тарифа је удвостручена, али је зато робна остала непромењена. При повећању цена монопол• ских артикала нарочито је вођено рачуна да што мање буду погођени ширц слојеви грађанства.

Тако Је на пример пена дувапа и цигарета лошијих врста повећаиа минимално, док су главним повећањем оптерећене луксузније врсте. При повећању желез• ничке тарифе узето је у обзир снабдевање грађанства и, да оно не би било нимало отежано, робна тарифа није ни дирнута, тако да са те стране није дат никакаа повод за повећање џена намир• нииа и оетале робе. Према томе мора се подвући да су социјални моменти ааро• чито узети у обзир и да ће нова оптерећења најмање погодити широке и најсиромашније народне слојеве. Сви ми морамо бити свесни тешкоћа у којима се данас зем• ља налази и тешкоћа са којима Влада народног спаса има да се бори, да би одржала Србију у дзнашњим приликама, какобиса што мање потреса пребродила тешка времена кроз која пролази у одржавању своје садашњости и изграђивању боље будућности. Морамо бити свесни да и остале земље чине максимум сво• јих економских и финансиских напора, дајући поред тога и драгоиене жртве у крви, за спас Европе и културнот човечанства. Најзад, све жртве које подцоси• мо, управљене су на првом месту у нашу корист и за наше благостање, јер оио што сада успемо да изградимо афирмираће нас као народ способан да сацог себе одржи У тешкој данаш• њици, да б и доОио заслу-жет место при деФинитивноЈ изградњи новог света, боље будућности и општег благостања свих радних народа. : ј

ОБАВЕЗНО ГАЈЕЊЕ СОЈЕ Соја је врло важна биљка за Исхрану становништва и за индустриске сврхе, а уљаие погаче, од соје су одлична храна за стоку. Соја добро поправља и земљу на којој се гаји, те као. цредусев омогућује да са мање површине доби.јемо веће приносе. Соја има још и ту предност што њена жетва долази између жетве пшенице и бербе кукуруза, те се стога у газдинству најбоље искоришћава људска и сточна радна снага. Ове године соја се имз засејати у Србији на површини од 8000 хектара. Разрез соје по срезовима. општинама и појединим домаћинствима већ је извршен. Потребно семе за сетву даће' „Уљород". Он ће вршити и уговоре пб откупу произведене соје. Слама соје може се употребити за исхрану стоке као исецкана и укишељена са зеленим кукурузом или другом сточном зеленом храном. Упутства по томе даће реонскн економи.

ПЛЕМЕНИТИ ГЕСТ ВАЉЕВАЦА Једна група избеглина ђака Трговачке академије у Пожаревцу, који се налазе на школовању К3° питомци Комесаријатз за избеглиие, премештена је ових дана у Ваљево. Ваљевчани су учинили један племенитн гест и прихватили ове ђаке, којима ће у сво.јим домовима обезбедити стан и храну. Међу доброчинитељима налазе се лица из свих сталежа, трговци. занатлије, земљопоседнини, па чак и једна пензионерка. Окружни одбор за избеглице нзразио је овим племенитим грађанима сво.ју благодар« ност. Многи други грађани дали су за избеглице свој прилаг У ИОВЦУ.